Порекло презимена, село Дубље (Трстеник)

1. децембар 2018.

коментара: 0

Порекло становништва села Дубље, општина Трстеник – Расински округ. Према књизи Момчила Р. Тодосијевића „Подгочка насеља трстеничког краја“, издање Београд 2008. године. Приредио сарадник Порекла Милодан

Положај и тип села.

Дубље је сеоско насеље полузбијеног типа, смештено на (190–350м) уравњеним површинама крајњих огранака планине Гоча, а на десној страни Западне Мораве, на висоравни између Попинске реке и Црнобарачке реке, са доминацијом врха Виногради (325м) и Чипре (409м). Од Трстеника је на југозападној страни на 9 км до центра насеља. Граничи се са атарима села: Осаонице и Попине (са истока), Станишинци (са југа), Руђинци и Штулац (са запада и севера).

Име селу.

По предању, име потиче од усамљених камених громада, дубова. Постоје села Дубље у разним крајевима – у Мачви, код Биограда на Мору, и др., па постоји могућност да је име донето при доласку првих досељеника. Дубље има „дубљине“ удубљења река и кланаца. Дубље и околна села припадали су, до ослобођења од Турака, Новопазарској мукади. Досељавање становника је извршено, у највећем делу, у другој половини 19. века са подручја Жупе и Копаоника (Јошаничка Бања). Прво су се доселили на сеоску локацију Виногради.

Земље и шуме.

Сеоски потеси у атару: Виногради, основни и централни потес. Налази се североисточно од села, његов источни део су Кућишта. Ту су се настанили први досељеници. Сада су се домаћинства повукла са те локације. Некада су ту били лепи, уређени, издашни виногради. Сада су ту необрађене површине, багремари и батал земља. На потесу Кућиште расте трава, од чијег се корења праве четке за рибање подова. Пландиште је потес између Дубља, Брезовице и Попине. Некада су то биле ливаде, где је стока пландовапа. Сада су ту шуме. Друм је потес обрастао шумом. Највише има храста и цера, а ту је и потес Точак, око извора. Оба ова потеса су према Врњачкој Бањи. Чаир је потес поред Петрашиновића и Пецића. Без већих је стрмина, углавном равничаст. Некада су то биле ливаде. Сада су ту обрађене површине, њиве, а само један део је необрађен. Пирамида је узвишење које се пружа од северног дела села према Попинском мосту. Крковац је потес од насеља према Штулцу. Овај део је под житарицама. Нишан је утрина поред школе. То је некада било стрелиште, где се под организацијом учитеља Стојадиновић Душана, резервног официра обављано гађање из пушке. Касније је тај терен изравнат и изграђено је фудбалско игралиште. Росуље је потес североисточно од Винограда. То је страна која се спушта према Попинској реци. Овај потес највише је заступљен ливадама. Попинско поље је равница која се пружа дуж Попинске реке. Поље је плодно. Гаје се све врсте пољопривредних култура. Ту су идеални услови за повртарство, али се само делимично упражњава ова грана. Широко Поље је потес изнад Росуља. Засејан је пољопривредним културама.

Ово село има атар величине 873 hа, 77 an, 78 m2. Цео атар подељен је у 2479 парцела.  Више од половине атара захватају шуме. Минималне су површине које су обухваћене културама чије је гајење рентабилно. То је определило село да се приклони занатству.

Воде.

Дубље се налази на висоравни, па речице више теку крајем села но кроз село. То се односи на Попинску реку, Каменицу и Црнобарац. Речица која тече кроз Дубље је мали поточић, који тече само у кишним и зимским данима, Грбански поток. Друга речица која тече поред јужног насеља је Видачки поток, који је дубоко усечен између масива Градине и Гаврановице. На том поточићу је и Лазицки извор на коме је поп Лаза (досељен из Македоније) на њему крштавао децу и венчавао брачне парове, јер пре 1837. године није била законска обавеза да се воде црквене књиге. На периферији насеља има извора, тако да је од многих доведена вода. На пример, Каменица има изворе који јој дају воду и из њих је и Врњачка Бања одвела воду за пиће. Некада је ова река била богата рибом, пастрмком поточаром. Један од познатијих извора је и Камени извор, по коме је Каменица добила име. Велики део села добио је воду са извора које је село довело 1972. године и из бунара које су копала домаћинства.

Комуникације.

Село највише у саобраћају користи пут и аутобуску линију која води кроз Попину и Брезовицу. Важан је то пут, асфалтиран, а води из Попине кроз село и преко Штулца избија на магистралу. У 2007. години од кружног пута кроз село пробијен је и насут пут до Врњачке Бање, што је омогућило да мештани имају непосредну повезаност са Бањом.

Школство.

Село Дубље у 19. веку било је сиромашно. Мештани нису имали могућности да шаљу децу на школовање у Трстеник. Нису имали ни могућности да у селу отворе школу за описмењавање своје деце. Из архивске грађе може се закључити да је мали број мештана био писмен. У попису 1863. године Матеја Петрашиновић, син Василијев, забележен је као ученик. А 36 година касније забележено је да Дубље има 18 мушкараца и једну жену који знају да читају и пишу.

Школа је почела са радом 1899. године, али је призната и уписана као државна тек 1906. године. Школска зграда сазидана је од камена, 1904. године, а у њеној изградњи посебно се истакли Јован Топаловић и Ранко Ранковић. Први учитељ био је Булатовић. Школа није радила за време Првог светског рата. Школа је обухватала ученике из свих околних села. Нова четвороразредна школа изграђена је 1975/76. Године и при отварању веома је била уређена.

Остали подаци о селу.

У селу је после рата изграђен Задружни дом, који није одржаван и веома је руиниран, у рушевинама је.

Између два светска рата постојала су у селу народна такмичења. Најпривлачније је било „Скок у даљ из трка“ и рвање. Победници су били врло популарни. Награда победнику, забележено је једне године, били су вежени грађени опанци, или нешто од одеће. Највише успеха имали су Танасије Петрашиновић (Рвање) и Тихомир Пецић (бацање камена с рамена).’

Спортски живот у селу обавља се преко упражњавања малог фудбала на асфалтном терену у школском дворишту, јер фудбалско игралиште постоји, али није у употреби.

Фудбалски клуб „Каменорезац“ регистрован је 27. 2. 1978. године, а регистрација потврђена (пререгистрован) 9. 5. 1985. године. Одговорно лице за рад клуба је Марко Петрашиновић.

Село је електрифицирано 1965. године, што је помогло, поред осталих благодети, да се камен обрађује и машински.

Телефонске везе добијене су 1986. године, што је опет каменоресцима омогућило бољу комуникацију са муштеријама, потенцијалним купцима са стране.

Сеоска слава је Спасовдан.

Село има месну заједницу и месну канцеларију заједничку са Попином, са седиштем у Попини.

До ослобођења од Турака Дубље је припадало турском хасу (добру) у оквиру Пазарске мукаде, а потом, по укидању кнежине Ј ошанице Трстеничком срезу.

Године 1830. Дубље и Попина припадали су Пожешкој нахији. За време Првог светског рата Дубље је било седиште општине и за Попину и Штулац, све до после Другог светског рата.

Порекло становништва.

– Алексићи

Непознато је одакле cy досељени. Носили су породично име Перуничић, по Перуники, која је дуго водила домаћинство. Касније су прихватили презиме Алексићи, по Алекси.

Слава: Св. Арханђел.

Број домова: Дубље 4, Врњачка Бања 1, Сплит 1.

– Аћимовићи (Јаћимовићи)

Преци Аћимовића (негде записани Јаћимовићи) презивали се ћирићи, када су се доселили у Дубље. Досељени су из Чајетине.

Слава: Св. Ђурђиц.

Број домова: Дубље 3, Брезовица 1.

– Јанковићи

Непознато одакле су досељени. Први се појављују мати Ружа (рођ. 1793. године) са синовима Мијајлом (син му је Симеон) и Василијем. Касније су евидентирани Мирослав и син Владимир.

Слава: Св. Ђорђе.

Број домова: Дубље 7, Врњачка Бања 1, Трстеник 1.

– Видаковићи

Видаковићи су досељени из Куршумлије. Један брат одсељен је у Прокупље. Иначе, стара постојбина Видаковића је северна Албанија. Они су истог порекла као и Буњевци у Војводини. Сви су били православци, а Буњевци су касније примили католичку веру. Божидар Јевтин био је адвокат у Трстенику 1916. године. Божидарев син Радослав био је лекар. Радослављев син Божидар радио је као професор Медицинског факултета у Београду.

Слава: Св. Јован.

Број домова: Дубље 22, Чаири 1, Трстеник 2, Врњци 2, Београд 2.

– Јаковљевићи

Предак Јаковљевића досељен је из Рогавчине. Потомци кажу да се доселио Јаков и да су сви његови потомци. У архивској грађи појављује се Сима. Могуће да је Јаков брат Михајлу Срејићу, тада Вукојичићу, а и исту славу славе Срејићи и Јаковљевићи. Потомци кажу да су пре били Жерађани. То није пронађено у архивској грађи.

Слава: Св. Ђ урђиц и Св. Јован (мираз).

Број домова: Дубље 3, Београд 1, Трстеник 1, Краљево 1.

– Лазићи

Предак им дошао из Македоније, као поп Лазар. Он је мештане крштавао и венчавао поред Лазицког извора. У архивској грађи забележени су Дамњан (р. 1839) и син му Милун. Забележен је и Душан и син му Милун (р. 1876). Садашњи потомци воде порекло од Јована. Лазић Мирослав био је лекар у Трстенику.

Слава: Св. Никола.

Број домова: Дубље 1, Врњачка Бања 1, Осаоница 1, Трстеник 1.

– Марјановићи

Порекло воде из Рогавчине.

Слава: Св. Арханђел и Св. Лука.

Број домова: Дубље 2, Осаоница.

– Пауновићи

Предак Пауновића досељен је из села Рокци (Жупа), кажу и Јелакци. Досељавање извршено нешто касније од осталих фамилија. Драгиша, син Огњенов, по занимању је столар али је радио и друге послове. Био је млиномонтер и отворио стругару која је радила на струји произведеној на воденици и напајала још 40 сијалица (око 1959. године). Драгиша се окумио са Шиптаром Исмал Муртези Имретом из Прешева. У госте му долазио са четири жене. Зоранов син Славиша завршио је правни факултет и обавља функцију секретара СО Врњачка Бања.

Слава: Св.Ђорђе.

Број домова: Дубље 4, Врњачка Бања 1, Осаоница 1.

– Петрашиновићи

Предак Петрашиновића досељен је из Петраша (Црна Гора). Најстарији забележени су Милић (р. 1803) слеп, нема пород а отац му је био Миленко, рођен око 1770. године. Тодор и Филип су браћа, а Василије им је био брат од стрица. Николин Милун је професор математике у В. Бањи. Петрашиновић (Срећка) Ненад, рођен 1972. године, војни редов ЈНА, погинуо је 1992. године у грађанском рату од сепаратиста који су силом и ратовањем хтели одвајање од СФРЈ.

Слава: Св. Алемпије Столпник.

Број домова: Дубље 15, Врњачка Бања 1, Попина 1, Трстеник 1.

– Томићи

Потомци кажу да су са Чајетинцима иста фамилија, да им је исти предак, а да су по Томи узели породично име Томић. Петар је био Радовановић.

Слава: Св. Стеван и Св. Алемпије Столпник.

Број домова: Дубље 1.

– Пецићи

Предак им је дошао из Јелакца. Први се помињу Вучко (р. 1829), Радисав, Василије (1825). Тихомир Недић је у народном вишебоју био најуспешнији такмичар у селу. Милован има занатску радњу од 1952. године. Производи млинове и млинско камење, електро млинове и млинове за сточну храну. Тржиште му је било цела бивша СФРЈ. Миљков Жарко је страстан ловац.

Слава: Св. Арханђел.

Број домова: Дубље 15, Врњачка Бања 4, Осаоница 4, Попина 1, Београд 3, Крушевац 1, Штулац 1, Руђинци.

– Ранковићи

Досељени су из Санџака. Једна су од прводосељених фамилија. При досељењу били су Петровићи. Вероватно су породично име узели по родоначелнику фамилије Ранку. Стеванов син Ранко имао је регистровану фирму „Ранко Ранковић и синови“ — рудник И фабрику за израду млинског и воденичног камена. Ранко је био познат по квалитету израде производа, па је у Суботици 1925. године, на изложби, добио диплому за квалитет производа. Био је и председник општине Дубље. Исајлов син Предраг познати је привредник. У Трстенику има продавницу боја и лакова, као и материјала за лепљење и изолацију која успешно ради.

Слава: Св. Лука и Св. Сава, Стеванова и Св. Мина.

Број домова: Дубље 3, Београд 2, Штулац 1, Трстеник 2.

– Срејићи

Доста рано су досељени, па потомцима није познато одакле се њихов предак доселио. Мисле да су Срејићи, по Среји. Били су Вукојичићи. Милунов љубодраг бави се каменорезачким занатом.

Слава: Св. Ђурђиц и Ђурђевдан.

Број домова: Дубље 4, Врњачка Бања 1, Попина 1, Медвеђа 1, Грабовац 1.

– Топаловићи

Не зна се одакле су досељени. Први забележени су браћа Јанићије, Филип и Лазар са мајком Маријом. Каменорезачким занатом бавили се од половине деветнаестог века. Прву фирму за експлоатацију камена и израду млинског и воденичног камења успешно је водио Рајица. Извоз у иностранство обављан је Дунавом преко луке у Смедереву. И његов праунук Миленко сада успешно води фирму која се бави истим послом. Од овог заната Рајица и Јован веома су се обогатили, развили фирму и у Трстенику, а у самом Центру подигли су лепу кафану „Топаловић“.

Почетком Другог светског рата Тихомир је, од Косте Пећанца, проглашен за Војводу од Љубостиње. Тихомиров Павле запамћен је као добар спортиста, посебно као фудбалер.

Слава: Св. Јован.

Број домова: Дубље 6, Панчево 1, Београд 1, Нова Пазова 1, САД 2.

– Топаловићи други

Предак ових Топаловића, Тодор, дошао је из Штулца. И ова фамилија се традиционално бави израдом млинског камења.

Слава: Св. Ђорђе.

Број домова: Дубље 2.

– Тодоровићи

Предак Младен дошао из Јелакца.

Слава: Св. Тома.

Број домова: Дубље l, Попина 1.

– Чајетинци

Преци Чајетинаца, три брата са презименом Јовановић, доселила се у Дубље. Своју стару постојбину Чајетину код Ужица морали су да напусте по пропасти Првог српског устанка, јер у подизању буна и ратовању много су се замерили Турцима. Како насеља Чајетина има на Копаонику и на Белом Брду неки мисле да су отуда досељени. Неки сматрају да су тамо одсељени из Дубља.

Иначе, Чајетина је стари назив за сваку равну површину у неприступачном, крају где се могу подићи куће или насеље. Велики број породица живи ван Дубља, више их има у другим местима. За одсељеног Вукашина у Доњи Рибник није се могло утврдити место и повезаност у родослову фамилије, осим да му је отац био Обрен, а синови Милић, Милош и Милован. Чајетинаца има доста успешних појединаца. Овде се даје простор двојици.

Миодраг Чајетинац Чајка, рођен је 3. марта 1921. године у Београду од оца Светолика и мајке Перке. Убрзо му се родитељи враћају у Трстеник, где остаје све до Другог светског рата. Учио је гимназију у Крушевцу. Ту постаје члан CKOJ -a 1935. године, а члан КПЈ 1939. године. Године 1941. постао секретар Среског комитета CKOJ -a. Учествовао је у Попинској бици, а затим одлази у Јастребачки партизански одред где постаје командир чете, а обавља и друге одговорне дужности. Погинуо је у борби против четника у селу Стублу са још 27 бораца. После рата проглашен је за народног хероја. Једна основна школа носи његово име и једна улица у Трстенику.

Мр Станимир Чајетинац, дипломирани инжењер електротехнике, асистент је Машинског факултета у Краљеву и виши предавач ВТМШ у Трстенику. Рођен је 1953. године у Дубљу. Завршио гимназију, а затим Техничку војну академију копнене војске у Загребу. Постдипломске магистарске студије завршио је 1988. године. На Машинском факултету у Краљеву ради од 1990. године, а на ВМТШ у Трстенику од 1995. године.

Станимиров Боривоје завршио је шумарски факултет и био успешни привредник. Пошумио је велике површине.

Слава: Св. Стефан.

Број домова: Дубље 16, Врњачка Бања 2, Осаоница 4, Трстеник 6, Доња Црнишава 1, Почековина 1, Београд 2, Оџаци 1, Апатин 1, Краљево 1, Доњи Рибник 1.

ИЗВОР: Према књизи Момчила Р. Тодосијевића „Подгочка насеља трстеничког краја“, издање Београд 2008. године. Приредио сарадник Порекла Милодан.

Коментари (0)

Одговорите

Тренутно нема коментара. Будите први и оставите коментар.