Порекло презимена, село Нећавце (Качаник)

21. септембра 2019.

коментара: 0

Порекло становништва села Нећавце, општина Качаник – Косовски округ. Према књизи Јована Ф. Трифуноског „Качаничка Клисура“, (подаци прикупљени 1940. и 1948. године). Приредио сарадник Порекла Милодан.

Положај села.

Мање село на језерској тераси високој око 670 до 700 м, очуваној са леве стране Лепенца. Тераса је овде уска, те су куће већином линијасто поређане испод обалске линије.

Воде.

Становници доносе воду са чесама: Чешма Фтовт (Хладна Чесма) и Чешма Љуђат. Пре неколико година у селу је ископан и један бунар.

Земље и шуме.

Њиве су око села на местима: Рамниште, Ограда и Ара Леприт (Зечја Њива). Шума је на месту званом Забел, а утрина на планинској страни изнад села.

Тип села.

До пре 50 година Нећавце је било село збијеног типа и састојало се из махала Таир и Виљ. Тада су 3 куће из друге махале прешле на утрину изнад села и насељу дале карактер разбијености. Нећавце има свега 17 домова (1940 г.).

Прошлост села.

Прича се да су у Нећавцу, пре данашњих досељених муслимана из Арбаније, живели стари јужнословенски православни родови. Од њих су остали име села и топографски називи. Али се не зна када су се ти ранији родови иселили и где су се по исељењу настанили. Таир из Сечишта уверавао ме је да нећавских православних родова има настањених у Скопској Црној Гори. Данашње становништво потиче од краја 18 века.

Порекло становништва.

Сада у селу живе само досељени муслимани арбанашког говора. Родови су:

-Таир (13 к), од фиса Соп. Доселио се предак Таир крајем 18 века из Топојана у Љуми (Северна Арбанија). У селу су најстарији досељеници. По месту одакле су се ови доселили, сада се, место имена Нећавце, за село чује понекад и назив Топојан.

-Bиљ (4 к), од фиса Бериш. Доселили се после рода Таир. Име добили по месту старине (село Вила) у Љуми.

Од 1930 г. из села се иселило 10 муслиманских породица и то: од рода Таир 5 у Турску, једна у Скопље и једна у Качаник; од рода Виљ две y Турску и једна у Качаник.

Привредне прилике.

Године 1947. на сеоском атару било је под ораницом око 29 ха, под ливадама око 1,5 ха, под пашњацима око 23 ха и под шумом око 8 ха. Поједине културе тада су биле овако заступљене: пшеница око 7, раж око 2, јечам око 6, овас око 3 и кукуруз око 10 ха. То је недовољно за исхрану укупног становништва. Стога све сеоске породице купују жито преко једног дела у години.

Становници имају извесну корист и од стоке. Поменуте године укупно је у селу било: говеда 63. оваца 40 и коза 206.

Неколико мушкараца из Нећавца стално раде у цементној фабрици у Ђенерал–Јанковићу.

ИЗВОР: Према књизи Јована Ф. Трифуноског „Качаничка Клисура“, (подаци прикупљени 1940. и 1948. године). Приредио сарадник Порекла Милодан.

Коментари (0)

Одговорите

Тренутно нема коментара. Будите први и оставите коментар.