Представљање књиге др Владана Чокића “Порекло и сродство фамилија досељених у Шумадију у 18. веку – Демографска и генетичка анализа родова”

12. децембар 2019.

коментара: 7

Монографија “Порекло и сродство фамилија досељених у Шумадију у 18. веку – Демографска и генетичка анализа родова” аутора др сц. мед Владана Чокића биће представљена у Дому културе у Ковачевцу (општина Младеновац) 28. децембра 2019. (субота) у 17 часова.

Књига је објављена под покровитељством Министарства просвете, науке и технолошког развоја, а издавач је Институт за медицинска истраживања Универзитета у Београду. Припрема књиге је урађена у сарадњи са представницима Историјског института Београд и Биолошког факултета, Универзитета у Београду.

Обрађена су следећа насеља са пописима од 15. до 19. века: Ковачевац, Влашка, Кораћица, Амерић, Младеновац, Кусадак, Азања, Ратари, Велика Крсна, Ропочево, Топола, Блазнава, Божурња, Војковци, Маслошево.

Из сажетка књиге:

На основу предања претпоставља се порекло и сродство фамилија у Шумадији. Упоредним коришћењем архивске грађе и генетичке генеaлогије отворена је нова могућност за демографско и етнолошко истраживање досељеника преовлађујуће динарске струје у Шумадији (област Јасеница) из 18. века. Високорепрезентативан узорак обухвата како четвртину насеља тако и четвртину становништва у испитиваним општинама (Младеновац, Смедеревска Паланка и Топола).

Коришћени су рајински пописи из османских архива од 15. до 18. века, аустријски пописи из прве половине 18. века, чибучки и арачки тефтери из прве половине 19. века, пописи становништва из друге половине 19. века, школске уписнице из 19. и 20. века, као и црквене матичне књиге од 1837. године па до половине 20. века. Употребом архивске грађе састављени су детаљни родослови 16 фамилија (око 300 година стари, са 3516 чланова), у оквиру 5 заједницa фамилија – братстава.

Многа предања о заједничком претку братстава су потврђена у последњем доступном османском попису из 1741. године. Током два века демографске анализе, приметан је пад наталитета након Првог светског рата и указано је на значај имунизације у контексту дечјег морталитета, док константан пад брачних заједница имамо након Другог светског рата у испитиваним фамилијама Јасенице. Три века присуства и бракова на једном подручју отвара могућност ендогамије, која је потврђена кроз фамилијарно праћење.

Прикупљен је 181 узорак за ДНК анализе Y хромозома од чланова испитиваних фамилија на основу родослова. Популационом генетиком је потврђена претежна заступљеност хаплогрупа I2a и R1a код 151 обухваћене фамилије (у оквиру 17 братстава), што одговара просеку на државном нивоу. Међутим, имамо повећану заступљеност хаплогрупе R1(17,2%) и потпуно одсуство хаплогрупе E1b1b, што се драстично разликује од просечне заступљености истих у Србији. Ови резултати поуздано откривају да су фамилије које носе различита презимена, из исте географске области, патернално повезане и да постојане разлике алела између фамилија потичу од генских мутација код заједничког претка братства.

Коментари (7)

Одговорите

7 коментара

  1. Славко Вујчић

    I2 DN
    I2a1b L621 L147.2 Nor 13 24 16 11 14 15 13 13 11 31 18

    Рођен сам у Бачинцу у Јасеничком округу. Славим Ђурђица. Појасните ми мало. Хвала.

  2. Постоје Вујичићи у Америћу, који исто славе Ђурђиц и исто су хаплогрупа I2a, али се разликујете у 3 маркера (4 поновка) од приложених што вас удаљује од рођачких веза. Њихов предак из 1741. је Вујча Субота, већ насељен у Америћу. Имају предање о пореклу из околине Скадра.

    • Драган

      Господине Чокићу.
      У тексту сте написали да је последњи османски попис из 1741 године “доступан ” да ли то значи да је преведен и где бих могао да га погледам. Ја сам пореклом из Шумадије Јарменовци Топола, припадам хаплогрупи I2а- PH908>FT14506>Y52621 и славим Ђурђиц, и испитујем своје порекло.
      Поздрав Драган Миливојевић

  3. Maja Rakić

    Gde možemo kupiti ovu knjigu.

  4. Danijela

    Gde se moze kupiti knjiga?

  5. Потомак

    Молим Вас, да ли се у књизи помињу Мијаиловићи са славом Света Петка, досељени из Херцеговине по усменом предању породице (трагам одакле, место) ? По неким индицијама то може бити Милутовац , старо насеље Орловац, па потом, у време Кочине крајине на све стране, у Срем и околину : Ратина и Метикош. Ово су само моје претпоставке засноване на подацима са сајта Порекло, претрагама карте Србије и контактирањем месних заједница, цркава и мештана са истим презименом . У Милутовцу, на сајту, се помињу Михаиловићи-Бјелопавлићи са истом славом али су грешке х-ј биле и остале честе, а рођаке истих у Ратини и Метикошу као Мијаиловиће.
    Мој предак Живко Мијаиловић се помиње у III попису села Штитар (Шабац), у групи досељених између I српског устанка и 1829.г. За њега пише да се доселио “од Мораве”, што његовим директним потомцима Милићевићима и Милинковићима са истом славом у селу Штитар, није познато (трагам одакле се доселио, место у Србији).
    Уколико у Вашој књизи има помена о мојим прецима радо ћу је набавити.
    Унапред хвала на информацији.