Порекло презимена, село Ораовица (Прешево) Reviewed by Momizat on . Порекло становништва села Ораовица (по књизи Ораховац или Ораховица), општина Прешево – Пчињски округ. Према књизи Јована Ф. Трифуноског „Кумановско – Прешевска Порекло становништва села Ораовица (по књизи Ораховац или Ораховица), општина Прешево – Пчињски округ. Према књизи Јована Ф. Трифуноског „Кумановско – Прешевска Rating: 0
You Are Here: Home » Завичај - села и градови » Порекло презимена, село Ораовица (Прешево)

Порекло презимена, село Ораовица (Прешево)

Порекло становништва села Ораовица (по књизи Ораховац или Ораховица), општина Прешево – Пчињски округ. Према књизи Јована Ф. Трифуноског „Кумановско – Прешевска Црна Гора“ а на основу прикупљених података од 1940. до 1943. године. Припремио сарадник Порекла Милодан.

Положај села.

Ораховац је веће насеље у подгорини Црне Горе, при изласку истоимене реке из клисуре. Ораховачка Река протиче средином села раздвајајући насеље на два дела.

Воде.

Вода за пиће добија се из бунара, чесама и извора. Бунари су по двориштима и њих има скоро свака кућа. Од чесама познатије с : Џамиска Чесма на средини села и Бунга. Извора има два; Рамаданов Извор и мања терма звона Бањче.

Земље и шуме.

Њиве и ливаде су испод села на равни све до реке Моравице на истоку. Шуме, које су биле на падини Карадага изнад насеља, сада су посечене те су на место њих камењари и пропланци са утрином. Топографски називи за њиве су: Добревце, Трло, Међина, Конопљиште, Киша (Црква), Крива Њива; за брда и утрину: Буковац, Хулишта, Кадшгут.

Тип села.

Ораховац је низног облика и збијеног типа. Куће су груписане у махалама које носе родовска имена. Махале су: Хаџиска, Муртеска, Читачска и Сејдијеска Укупно село има 57 родова са 275 домова.

Прошлост и старине.

Ораховац је старо село. То се види по сгариначким родовима, по традицији, манастирским и црквеним старинама.

Ретка су села у суседству са очуваним православним стариначким становништвом. У Ораховцу очувана су таква три рода, док их је раније било много више. То се јасно види и из предања. по коме је село пре око 180 година, тј. у времену када је овде почело досељавање муслимана из Арбаније, имало око 100 православних стариначких домова.

У традицији се, даље, наводи да је првобитни Ораховац лежао нешто северније од данашњег положаја на месту сада званом Киша (Црква). У близини старог села постојао је и манастир: налазио се изнад села у клисури. Манастир је био посвећен св. Петру. По сазнању J. X. Васиљевића, почетком овог века постојали су живи старци који су као деца одлазили на манастирску славу.

Од старина знатна је и очувана црква св. Николе, два метра укопана у земљу. У Читачској Махали како се казује, постојала је друга црква чији се трагови данас не познају.

Порекло становништва.

Сада у селу живи становништво које је по вери двојако: православно и муслиманско.

Родови православног становништва су:

-Станковци (3 к, св. Ђорђе Алимпије), старинци.

-Миленковићи (3 к, св. Арханђео), сгаринци.

-Тасини (1 к, св. Никола,), старинци.

-Стојилковићи (2 к, св. Никола.), досељени из Пчиње. Дошли су 1912 г. на купљено земљиште.

-Ивковићи (3 к. св. Арханђео), дошли иза Стојилкових из Врања. Имају купљено земљиште.

-Мишићи (1 к, св. Арханђео). Дошли из Врања на купљено имање.

-Стојановићи (1 к, св. Никола), дошли су из врањског села Коћуре.

-Илићи (2 к, св. Никола), пореклом су из Шапранца (Ристовац).

-Љубини (1 к,), Стаменкови (2 к), Стошини (1 к), досељени су из пчињских села. Одатле су дошли 1918 г. Славе св. Арханђела.

Исељено православни становништво.

Напред је поменуто како се из традиције зна да је Ораховац пре јачег муслиманског досељавања имао већи број православних стариначких домова. Ти се домови касније расељавали. Сигурно се зна за следеће исељене родове:

-Дошљаци (1 и, св. Никола), живе у Малом Ропотову (Горња Морава). Тамо су прешли пре 180 година.

-Џакићи (5 к., Ваведење) и:

-Пауновци (2 к, св. Никола) у Шилову (Гњилане). Тамо живе од пре 130 година.

У селу Петровцу, опет код Гњилана, живе ораховачки исељеници:

-Половци и:

-Левковићи (8 к.. св. Никола). Они су се из Ораховца најпре иселили у Лесковац па после прешли у Горњу Мораву.

Из Ораховца су и:

-Стошини (6 к, св. Никола), сада у гњиланском селу Кметовцу.

Ораховачких православних исељеника има, даље, у пчињском селу Миланову (Дупчићи), у селу Златокопу и у Врању.

Сеоска слава свих православних родова је Ђурђевдан.

Поисламљени су:

-Потурај (3 к), старинци. Живе у Сејдијској Махали. Тачно време преласка на ислам не знају. Веле да су „Турци“ (муслимани) још из времена када y селу није било много досељених муслимана.

-Читакај (18 к), на ислам прешли добровољно пре доласка муслимана. Ради бољег изједначења са осталим муслшманима, сада се убрајају у фис Бериш.

Муслимански родови досељени из Арбаније су:

-Авдулај (19 к), од фиса Соп. Ови се сматрају за најстарији досељен арбанашки род. Дошли су у другој половини 18 века из Малесије.

-Блута (8 и), не знају од кога су фиса. Пореклом су из Арбаније, где су били католици. Остали становници из потсмеха називају их Гуц, веле, по свињама које су при досељењу у Ораховац оставили на. Карадагу. Овде су дошли када. и род Авдуљај.

-Кишај (13 к), од фиса. Тсач. Име добили по црквеном имању на коме oe настанили. И ови су старији досељеници и порекло знају у Северној Арбашији.

-Бељуљај (16 к), Аљиљај (7 к) и Салијај (20 к), сви од фиса Гаш. Живе у Аџијској Махали. Доселили се иза горњих родова из Малесије.

-Фетаj (5 к), од фиса Гаш. У Ораховац дошли пре 120 годипа. Друго ми је презиме Ашан, добили га по томе што су им преци имали стоку и излазили лети на планину.

-Авдиљај (10 к), од фиса Гаш. Дошли су када и Фетај.

-Аметај (14 к), Сабединај (5 к), Бељуљај (11 к), Хускај или Муртезови (5 к), Moчај (12 к.) и Чотај (7 к.), сви од фиса Гаш. Живе у Муртеској Махали. Порекло као и код предњих дова.

-Дошљакај (2 к), фисну припадност не знају. Стари су им на путу из Северне Арбаније у Ораховац дошли преко Горње Mораве.

-Крумај (7 к), од фиса Бериш. Порекло им је у Малесији.

Из Малесије су и:

-Дукај (5 к); припадају фису Краснић.

-Корбај (14 к) и Ибишај (12 к), су од фиса Гаш. Живе у Сејдиској Махали.

-Маличови (4 к) су мухаџири из Масурице, дошли 1878 г. Припадају фису Хот.

-Маљокај (4 к) су мухаџири. Доселили се из села. Лепенице у Пољаници. И пре тога су се често сељакали и неко време живели су у Метохији. Право им је порекло у Северној Арбанији где су припадали фису Гаш.

-Трстен (3 к), од фиса Тсач. И ови су мухаџири. Име су добили по селу Трстену, код Гњилана, где су боравили пре досељења у Ораховац.

-Фејзулови (з к), мухаџири. Зову их и Кончуљци по истоименом селу у Горњој Морави, где се задржавали неко време. Даља им је старина у Малесији. Тамо са припадали фису Гаш.

-Јакупови (1 к), од фиса Гаш. Воде порекло од домазета који је дошао пре 35 година из села Селишта у Горњој Морави. Даља им је старина у Фанди (Северна Apбанија), где су живели као католици.

-Јусуфови (1 к), дошли су из Госпоинца. Припадају братству Мурина. Право порекло имају у Малесији. У Ораховац дошли после Јакупових.

-Исенови (2 к), дошли из Лошег Букуревца. Тамо се задржавали на путу из Малесије. Од братства су Мурина.

-Бећирови или Качик (1 к), дошли преко Мађера (Горња Морава), где су живели око 130 година. Пореклом су из Малесије. Припадају фису Бериш. Овде живе од пре 20 година.

-Абдулови (1 к), огранак су несалског рода, Абазови. Фис, старина и време досељавања као код њих. У Opaовац дошли пре 20 година.

Исељени муслимани.

После 1912 г. из Ораховца иселило се: 10 породица v Куманово, 2 у Турску, 1 у Жујинце и 1 у Черкеско Село (Куманово).

Муслимански родови досељени из Азије су:

-Анадолци (3 к), доселили се у турско доба као „една кућа“ из Анадола. До краја прошлог века говорили су турски, сада арбанашки.

-Камер (1 к), доселили се из Биљаче (Моравица.). Даље порекло не знају. Раније су говорили турски, а сада знају само арбанашки.

Цигани-Роми.

У Ораховцу има 19 циганских породица.

Имање и куће немају, већ живе код богатијих муслимана као наполичари. Пореклом су из Куманова и Прешева.

ИЗВОР: Према књизи Јована Ф. Трифуноског „Кумановско – Прешевска Црна Гора“ а на основу прикупљених података од 1940. до 1943. године. Припремио сарадник Порекла Милодан.


Остави коментар

© 2012- 2013 ПОРЕКЛО poreklo.rs

Scroll to top