Порекло презимена, село Трпези (Беране)

5. мај 2019.

коментара: 0

Порекло становништва села Трпези, општина Беране – Црна Гора. Према књизи Милисава В. Лутовца „Бихор и Корита“, издање Београд 1967. године. Приредио сарадник Порекла Милодан

Положај села.

Село је cа обе стране Трпешке ријеке, измећу Буђа, Кутњег и Ивова брда, која га одвајају од Врбице, Петњнце и Лагатора. Две стране осојна и присојна, које су потпуно насељене, спуштају се у малим заравнима према реци. Обе су повољне за пољопривреду. Присојна сграна је родна кад је лето кишовито, а осојна кад је нешто сувље.

Воде.

Пошто je земљиште састављено од вододржљивих шкриљаца, извори избијају готово свуда. Најважнији извори су: Студенац код школе, Ђонска вода, Тефсриџ и Скорња више гробља и Рајчевица (чесма). Сем тога, за пиће и појило се користе Врело у Клисури и река на којој су 20 воденица (17 редовњачких и 3 ујменичке). Од 1945. године из реке су спроведене четири ваде за наводњавање. Због ових нових вода воденице сада не мељу за време лета.

Земље и шуме.

Атари у селу и селини носе разноврсне називе. На осојној страни су потеси: Гробљаче, Летине, Окутњице, Махале, Равни, Уљаници, Погледи, Трештенице, Хаптењи лаз, Халуте, Цикотаче, Јелаш, Осоје, Годаја и Голеша, а на присојиој: Мартиновице, Кадуђерице, Ливаднце (њиве), Стрмењаче, Пода, Ливадак и Јохова Вода.

Шуме и утрине у селини, око седа, и планине око села су: Келемен, Гувшшгга, Медино брдо, Јелени додови, Бунара, Човеча глава, Сирове горе, Паљеве, Вишњице, Пучпоља, Падалишта, Борово брдо, Медвеђи до.

Историјат и старине у селу.

Сви ови називи су делом старијег, а делом данашњег становништва. Остатак старог становништва је сам назив седа Tpпези. У народу се каже да име села потиче од трпеза које су у време светковина држане код негдашње цркве. Трагови старијег српског становништва су: „Црква“ (црквина) код Главице на гувну које сада просеца сеоски пут, гробље код Ливатка изнад Милетина Крша, Махалачко (у крају Махали) и Влашко (српско) гробље. Сем тога у Доњој Kaлици, на главичици близу колског пута, налази се још једно „влашко” гробље. У њему су сахрањивани и данашњи Каличани док нису примили ислам.  На старинска насеље подсећа и назив потеса Калућерицс ( њиве), које су припадале неком манастиру. У предању се каже да су Трпези припадали цркви. У литици клисуре Орлујак је пећина Вилин разбој; у њој се виде трагови зида, што указује да је бида калуђерска испосница.

Порекло становништва.

Данашње становништво у Трпезима су досељеници из других крајева, поглавито из Брда. Њихови преци су се почсли овде насељавати крајем 17. века. Најпре су се доселили:

-Скендеровићи (35 к.), чији је предак дошао као православни из Брскута у Братоножићима. Њихови рођаци су Рамдодовићн у суседном седу Аагаторима и Дервовићи у Бијелом Пољу. Кажу да су од три брата. Скендеровићи су били и аге.

-Цикотићи (15 к.), пореклом су из Бјелопавлића. Рођаци су им православни Кљајићи у Загорју код Иванграда. И они су такође имали своју земљу и били аге.

-Муховићи (23 к.), досељени су из Роваца. Њихов предак Булатовић дошао је као православан пре 230 година.

-Османовићи (30 к.), рођацн су Муховића (од другог брата); трећи брат је остао у православљу. Од њега су Вељовнћи у Бијелој Цркви и Башчи, који су се одавде иселили.

-Уремовићи (16 к.), дошли су са Пелева Бријега у Братоножићима. Рођаци су им Латићи у суседном селу Лагаторима.

-Дураковићи (18 к.), пореклом су Букумнре из Братоножића.

-Хоџићи (8 к.), кажу да су досељени из неког даљег непознатог краја.

-Талевићи (3 к.), род су са Тарапишима из Врбице.

-Муратовићи (8 к.), досељени су касније из суседног села Петњице.

Тип села.

Цело село се дели на махале по братствима: Скендеровићи, Цикотићи, Хоџићи, Муховићи, Дураковићи, Муратовићи. Засебан део чине Доња и Горња Калица, коју називају и Влашка Калица, јер су се у њој дуго задржали православни Срби.

ИЗВОР: Према књизи Милисава В. Лутовца „Бихор и Корита“, издање Београд 1967. године. Приредио сарадник Порекла Милодан.

Коментари (0)

Одговорите

Тренутно нема коментара. Будите први и оставите коментар.