Порекло презимена, село Попина (Трстеник) Reviewed by Momizat on . Порекло становништва села Попина, општина Трстеник – Расински округ. Према књизи Момчила Р. Тодосијевића „Подгочка насеља трстеничког краја“, издање Београд 200 Порекло становништва села Попина, општина Трстеник – Расински округ. Према књизи Момчила Р. Тодосијевића „Подгочка насеља трстеничког краја“, издање Београд 200 Rating: 0
You Are Here: Home » Завичај - села и градови » Порекло презимена, село Попина (Трстеник)

Порекло презимена, село Попина (Трстеник)

Порекло становништва села Попина, општина Трстеник – Расински округ. Према књизи Момчила Р. Тодосијевића „Подгочка насеља трстеничког краја“, издање Београд 2008. године. Приредио сарадник Порекла Милодан

Положај и тип села.

Попина се налази југозападно од Трстеника, на удаљености од 10км. Сеоско је насеље разбијеног (друмског) типа. Насеље је смештено у ерозивном проширењу долине Попинске реке, на надморској висини 195-290м, на падинама Гавранице (362м), Ј агодиног брега (405M) и Г радца (449м). Село има две целине: Попину и Малу Попину.

Атар села је величине 724ха и граничи се са атарима села: Осаоница, Трстеник и Чаири (са истока), Брезовица са југа и Дубље (са запада и севера). Симбол села представља воденички камен, због раније доминантне израде воденичког камења.

Постанак села.

Село је старо средњевековно насеље. Године 1718. Наведено је да нема домова, “село без становништва. Познато је да је село имало домове на већој надморској висини, чак и на Ј агодином брегу. Било је и више домова у Малој Попини. Сада се све више насељавају поред главног пута и поред Попинске реке.

Старине у селу.

Има очуваних остатака храма (Порта) на месту садашњег сеоског записа. На брду Градац има остатака римског утврђења. Сматра се да је било са мањом посадом која је контролисала пут уз Попинску реку према Жупи. Испред утврђења је извор “Црвена„. Мештани верују да је ту била и црква. У остацима утврђења пронађена је тепсија Дуката. При проласку, крава је нагазила плочу и када се иста искривила показали се дукати.

Мештани кажу да је 1960. године неки Турчин по некој мапи и скици тражио те дукате. Жута страна према Роговима (513м) има стубове и алке на њима. Мештани верују да су то алке где су везивани чамци.

Земље и шуме.

Атар села подељен је на потесе. Потеси и брегови у атару су следећи: Иричанка је раван део испод села између пута и Попинске реке. Ту један број домаћинстава гаји поврће, али има и њива са другим културама. Каменица је потес доста разноврстан по конфигурацији и присутним узгајаним културама. Обухвата долину реке Каменице, обрадиве површине, баште, воћњаке, шуме. Стојковина је потес од Трстеника према Роговима, највишем врху у том делу. Сада су шуме, али су раније то били виногради. Главица је обрасла шумом, али има и пашњака. Мала Попина је потес између Рогова и Градца. Има ту насељених породица, а шири простор чине ливаде са сочним пашњацима. Ту је део који се зове Старо Село. Јор је потес који је некада обиловао шљивацима и пашњацима, а сада је највећим делом под шумом. Градац (393м), врх који се стрмо диже од Попинске реке. То је некада било утврђење са посадом која је контролисала пролаз долином Попинске реке. Јагодине Брдо је некада било насељено. Сада је обрасло шумом.

Воде.

Попинска река протиче средином села. Воду има преко целе године. Раније су на њој биле воденице и једна ваљара сукна, Кроз засеок Мала Попина тече Ђаковачки поточић, чији је извор испод брега Рогови. То је десна притока Попине. У атару има више извора. То су извори одакле почињу мали поточићи. Мештани најрадије причају о извору “Црвена„ који се налази на источној страни Граца. Посада утврђења одатле се снабдевала водом. Мештани верују да је ту била црква на у воду стављају металне новчиће. Снабдевање мештана водом је из гравитационих водовода.

Комуникације.

Кроз Попину пролази пут који се од магистрале изнад моста на Попинској реци одваја и прати речни ток према селу Лесковици, а успут се одваја један крак за Дубље и Стублицу. Из центра села један пут одваја се за засеок Ђаковиће. Мештани имају сталну аутобуску линију за Трстеник. Главни пут је асфалтиран. Према Брезовици је асфалтиран 1977. године. Овај пут, који преко Попине, Брезовице и Лесковице води за Жупу, а затим за Прокупље проглашен је 1927. године за Обласни пут. На Камењачкој реци направљен је мост 1928. године, који је и сада у употреби.

Занимање становништва.

Мештани имају мали простор за бављење ратарством, па се баве воћарством и занатством. Највећи број мештана бавио се тесањем и обрадом камена: обрада сокле за зидање подрума и темеља кућа, израда корита, сантрча за бунаре, израда надгробних споменика, воденичког камења и сл. Није познато од када се баве овим занатима, клесањем камена, али је Вујица Пајевић 1885. год. убележен и поред имена стоји “каменорезац“.

Рабаџије из околних села волујским колима превозили су производе попинских каменорезаца на удаљене просторе Југославије.

Сада поред поменутих послова овим каменом украшавају чесме, ограде, фасаде и слично.

Само се понеко бавио другим занатима — Чомагић Станојло био је опанчар, Стојаковић Михајло и Никола, ковачи.

Школство.

У селу је дуго владала неписменост. Забележено је да 1898. године зна да чита и пише 14 мушкараца и 1 жена. До отварања школе у Попини деца су ишла у Дубље, а још раније у Трстеник.

Школа у Попини почела је са радом школске 1939/40. године, а први учитељ била је Здравка Ј аћимовић из Заушја (Билећа). Школа је почела са радом у приватној кући Рајка Пајевића, а 1947/48. године у кући је Радослава Крстића. Затим је школа прешла у кућу Радоја Крстића, па у његову каменорезачку радионицу. ·

Усељење у нову школу свечано је обављено 29. новембра 1964. године. Школа је добила име “Радоје Крстић“. У дворишту школе 1983. год. постављена је скулптура од камена. Аутор је Аџић Божидар, професор. Громада камена избушена са више страна, симболизује патњу, повреде, ожиљке, које је непријатељ наносио нашим људима. А они трпе и опстају, а ожиљке носе на себи и у себи. Осмогодишња школа почела је са радом 1963. године.

Остали подаци о селу.

После Другог светског рата млади почињу да се интересују за спорт, али омладина села почела је да се бави организованије спортом када је асфалтиран спортски полигон при школи и када је направљено фудбалско игралиште.

Спортско друштво “Попински борци“ регистровано је 18. 01. 1979. године, а поново регистровано 27. 05. 1985. године, одговорно лице Милан Радмановац.

Здравствена амбуланта отворена је 1978. године и опслужује и Дубље, Брезовицу и Стублицу.

За потребе више села отворена је и Ветеринарска амбуланта, али није дуго радила.

Село има више културно историјских споменика.

Споменик поред Попинске реке и пута Трстеник – Вр. Бања је скромна мермерна пирамида борцима Краљевачког партизанског одреда палим 15. октобра 1941. године у борби против Немаца. Ту је брањен прилаз Краљеву, где је изгубило животе 42 младића, а то је скоро цела Врњачко–трстеничка чета.

Биста Радоја Крстића постављена је у дворишту Основне школе “Радоје Крстић“. Бисту је урадио 1973. године Душан Ћирић, наставник из Трстеника.

Споменик Попинској борби посвећено је још једно обележје подигнуто на месту где су били положаји родољуба, названо Спомен парк (6,8ха). Објекат је отворен 1981. године. Пројектант је био Богдан Богдановић, проф. архитектуре из Београда. Симболика Споменика: округли отвори подсећају на цеви оружја, а пирамидални облик средњег дела симболизује нишан пушке помоћу кога су усмеравани куршумн и наношени губици непријатељу. Простор је био уређен за скупове и манифестације. Стазе су коришћене за мото трке, чему су биле прилагођене, сада изроване и неупотебљиве.

Село слави Спасов дан. Окупљање се врши у центру села.

Село нема цркву. Припада парохији брезовачкој .

Мештани се сахрањују у два гробља. Готово је у центру села, а друго у засеоку Мала Попина.

Порекло становништва.

-Бабићи

Иста фамилија са Бабићима из Брезовице, само касније (после 1862) досељени из Жупе (Рогавчина).

Слава: Св. Трифун.

Број породица: Попина 5, Ново Село 1.

– Васиљевићи

Највероватније пореклом из Црне Горе. Мештани их називају Пипери. Први су Стеван (рођен 1830) са синовима: Радивоје, Милорад, Живко, Владислав; затим Миленко са синовима Војиславом и Боривојем. Због недостатка документације није се могло утврдити у ком је сродству Миленко са Стеваном (брат или син).

Слава: Св. Никола.

Број породица: Попина 6.

– Грозданићи

Први се помиње Павле (рођен 1837).

Слава: Св. Ђорђе.

Број породица: Попина 1, Земун 1.

-Ђукићи

Предак им Досељен из Плоче. Непознато је име досељеног претка, али се зна да је имао синове Јована и Вучка.

Број породица: Попина 12, Вр. Бања 3, Трстеник 1.

Слава: Алимпије Столпник и Ђурђевдан.

-Ђаковићи

Непознато је одакле су се доселили. Пореклом су од Фатића, Плав (Гусиње). При досељењу мењали су породична имена у Јанковиће, Николиће, а после 1863. године поново се сви враћају на Ђаковиће. Познати су каменоресци браћа: Душан, Милоје и Миљојко. Милан је отишао на мираз у Брзеће, а Сретен у Оџаке. Живадинов син Стеван у једном мандату обављао је функцију подпредседника СО Трстеник. Није се могло из архивске грађе утврдити у каквим је родбинским односима Софроније (син Војислав, рођен 1885) са осталима у фамилији.

Слава: Митровдан и Јеремијиндан.

Број породица: Попина 9, Трстеник 3, Вр. Бања 2, Оџаци 2, Бељици 1.

– Јанковићи

Непознато је одакле су досељени. Појављују се три породице Јанковића. Јанићије (р. 1816), син Јосип и унук Никола и син Глигорије. Браћа Јанковићи – Николићи: Петар, Алексије (и син Јован), Јеврем (и син Богољуб) и Тодосије. Стојковић Јанко и синови Нићифор и Петар; од њих има потомства.

Слава: Св. Тома.

Број породица: Попина 2, САД 1, Трстеник 2.

– Крњинци

Досељени од Пећи (Косово), село Крњина. Настањени у Малој Попини, али и на Јагодином Брду (које је добило име по баба Ј агоди). Помињу се међу првима, али нису могли да се уклопе у родослов фамилије: Милош, Стеван, Антоније. Пописом 1863. године нису обухваћене све породице Крњинаца. Никола Крњинац је радио надгробне споменике. Живан Лукин, у периоду од 1983-1985, држао је фарму бикова у турнусу од 120 грла. Једно време Држао дисконт пива Пиваре Бечеј. Живанов син Драган ради у финансијској служби Општине Трстеник, као начелник службе. Славко, син Александра, познат је спортиста-фудбалер.

Слава: Св. Арханђел и Велика Г оспоина.

Број породица: Попина 6, Вр. Бања 3, Трстеник 1.

– Крстићи

Дошли из Криве Реке. Први се помиње Јаћимовић Крста (рођ. 1816). Каменорезачким занатом бавили се Радоје Милосављев и Радослављеви синови Љубинко и Милош. Милош и Њубинко (браћа) радњу регистровану у Краљеву држе од 1949. године. Сада каменорезачку радњу “Гранит плус“ држи у Краљеву. Крстић Гордан, од 1997. године. Истакнуто место у овој фамилији има Крстић Радоје (рођен 1894. год.). Пре Другог светског рата имао је самосталну каменорезачку раду са више упошљених радника. Као врло млад почео је да се бави политиком. Три пута узастопце биран је за председника дубљанске општине. По доласку Немаца 1941. Године Радоје приступа покрету отпора. Држи патриотске говоре по многим местима. Расински партизански покрет изабрао га за заменика команданта, али га оставља на терену. Неколико пута је хапшен, али и пуштан из притвора. Био је изабран за већника АВНОЈ–а, а када је требало да крене на заседање у кући је ухваћен од четника и потом нађен на 2 километра према Гочу заклан 6. новембра 1942. године. Његово име носи школа у Попини и једна улица у Трстенику. Спомен биста постављена му је у дворишту школе. Јованов Љубиша био је у једном мандату председник Омладинске организације Општине Трстеник.

Слава: Св. Никола.

Број породица: Попина 2, Трстеник 1, В. Бања 1, Рибница 1.

– Миљојковићи

Непознато одакле су досељени. Први се помињу браћа: Мијајло (рођ. 1828), Никола и Петар. Затим и Филип, а непоуздано је да је њихов брат. Вукашин је правио спомење од пешчара.

Слава: Св Ђорђе  Алемпије (велика), Св. Илија, Св. Никола, Ђурђевдан.

Број породица: Попина.

– Пајевићи

Досељен предак је из Јошаничке Бање. Пајевићима је постојбина село Цуце поред Цетиња. Вујица је убележен 1885. године као занатлија каменорезац. Његов син Радомир бавио се истим занатом. Миљков Радомир је професор у Врњачкој Бањи. У архивској грађи појављује се и Вукосав и син Драгољуб, али се није пронашла родбина.

Слава: Св. Јован.

Број породица: Попина 3.

– Радмановци

Предак им досељен из Бруса, село Радманово. Први предак имао је три сина. У архиви смо пронашли само Радивоја, а за друга два само њихове синове. Радивоје је рођен 1813. године. Глишини синови Драгутин И Божидар нестали су у рату.

Слава: Св. Сава и Св. Симеон.

Број породица: Попина 3, Трстеник 2, Штулац 1, Врњци 1.

– Рисимићи

Рисима, мајка Јованова, дошла је из Црне Горе и довела Јована. Миладинов син Вукоман погинуо је у Првом светском рату. У попису 1863. појављују се Јован Чеперковић и син Миладин.

Слава: Алемпије Столпник и Ђурђев дан.

Број породица: Попина 4, Руђинци 1.

– Стефановићи

Досељени из Црне Горе. Припадају братству Васојевића. Презивали се Васићи, а негде Васиљевићи, па су по Стефану узели породично име Стефановићи. Забележено је да је Милан умро 1842. године, а у каквим је родбинским односима био са Раденком и Стеваном није се могло утврдити. Раденко, који је био Стеванове старости, имао је сина Агатона, даље се губи траг.

Слава: Св. Лука.

Број породица: Попина 2, Вр. Бања 4.

– Чомагићи

Доселио им се предак из Јошаничке Бање, засеок Чомаге. Станојло Милошев био је опанчар. Миљојко се презивао и Кованџић (пчелар).

Слава: Св. Арханђел Михајло.

Број породица: Попина 5, Брезовица 1, Врњци 1.

– Чолићи

Предак им се доселио из Чолиног Поља (Митрово Поље) из Жупе. Стојадинови синови Стеван и Станојло и Њубодрагов Михајло погинули су у Првом св. рату. Љубомир је учествовао у Српско-турском рату 1877/78. год. и рањен је на Самокову код Куршумлије 1878. године.

Слава: Св. Арханђел.

Број породица: Попина 5, Трстеник 3, Дубље 1, Рибник l, Крушевац 1, Београд 1, Брезовица 2.

Досељени y XX веку у Попину

  1. Палић Богомира Томислав, из Г. Црнишаве;
  2. Пештерац Радош, из Оџака, дошао на мираз у домаћинство Крњинац Јагоде;
  3. Петрашиновић Вучко, из Дубља, усињен од Крњинац Крсте;
  4. Пецић Радојица, Досељен из Дубља;
  5. Милосављевић Милорад, дошао у домаћинство Васиљевић Јованке;
  6. Ивановић Трајко, из Дубља, дошао на мираз у домаћинство Вукић Heгe;
  7. Миодраговић Новак, из Брезовице, у фамилију Радмановац;
  8. Лакић Радојица, из Велике Дренове, усинио га Марковић Живадин;
  9. Трифуновић Милан, дошао из Стублице.

ИЗВОР: Према књизи Момчила Р. Тодосијевића „Подгочка насеља трстеничког краја“, издање Београд 2008. године. Приредио сарадник Порекла Милодан.


Остави коментар

© 2012- 2013 ПОРЕКЛО poreklo.rs

Scroll to top