Порекло презимена, Вошановац (Петровац на Млави)

Порекло становништва села Вошановац, општина Петровац на Млави – Браничевски округ. Према књизи “Млава, Хомоље, Звижд” (Насеља – Порекло Становништва – едиција Корени). Приредио сарадник Порекла Златан Стевић.

ВОШАНОВАЦ

Положај села

Вошановац  се налази на странама потока Бучина, који се улива у Чокордин. Куће сеоске су по брдским странама, које овај поток опкољавају.

Тип села

Вошановац је село збијено. Куће његове су поређане дуж потока, по брдским странама Косице и Чукара. Кроза село пролази један сеоски друм, а село се дели на две мале. Од општинске куће, где је уједно и крчма, па уз поток јесте Горња Мала, а низ поток до реке јесте Доња Мала. Ну, ове се мале деле на мање, које носе назив према породицама што у њима живе. Тако у Горњој Мали су: Живадиновска, Бранковска, Бањска; а у Доњој: Зеленковићска, Бугарска,Крајинска и Влашка. Школа је у Горњој Мали. Све су ове мале одвојене једна од друге, а становништво се не разлике међу собом, ни по ношњи, ни по говору, изузевши становништво у Влашкој Мали, где по мало знају и влашки.

Оснивање села

У повељи Кнеза Лазара, село Вошановац било је подарено манастиру Горњаку, што значи да је његова старост велика. По народном казивању о оснивању села види се да је ово село обновљено, дакле, да је морало бити расељено, па да су поново на исто место дошле нове породице. Тако прве породице, које су на овом месту основале село, јесу: Ивановци и Бранковци. За Ивановце се зна да им је чукундеда дошао из Добросељца у Морави, а за Бранковце се зна да им је дошао чукундеда, али одакле нико се не сећа. Ови су били прво на Селишту, па су прешли овамо у Бучине. Ово је било у првој половини 18. века. Одмах за њима дошао је прадеда Зеленковића из Мораве (из Параћина), и он се настани на новом месту. Тријестину година доцније, за овима дошли су убрзо једна за другом и ове породице: Младеновићи из Црне Реке. Живадиновци из “Ерске”, око устанка дошли су и дедови Крајинаца из Неготинске Крајине, Баљци из Алексиначке Бање, Бугари из Видина, Власи из Николичева у Црној Реци, Чодићи из Црне Реке. Остали досељеници су новији. Последња породица је досељена нема од тог доба 30 година.

У селу су ове породице:

– Ивановци (7 кућа), из Добосељцау Морави – славе Св. Николу.
– Бранковци (12), славе Св. Илију.
– Зеленковићи (11), из Параћина – славе Св Аранђела.
– Живадиновци (10), из Крушевца – славе Стевана
– Младеновићи (2), из Слатине у Црној Реци – славе Св. Николу.
– Крајинци (8), славе Св. Јована; и Вокићи (10), славе Св. Николу – рођаци су из Крајине.
– Бањци (10) из Алексиначке Бање – славе Св. Врачеве.
– Бугари (15), дошли из околине Видина – славе Св. Николу.

– Ђорђевићи (10), славе Петковицу; Чодићи (9), славе Петковицу; Мићовци (1), славе Св. Луку.

– Пешићи (5), славе Св. Саву – сви су пореклом Власи из Николичева у Црној Реци.
– Стевановићи (3), из Божевца – славе Ђурђицу.
– Ћовдинци (2), досељеници из Ћовдина – славе Св. Агатонија.
– Павловићи (2), из Црљенца – славе Св. Николу.
– Иванови (2), из Сења у Морави – славе Ђурђицу.
– Анџићи (2), из Луковице у Морави – славе Св. Аранђела.
– Миловановићи (2) из Параћина – славе Св. Николу.
– Живановићи (2), из Батуше – славе Св. Николу.

– Пудићи (1), из Мораве – славе Св. Николу.

Из овога се види да је село расло више прираштајем, него досељавањем, јер од 126 кућа у селу преко 100 кућа имају око 100 година, како су на овом месту. Према свему, Вошановац је почео насељавати се у првој половини 17. столећа, а главну масу становника добио је при крај истог, или у почетку 19. столећа.

ИЗВОР: Према књизи “Млава, Хомоље, Звижд” (Насеља – Порекло Становништва – едиција Корени). Приредио сарадник Порекла Златан Стевић

Коментари (0)

Одговорите

Тренутно нема коментара. Будите први и оставите коментар.