Објављена књига “Караклије” нашег сарадника Небојше Мићића

5. фебруара 2020.

коментара: 0

У издању Друштва српских родословаца “Порекло” изашла је из штампе породична хроника “Караклије”, ново дело нашег члана и сарадника Небојше Мићића (аутор књиге “Борина – прошлост и порекло становништва”). Средишња тема књиге је прошлост и родослов Караклића из Заовина на планини Тари, те огранака ове фамилије у Буару код Ужица, Бесеровини под Таром, Брасини на Гучеву, и свугде по свету. Обрађен је, такође, и родослов шумадијских Караклића из Клоке код Тополе, чиме је у потпуности покривено ово јединствено презиме. 

У уводним поглављима разматрано је питање старог порекла и етимологије презимена Караклија/Караклић, у ширем контексту припадања овог рода великом братству Караклаја, чија је постојбина у Шаренику на планини Јавор. Допуњени су подаци о Караклајама раније објављени у књизи “Братство Караклаја” (Стишовић, Милошевић, Чачак 2012). Разлучена је путања сеобе Караклија из Шареника у Заовине, у првој половини деветнаестог века, и приређен текстуални родослов Караклића организован у пет целина, према петорици браће, првобитних досељеника. Родословом су обухваћени Караклићи из Заовина, Буара, Бесеровине, Брасине, босанских села у близини Заовина, као и њихови даљи колонисти и расељеници. Наредно поглавље доноси веома занимљиву причу о сеобама Караклаја из Шареника у Мајдан на Руднику. Ово село је представљало “успутну станицу” за даље премештање Караклаја у Брестовик код Смедерева, као и Караклића у Клоку. Посебно је обрађен родослов Илића-Караклаја из Мајдана, који у књизи “Братство Караклаја” нису ни поменути. Затим следи поглавље у коме се детаљно разматра порекло и родослов Караклића у Клоки.

Поглавље под насловом “Описи села” даје причи историјски и географски оквир. У њему се налазе прикази села: Заовина, Буара, Брасине, Мајдана и Клоке. У другом делу књиге дати су разнолики прилози и приче из завичајне историје: ко су били Уремовићи, два пореска тефтера из времена кнеза Милоша који доносе прве пописе домаћинстава у Заовинама, догађаји на “сувој граници” током “велике источне кризе” 1875-1878. године, експлоатација шуме на Тари крајем 19. и почетком 20. века и улога Караклића у зачецима дрвне индустрије, прича о сеоби Караклића  у Брасину, пописи жртава Првог светског рата, Други светски рат на сувој граници и улога Караклића у четничком покрету, истраживање о воденицама у Заовинама, Караклајићи и Караклићи у граду Ужицу, Јездићи из Заовина у Бесеровини и Брасини, Мандићи из Заовина у Ковиљачи, те друге занимљиве приче и анегдоте.

 

 

Коментари (0)

Одговорите

Тренутно нема коментара. Будите први и оставите коментар.