Порекло становништва села Вучак, општина Глоговац – Косовски округ. Према књизи Татомира Вукановића „Дреница“ – према истраживањима обављених од 1934. до 1937. године. Приредио сарадник Порекла Милодан
Положај и тип села.
Вучак припада висинском џематском типу, дреничког села са раштрканим џаматима. Вучак се налази у подножју Космаче. Родовска гумна се налазе у окућницама, или до ових.
Воде.
Сељани се снабдевају водом за пиће са чесама и извора, са којима село обилује, а која су заједничка сеоска својина. Осим тога, на тим чесмама и изворима перу рубље и напајају домаћу стоку.
Остали подаци о селу.
Покрај села Вучака налазе се 2 сеоска гробља, док махала Кајтазовић, има своје посебно гробље у селу Негровцу у Подрими, због близине овог насеља, као и због родбинских веза са дотичним селом. Ово је интересантан пример у Дреници, да сељани једнога села имају гробље у другом насељу, а поготову насеља које припада другој етничкој и географској области.
Вучак има колективну сеоску шуму и утрину.
Историјат села.
Према катастарском попису области Бранковића из 1455. године, наводи се село Вуртак, са 30 кућа. Свакако, то је данашње дреничко село Вучак. У то доба, помињу се у наведеном катастарском попису следећи земљораднички производи и занимања. Пшеница је произвођена и принос је износио 800 лукана, са дажбинама од 100 лукана; јечам, 306 и друго, принос је износио 704 лукана, а дажбине на то 88 лукана; принос од вртова, рачунао се 100 акчи, а ушур на то износио је 20 акчи; приход од винограда износио је 1000 чаброва, а ушур на то 100 чаброва; на крају ресум на свиње износио је 320 акчи прихода, и 40 акчи ресума, а село је имало 640 комада свиња.
Занимање становништва.
Становништво села Вучака, од старине се занима земљорадњом и сточарством, а уз то је између два светска рата, имало и знатне економске користи од продаје дрвета за грађу и огревног дрвета, које је извозило на тржиште у Липљан и Приштину.
Према статистичким подацима из 1914. године, Вучак је имао 126 становника.
Према статистичким подацима из 1921. године, број становника је износио 105 житеља, са 15 домова.
У време проучавања насеља и порекла становништва у 1936. години, у Вучаку је било следеће стање:
-Кајтазовић, фис Краснић, 6 кућа. Пореклом је ово котило из Албаније, из католичке вере прешли су на ислам пре 130 година. У Дреницу су се доселили на купљену земљу. Њихова ронђа је Ибраовић. Од кабиле Кајтазовића једна кућа је одсељена 1911. године за Малу Азију, као домазети.
-Баљовић, фис Шаљ, 4 куће. Припадају роду Лаврак. Као Албанци католици, прешли су на ислам 1831. године, када су досељени у Дреницу из Бољетина крај Косовске Митровице.
-Азировић, фис Шаљ, 7 кућа. Припадају ронђи Али Шаља, пореклом су из Прокупља, одакле је концем XVII века, досељена једна кућа, старином су из Албаније. Од овог рода једна кућа је одсељена у Албанију 1930. године.
-Нрецак, фис Гаш, 1 кућа. Пореклом су из Голубовца у Подрими, одакле је овај род досељен 1916. године. Старином су из Албаније.
Према наведеним подацима из 1936. године у Вучаку је било овако демографско стање:
А р б а н а с и:
Родова: 4, са 18 кућа.
Према попису становништва из 15. марта 1948. године, Вучак је имао укупно 152 житеља, од тога 79 мушких и 73 женских, са 24 куће.
ИЗВОР: Према књизи Татомира Вукановића „Дреница“ – према истраживањима обављених од 1934. до 1937. године. Приредио сарадник Порекла Милодан.
Коментари (0)