Порекло презимена, село Тиринце (Косовска Каменица)

19. јануар 2019.

коментара: 0

Порекло становништва села Тиринце, општина Косовска Каменица  – Косовскопоморавски округ. Према књизи др Атанасија Урошевића „Новобрдска Крива Река“, издање Београд 1950. године. Приредио сарадник Порекла Милодан.

Положај села.

Село је око Великог Врха и око изворишта Тириначког Потока.

Воде.

Воду за пиће добија из извора.

Земље и шуме.

Топографски су називи за њиве: Тириначки Поток, Шавар, Лазиште, Црвени до; за шуму: Вељи Вр’, Остра Чука или Рипни Деја. Остали топографски називи: Црквиште, Гробље, Кућиште.

Тип села.

Село је разбијеног типа. дели се у три махале: Тиринце (на Тириначком Потоку), Падину (североисточно од махале Тиринце) и Гвозје (јужно од махале Тиринце, на западној страни Вељег Врха). Удаљења између њих су 5—15 минута хода. Куће у махалама нису груписане.

Старине у селу.

На месту Гробље познаје се неко старо гробље за које се не зна чије је било. Између Тирннца и Бушинца је Кућиште, на коме се налазе трагови ранијег насеља. У сеоском хатару има и два црквишта са порушеним црквама. Једну од ових порушених цркава су скоро сељаци овог села са сељацима из села Бушинца договорно посветили цару Константину и царици Јелени и о заједничком трошку почели одржавати саборе на дан ових светитеља.

Постанак села.

O ранијем насељу или насељима не зна се ништа. Садашње село је постало пре 170 година пресељавањем из Бушинца, те је и гробље овог села заједно са бушиначким и на бушиначком хатару. Село је отада расло прираштајем. Године 1878. се у њему настанили и Арбанаси мухаџири.

Порекло становништва.

Родови:

-Ковачови или Ковчежаци (10 к., св. Јован). Старином су из Бушинца, одакле су пресељени пре 170 roдина.

-Керци (14 к., св. Јован); пресељени из Бушинца, од истоименог рода, ускоро За Ковчезанима. Даља старина као код Кераца у Бушинцу.

-Рујковчани (2к.), арбанашки вухаџирски род од фиса Сопа: досељен од Рујковца (Јабланида) 1878. године.

У Турску је 1925 r. исељена једна арбанашка мухаџирска кућа.

ИЗВОР: Према књизи др Атанасија Урошевића „Новобрдска Крива Река“, издање Београд 1950. године. Приредио сарадник Порекла Милодан

Коментари (0)

Одговорите

Тренутно нема коментара. Будите први и оставите коментар.