Порекло становништва села Беласица, општина Подујево. Према књизи Радослава Љ. Павловића „Копаоник“ написаној према прикупљеним подацима од 1934. до 1953. године – издање 2012. године. Приредио сарадник Порекла Милодан.
Положај села.
Село је у ставама Пилатовачке реке и Кулске реке. Око села су: Тумба, Сребреница (1415м), Јавор, Пилатовица (1703м), Шаторица (1750м), Мусинац (1725м), Раденовац и Говеђе брдо.
Воде.
Речице и потоци су: Рупничка река (Рупнички поток), Пролупљенички поток (извире у Пролупљенику). Од саставака Пилатовачке реке и Кулске реке тече Беласичка река. Извори су: Извор у селу и Беле воде.
Остали подаци о селу.
Око Кулске реке на Кули Сребреници, на граничним брдима су шуме и ливаде. Гробље православних је у Смречју, а муслимани се копају ниже кућа.
Старине у селу.
У Кулској реци је Кула у развалинама. Прича се да је у њој био “летњи” двор краља Милутина. Зид грађевине од необрађеног камена и креча, на десној речној обали, издиже се 8–10 м. Око Куле су ливаде и понека њива под стрним “брзим” житима — јечмом, овсом и ражи, а и кукурузом, овде познатим “скорозрелцем”, “тромесечаром”, “брзаком” или, најзад – “косовцем”, што овде зри за 90–95 дана.
Топоним Рупничка река опомиње на рупнике, наше средњовековне рударе. Дуж корита Шаторичке реке су “шлакњишта”, купишта “шлакње” – троске од отопљених руда. На Шаторици и на граничним брдима су многобројне “рупе”, вертикална окна. Прича се да је у “старо време” око Куле била нека варош. Данас на странама Кулске реке земљиште је неравно, пуно већих и мањих улегнућа – “рупа”, на местима негдашњих кућа и зграда.
Близу Куле, на десној страни Кулског потока, стојала је црква. Зову је Стара црква, а друга – Нова црква билаје на левој страни реке, крај извора Белих вода. У потесу Кула Сребреница је место Коначе. Ту “ћуте” (стоје) темељи мање грађевине од чврсте грађе.
Порекло становништва.
Родови.
Одселили су се:
-Бушете, Бушетићи (Св. ап. Тома и Томина недеља), у време Карађорђевог војевања у Михаиловац у Левчу; неки после рата 1877/78. У Штаву код Луковске Бање и у Топлицу — село Сагоњево.
После 1878. одселили су се:
-Вулићи и Топаловићи у ослобођену Топлицу.
У селу су:
-Ивић и Минић (2 куће), нови досељеници, после балканских ратова 1912/13. године, из села Мрча код Штаве.
Мухамедански род:
-Селова, 2 куће, седели су у засеоку Маврићу, у селу Речици, а отуд је прешао у Беласицу 1915. године.
Године 1933. из села се одселио:
-Маврић (1 кућа), пореклом Климента, помухамедањен па поарбанашен, из Малесије у Албанији, у село Загорје на вучитрнском Косову.
ИЗВОР: Према књизи Радослава Љ. Павловића „Копаоник“, издање 2012. године. Приредио сарадник Порекла Милодан.
8. новембар 2018. у 19:16
Srba
Poreklo porodice Ratkovic, Donja Bejasnica, opstina Prokuplje, Nikoljdan