Порекло презимена, село Горњи Карин (Обровац) Reviewed by Momizat on . Горњи Карин је село у Далмацији, између Бенковца и Обровца. Припада граду Обровцу у Задарској жупанији и излази на Каринско море. На територији села је изразито Горњи Карин је село у Далмацији, између Бенковца и Обровца. Припада граду Обровцу у Задарској жупанији и излази на Каринско море. На територији села је изразито Rating: 0
You Are Here: Home » Завичај - села и градови » Порекло презимена, село Горњи Карин (Обровац)

Порекло презимена, село Горњи Карин (Обровац)

Горњи Карин је село у Далмацији, између Бенковца и Обровца. Припада граду Обровцу у Задарској жупанији и излази на Каринско море.

На територији села је изразито брдовит, крашки рељеф. Издвајају се брда Стража (643 м), Греда Иванишева (542 м), Драгашева главица (547 м), Голић (565 м), Вршина (448 м), Ђукине греде (529 м), Куновац (640 м), Бикина главица (509 м), Наслонине (512 м), Царева главица (518 м), Шушина главица (516 м), Пржун (351 м), Чардачина (651 м), Рашељка  (572 м) и Јуришинка (673 м).

Каринско море је залив Новиградског мора. У њега се улива Каришница, која представља границу Горњег и Доњег Карина. Повремени токови су Бијели поток и Вишића поток (драга).

Данас је на обали Каринског мора велика концентрација кућа и других грађевина (Карин-Слана), али су изворни засеоци даље од обале. Најближи мору су Вишићи.

У Горњем Карину се налазе рушевине православне цркве Свете Недјеље, подигнуте 1985, а срушене недуго затим, у рату.

На попису 1991. године, евидентирано је 876 становника Горњег Карина. Срба је било 851 (97%), Југословена  5, Хрвата 3, Муслимана 3 и осталих 14.

Презимена 1948. године, са бројем особа (у загради) и крсном славом

Српска презимена

АЛАВАЊА (61) – Свети Јован (присутни у 18. веку)

ВИШИЋ (43) – Свети Никола (присутни у 18. веку)

  • На млетачком катастру из 1709. године, уписани су Мијат Вишић пок. Јована и Марко Вишић пок. Јована.

ВУКАС (64) – Свети Никола(присутни у 18. веку)

ВУКША (21) – Свети Никола (присутни у 18. веку)

  • На млетачком катастру из 1709. године, уписан је Јован Вукшић пок. Радоје.

ДРАГАШ (37) – Свети Јован (присутни у 18. веку)

  • На млетачком катастру из 1709. године, уписан је Тома Драгаш пок. Митра.

ДРАЧА (118) – Свети Стефан (присутни у 18. веку)

  • На млетачком катастру из 1709. године, уписан је Петар Драча пок. Марка.

ДУПОР (80) – Свети Јован (присутни у 18. веку)

  • На млетачком катастру из 1709. године, уписан је Драгић Дупоровић пок. Раина.

ЈУРАШИН (9) – Свети Стефан

КАЛИНИЋ (4) – Свети Георгије

ЛАКИЋ (134) – Свети Никола (присутни у 18. веку)

  • На млетачком катастру из 1709. године, уписани су Димитрије Читлак пок. Новака и Станиша Читлак пок. Новака, Мијо Лакић пок. Дамњана, Никола Лакић, Остоја Лакић.

ЛАЦМАНОВИЋ (11) – Свети Георгије  (присутни у 18. веку)

  • На млетачком катастру из 1709. године, уписан је Митар Лацмановић пок. Јована.

ЛЕЖАЈА (67) –  (присутни у 18. веку)

  • На млетачком катастру из 1709. године, уписани су Милашин Лежаић пок. Станка и Милош Лежаић пок. Станка.

ЛОНЧАР (73) – Свети Стефан (присутни у 18. веку)

  • На млетачком катастру из 1709. године, уписан је Станиша Лончар пок. Митра.

МИЛАНКО (5) –

МЛИНАР (128) – Свети Георгије, Свети Стефан (присутни у 18. веку)

РАДЕКА (94) – Часне Вериге (присутни у 18. веку)

  • На млетачком катастру из 1709. године, уписан је Вукосава Радекић пок. Радана.

ТРБОВИЋ (10) – Свети Георгије (присутни у 18. веку)

  • На млетачком катастру из 1709. године, уписан је Бископ Трбуевић пок. Радоје.

ЋОСО (18) – Свети Архангел Михаило (присутни у 18. веку)

  • На млетачком катастру из 1709. године, уписани су Милан Ћосић пок. Саве и Станко Ћосић пок. Радивоја.

ШКОРИЋ (6) – Свети Никола

 

Извори:

  • Задарско окружје на млетачком катастру из 1709; горњи котар, Марко Римац, 2012.
  • Лексик презимена СР Хрватске, 1976, Загреб
  • Топографска карта Хрватске 1:25 000, 1975.
  • Бенковачки сајт (www.benkovac.rs)

Приредио: Сарадник портала Порекло Слободан Зрнић


Остави коментар

© 2012- 2013 ПОРЕКЛО poreklo.rs

Scroll to top