Poreklo prezimena, Malo Laole (Petrovac na Mlavi)

U ravnici mlavskoj, na sredini puta između Petrovca i Ždrela, baš na samoj desnoj obali ove reke, poređane su kuće Malog Laola. Nalazeći se u neposrednoj blizini mlavskoj ovo selo je izloženo poplavama prilikom iole većeg povodnja. Samo onaj kraj sela, što je malo dalje od reke, u blizini puta za Ždrelo, reka ne može da plavi, jer je prilično uzdignut.

Malo Laole je selo zbijeno. Kuće su njegove grupisane tako, da se u selu poznaju dve glavne ulice. Jedna ide paralelno s državnim putem u Žagubicu, a druga preseca ovu pod pravim uglom i vodi na Mlavu. Ova poslednja ulica deli selo dve glavne male: Gornju Malu, desno; Donju Malu, levo od iste. Kuće su seoske blizu jedna do druge. Rastojanje između najdaljih kuća ne iznosi više od 50m. Obično su kuće grupisane po porodicama, te čine male, koje nose ime same porodice.

U celom selu ima 115 kuća sa 196 poreskih glava. Broj kuća pojedinih porodica, kao i ime mesta u selu na kome su, koju slavu slave i odakle su došli, vidi se iz sledećeg priloga.

U selu su ove porodice:

– Deli-Milići (36 kuća) u sredini sela, došli sa Kosova – slave Sv. Jovana.

– Sazdanovići (19) u Sazdanović Mali, severno od puta seoskog, došli iz Laba sa Kosova – slave Sv. Jovana.

– Mirčići (27) u sredini sela i južno od puta seoskog, došli iz Ceremošnje u Peku – slave Sv. Alimpija.

– Škopići (8) pokraj Mlave, doseljeni iz Tande u Krajini – slave Verižice.

– Krajinci (8) pokraj Mlave, a severno od puta, došli iz Crne Reke – slave Sv. Nikolu.

– Đuričići (4) rastureni po selu, iz Krajine – slave Sv. Alimpija.

– Jelinci (6) južno od seoskog puta, došli iz Jošanice u Homolju – slave Sv. Tomu.

– Lukići (5) rastureni po selu, doseljenici iz Šumadije – slave Sv. Alimpija.

– Radulešće (2) južno od puta, došli iz Zlota u Crnoj Reci – slave Sv. Nikolu.

Velikih zadruga u selu nema, ali ih je bilo pre 5-6 godina. Najveća zadruga je Deli-Milića, koja broji 10 članova.

Uzrok tome što je selo ovako grupisano leži u samom zemljištu. Svaki domaćin je pri naseljavanju hteo da bude bliže reci, s toga je selo raslo pored reke. U novije vreme, po svoj prilici, zbog čestih poplava udaljuju se seljaci od reke i zidaju koće sve bliže državnom drumu, jer je ovde zemljište uzdognuto, te ga voda ne plavi.

Na selištu, malo niže od današnjega mesta Malog Laola, na mestu, koje se zvalo Dobre Vode, gde su već se bile nastanile neke porodice iz današnjeg Velikog Laola, dođoše sa Kosova pradedovi Deli-Milića, Sazdanovića i Đuričića. Oni se udružiše s onim porodicama, koje tu zastadoše i selo Laole beše dosta veliko. Ali od čume moradoše pobeći u planinu.

Kada je čuma prestala, oni se vraćaju iz planine i osnivaju selo na desnoj strani Mlave, prema starom mestu, sa koga su pobegli. Odavde su opet morali bežati od Turaka na mesto koje se sada zove Zbeg, u klisuri Reškovice.

Docnije, oko početka 19. stoleća dolaze i ostale porodice i to ovim redom: Mirčići, Škopići, Krajinci, Jelinci i Lukići, a najposle Radulešće. Nezna se zbog čega su ovi sa svojih starih mesta krenuli.

Doseljavanje je prestalo od prilike na 80-90 godina ranije, po svoj prilici, zbog toga što je mesto poplavno i od toga doba selo rasto samo namnožavanjem. Doseljenici su se izjednačili među sobom, te između njih nema nikakve razlike ni u nošnji, ni u govoru. Oni govore srpski, a nošnja im je kao kod ostalih seljaka u Mlavi. Od okolnih sela takođe se ne razlikuju. Samo Ždrelo čini izuzetak, jer se tamo čuje većinom vlaški govor.

Seoska zavetina je o Spasovu-dne.

IZVOR: Prema knjizi “Mlava, Homolje, Zvižd” (Naselja – Poreklo Stanovništva – edicija Koreni). Priredio saradnik Porekla Zlatan Stević