Порекло презимена, село Пећарска (Бијело Поље) Reviewed by Momizat on . Порекло становништва села Пећарска, општина Бијело Поље – Црна Гора. Према књизи Милисава В. Лутовца „Бихор и Корита“, издање Београд 1967. године. Приредио сар Порекло становништва села Пећарска, општина Бијело Поље – Црна Гора. Према књизи Милисава В. Лутовца „Бихор и Корита“, издање Београд 1967. године. Приредио сар Rating: 0
You Are Here: Home » Завичај - села и градови » Порекло презимена, село Пећарска (Бијело Поље)

Порекло презимена, село Пећарска (Бијело Поље)

Порекло становништва села Пећарска, општина Бијело Поље – Црна Гора. Према књизи Милисава В. Лутовца „Бихор и Корита“, издање Београд 1967. године. Приредио сарадник Порекла Милодан.

Положај и тип села.

Село на падинама брда Градине и Љесковца у изворишту Пећарског потока. Куће су на малим заравнима измећу поточића и вододерине, па је насеље због тога разбијено у многобројне групице кућа.

Земље и шуме.

Сви ти крајеви као и потеси у њима носе разне називе од којих многи иду у далеку старнну: Селиште, Рове, Стајалиште, Маџур-село, Сикемуње, Старе куће, Попове њиве, Koтао, Пресек, Врутци, Гриже, Влашке куће, Гомиле, Посиће, Крадинов лаз, Маљиште, Закосе, Осоје, Гајићев лаз, Стајалишта, Павлов Лаз, Брекиња, Јабука, Тмуше, Упошевине, Врла страна, Дуб, Ливадице. Шуме око села су: Буче, Равни и Градина, Вранице, Козјаче, Виногради, Врујако гувно.

Воде.

У свим овим крајевима има изворске воде, али је најважније врело у месту Вруци, од којег потиче поток богат водом у току цеде године. На њему су сада седам сеоских воденица. Друге значајније изворске воде су: Јовик, Драгољевац, Водице, Радован–сопот, Сикамуне, Бањишор, Старе куће и Павлов лаз (сточно појило). Сем ових има још извора, али они пресахну у другој подовини лета.

Име и остали подаци о селу.

Ha странама изнад Пећарске има мноштво пећина и окапина, по којима је и село добило своје име. Највеће су: Радојева пећина, Остављачка пећина (у којој су склањали ствари за време ратова) и Татина пећина. Из ове пећине су Пећарчани давали отпор Италијанима за време Другог светског рата. Том приликом је погинудо 12 људи из овога седа. Осим ових главних, има и неколико мањих окапина „Пећа“ које служе као сточна пландишта.

Порекло становништва.

Становници Пећарске су староседеоци иди врло давни досељеницн из Куча. То се може тврдити на основу традиције и поседа, јер су они као православни Срби задржали земљу у својину. Осим тога, из њиховог села су били свештеници за пространи део ове области.

-Поповићи (15 к., сд. Никољдан), који су се тако одвајкада презивали, давали су читавом крају свештенике. Из једне куће су излазила и по два свештеника. Браћа Василије и Самоило су читавог живота остади у задрузи и обдржавали једну парохију. Од истог рода су и свештеничка породица Балшићи у Подврху, Главачи и Мокром Лугу. Расељавали су се и гинули од Турака. Поп Јован је убијен у Бијелом Пољу у доба првог устанка у Србији због оправке цркве у Подврху; свештеник Перко је стрељан у Бијелом Пољу 1915. године, а поп Слободан у Ђаковици 1943. године. Само из овога братсгва погинуло je око 50 чланова.

-Пребирачи (Пребирачевићи) (25 к., сл. Лазарева субота), старинци су овога села. Разгранати су у неколико групица. Судећи по томе што једну групу називају „стари Пребиречи“, братство je сложеног порекла. Морало је у њему бити и неког сплемењавања. И у њиховом борбеном братству било је угледних свештеника. Исељавали су се. Има их у Буђеву (Пећарани). Кажу да су од Пребирачевића Раичевићи у Трешњевици, Језеру и Јагњилу (сјенички крај).

-Недовићи (20 к., сл. Лазарева субота), потичу од довотка из Пријелога, који је узео славу свога очуха Пребирача. Из читуље се види да је њиховој породици припадао јеромонах Лазар. То, бројност и углед у селу указују на њихов дужи живот у Пећарској.

-Кандићи (4 к., сл. Св. Јован), дошли су из суседног села Боришића, а тамо из Азана. Род су им Вукајловићи у Азанама и Поповићи у Суводолу.

-Мрвићи (1 к., сл. Св. Андрија), пореклом су од довотка na Комарана.

Сви Пећарани су били врло отпорни и борбени. Страдали су у току последњег рата од Италијана и њихових помагача – неких муслимана.

Пећарски припада и заселак Бјелица у коме су насељена три братства:

-Величковићи, Гутићи и Лазовићи.

-Величковићи (3 к.), род су са Величковићима из Његњева.

-Гутићи (5 к., сл. Алимпијевдан), досељени су из Бубања. Један брат је одсељен у Ступу код Сјенице, други у Гучу (Драгачево у Србији), а трећи је остао у Бјелицама.

-Лазовићи (4 к.), досељени су из Брда.

ИЗВОР: Према књизи Милисава В. Лутовца „Бихор и Корита“, издање Београд 1967. године. Приредио сарадник Порекла Милодан.


Остави коментар

© 2012- 2013 ПОРЕКЛО poreklo.rs

Scroll to top