Poreklo stanovništva sela Oraovica (po knjizi Orahovac ili Orahovica), opština Preševo – Pčinjski okrug. Prema knjizi Jovana F. Trifunoskog „Kumanovsko – Preševska Crna Gora“ a na osnovu prikupljenih podataka od 1940. do 1943. godine. Pripremio saradnik Porekla Milodan.
Položaj sela.
Orahovac je veće naselje u podgorini Crne Gore, pri izlasku istoimene reke iz klisure. Orahovačka Reka protiče sredinom sela razdvajajući naselje na dva dela.
Vode.
Voda za piće dobija se iz bunara, česama i izvora. Bunari su po dvorištima i njih ima skoro svaka kuća. Od česama poznatije s : Džamiska Česma na sredini sela i Bunga. Izvora ima dva; Ramadanov Izvor i manja terma zvona Banjče.
Zemlje i šume.
Njive i livade su ispod sela na ravni sve do reke Moravice na istoku. Šume, koje su bile na padini Karadaga iznad naselja, sada su posečene te su na mesto njih kamenjari i proplanci sa utrinom. Topografski nazivi za njive su: Dobrevce, Trlo, Međina, Konopljište, Kiša (Crkva), Kriva Njiva; za brda i utrinu: Bukovac, Hulišta, Kadšgut.
Tip sela.
Orahovac je niznog oblika i zbijenog tipa. Kuće su grupisane u mahalama koje nose rodovska imena. Mahale su: Hadžiska, Murteska, Čitačska i Sejdijeska Ukupno selo ima 57 rodova sa 275 domova.
Prošlost i starine.
Orahovac je staro selo. To se vidi po sgarinačkim rodovima, po tradiciji, manastirskim i crkvenim starinama.
Retka su sela u susedstvu sa očuvanim pravoslavnim starinačkim stanovništvom. U Orahovcu očuvana su takva tri roda, dok ih je ranije bilo mnogo više. To se jasno vidi i iz predanja. po kome je selo pre oko 180 godina, tj. u vremenu kada je ovde počelo doseljavanje muslimana iz Arbanije, imalo oko 100 pravoslavnih starinačkih domova.
U tradiciji se, dalje, navodi da je prvobitni Orahovac ležao nešto severnije od današnjeg položaja na mestu sada zvanom Kiša (Crkva). U blizini starog sela postojao je i manastir: nalazio se iznad sela u klisuri. Manastir je bio posvećen sv. Petru. Po saznanju J. X. Vasiljevića, početkom ovog veka postojali su živi starci koji su kao deca odlazili na manastirsku slavu.
Od starina znatna je i očuvana crkva sv. Nikole, dva metra ukopana u zemlju. U Čitačskoj Mahali kako se kazuje, postojala je druga crkva čiji se tragovi danas ne poznaju.
Poreklo stanovništva.
Sada u selu živi stanovništvo koje je po veri dvojako: pravoslavno i muslimansko.
Rodovi pravoslavnog stanovništva su:
-Stankovci (3 k, sv. Đorđe Alimpije), starinci.
-Milenkovići (3 k, sv. Arhanđeo), sgarinci.
-Tasini (1 k, sv. Nikola,), starinci.
-Stojilkovići (2 k, sv. Nikola.), doseljeni iz Pčinje. Došli su 1912 g. na kupljeno zemljište.
-Ivkovići (3 k. sv. Arhanđeo), došli iza Stojilkovih iz Vranja. Imaju kupljeno zemljište.
-Mišići (1 k, sv. Arhanđeo). Došli iz Vranja na kupljeno imanje.
-Stojanovići (1 k, sv. Nikola), došli su iz vranjskog sela Koćure.
-Ilići (2 k, sv. Nikola), poreklom su iz Šapranca (Ristovac).
-Ljubini (1 k,), Stamenkovi (2 k), Stošini (1 k), doseljeni su iz pčinjskih sela. Odatle su došli 1918 g. Slave sv. Arhanđela.
Iseljeno pravoslavni stanovništvo.
Napred je pomenuto kako se iz tradicije zna da je Orahovac pre jačeg muslimanskog doseljavanja imao veći broj pravoslavnih starinačkih domova. Ti se domovi kasnije raseljavali. Sigurno se zna za sledeće iseljene rodove:
-Došljaci (1 i, sv. Nikola), žive u Malom Ropotovu (Gornja Morava). Tamo su prešli pre 180 godina.
-Džakići (5 k., Vavedenje) i:
-Paunovci (2 k, sv. Nikola) u Šilovu (Gnjilane). Tamo žive od pre 130 godina.
U selu Petrovcu, opet kod Gnjilana, žive orahovački iseljenici:
-Polovci i:
-Levkovići (8 k.. sv. Nikola). Oni su se iz Orahovca najpre iselili u Leskovac pa posle prešli u Gornju Moravu.
Iz Orahovca su i:
-Stošini (6 k, sv. Nikola), sada u gnjilanskom selu Kmetovcu.
Orahovačkih pravoslavnih iseljenika ima, dalje, u pčinjskom selu Milanovu (Dupčići), u selu Zlatokopu i u Vranju.
Seoska slava svih pravoslavnih rodova je Đurđevdan.
Poislamljeni su:
-Poturaj (3 k), starinci. Žive u Sejdijskoj Mahali. Tačno vreme prelaska na islam ne znaju. Vele da su „Turci“ (muslimani) još iz vremena kada y selu nije bilo mnogo doseljenih muslimana.
-Čitakaj (18 k), na islam prešli dobrovoljno pre dolaska muslimana. Radi boljeg izjednačenja sa ostalim muslšmanima, sada se ubrajaju u fis Beriš.
Muslimanski rodovi doseljeni iz Arbanije su:
-Avdulaj (19 k), od fisa Sop. Ovi se smatraju za najstariji doseljen arbanaški rod. Došli su u drugoj polovini 18 veka iz Malesije.
-Bluta (8 i), ne znaju od koga su fisa. Poreklom su iz Arbanije, gde su bili katolici. Ostali stanovnici iz potsmeha nazivaju ih Guc, vele, po svinjama koje su pri doseljenju u Orahovac ostavili na. Karadagu. Ovde su došli kada. i rod Avduljaj.
-Kišaj (13 k), od fisa. Tsač. Ime dobili po crkvenom imanju na kome oe nastanili. I ovi su stariji doseljenici i poreklo znaju u Severnoj Arbašiji.
-Beljuljaj (16 k), Aljiljaj (7 k) i Salijaj (20 k), svi od fisa Gaš. Žive u Adžijskoj Mahali. Doselili se iza gornjih rodova iz Malesije.
-Fetaj (5 k), od fisa Gaš. U Orahovac došli pre 120 godipa. Drugo mi je prezime Ašan, dobili ga po tome što su im preci imali stoku i izlazili leti na planinu.
-Avdiljaj (10 k), od fisa Gaš. Došli su kada i Fetaj.
-Ametaj (14 k), Sabedinaj (5 k), Beljuljaj (11 k), Huskaj ili Murtezovi (5 k), Močaj (12 k.) i Čotaj (7 k.), svi od fisa Gaš. Žive u Murteskoj Mahali. Poreklo kao i kod prednjih dova.
-Došljakaj (2 k), fisnu pripadnost ne znaju. Stari su im na putu iz Severne Arbanije u Orahovac došli preko Gornje Morave.
-Krumaj (7 k), od fisa Beriš. Poreklo im je u Malesiji.
Iz Malesije su i:
-Dukaj (5 k); pripadaju fisu Krasnić.
-Korbaj (14 k) i Ibišaj (12 k), su od fisa Gaš. Žive u Sejdiskoj Mahali.
-Maličovi (4 k) su muhadžiri iz Masurice, došli 1878 g. Pripadaju fisu Hot.
-Maljokaj (4 k) su muhadžiri. Doselili se iz sela. Lepenice u Poljanici. I pre toga su se često seljakali i neko vreme živeli su u Metohiji. Pravo im je poreklo u Severnoj Arbaniji gde su pripadali fisu Gaš.
-Trsten (3 k), od fisa Tsač. I ovi su muhadžiri. Ime su dobili po selu Trstenu, kod Gnjilana, gde su boravili pre doseljenja u Orahovac.
-Fejzulovi (z k), muhadžiri. Zovu ih i Končuljci po istoimenom selu u Gornjoj Moravi, gde se zadržavali neko vreme. Dalja im je starina u Malesiji. Tamo sa pripadali fisu Gaš.
-Jakupovi (1 k), od fisa Gaš. Vode poreklo od domazeta koji je došao pre 35 godina iz sela Selišta u Gornjoj Moravi. Dalja im je starina u Fandi (Severna Apbanija), gde su živeli kao katolici.
-Jusufovi (1 k), došli su iz Gospoinca. Pripadaju bratstvu Murina. Pravo poreklo imaju u Malesiji. U Orahovac došli posle Jakupovih.
-Isenovi (2 k), došli iz Lošeg Bukurevca. Tamo se zadržavali na putu iz Malesije. Od bratstva su Murina.
-Bećirovi ili Kačik (1 k), došli preko Mađera (Gornja Morava), gde su živeli oko 130 godina. Poreklom su iz Malesije. Pripadaju fisu Beriš. Ovde žive od pre 20 godina.
-Abdulovi (1 k), ogranak su nesalskog roda, Abazovi. Fis, starina i vreme doseljavanja kao kod njih. U Opaovac došli pre 20 godina.
Iseljeni muslimani.
Posle 1912 g. iz Orahovca iselilo se: 10 porodica v Kumanovo, 2 u Tursku, 1 u Žujince i 1 u Čerkesko Selo (Kumanovo).
Muslimanski rodovi doseljeni iz Azije su:
-Anadolci (3 k), doselili se u tursko doba kao „edna kuća” iz Anadola. Do kraja prošlog veka govorili su turski, sada arbanaški.
-Kamer (1 k), doselili se iz Biljače (Moravica.). Dalje poreklo ne znaju. Ranije su govorili turski, a sada znaju samo arbanaški.
Cigani-Romi.
U Orahovcu ima 19 ciganskih porodica.
Imanje i kuće nemaju, već žive kod bogatijih muslimana kao napoličari. Poreklom su iz Kumanova i Preševa.
IZVOR: Prema knjizi Jovana F. Trifunoskog „Kumanovsko – Preševska Crna Gora“ a na osnovu prikupljenih podataka od 1940. do 1943. godine. Pripremio saradnik Porekla Milodan.
Komentari (0)