Порекло становништва, село Орахово (Косовска Митровица) Reviewed by Momizat on . Порекло становништва села Орахово (по књизи Ораово), општина Косовска Митровица  – Косовскомитровачки округ. Према књизи Радослава Љ. Павловића „Копаоник“ напис Порекло становништва села Орахово (по књизи Ораово), општина Косовска Митровица  – Косовскомитровачки округ. Према књизи Радослава Љ. Павловића „Копаоник“ напис Rating: 0
You Are Here: Home » Завичај - села и градови » Порекло становништва, село Орахово (Косовска Митровица)

Порекло становништва, село Орахово (Косовска Митровица)

Порекло становништва села Орахово (по књизи Ораово), општина Косовска Митровица  – Косовскомитровачки округ. Према књизи Радослава Љ. Павловића „Копаоник“ написаној према прикупљеним подацима од 1934. до 1953. године – издање 2012. године. Приредио сарадник Порекла Милодан.

Положај села.

Село је на тераси испод Мајдана. У међама села су: Ораовска река, Пркаћ, Остра стена, Кита, Синанова чука, Ораовски крш, Трепчанска – Старотршка река, Блато, Жарков поток, Бивољача. Унутар су узвишења Чука – Гуџалиште и Крајњи лаз.

Воде.

Водотоци су: Лескови поток, Бивољачки и Широки поток, а извори су: Марина вода, Дулан, Чесма и Извор у шевару. Вода се пије из бунара (преко 20 бунара).

Земље и шуме.

Делови атара се називају: Бивољача, Камешница, Крајпоље, Брег, Костина раван. Испаша и шума су на Кити, Бивољачи и Чуки.

Историјат.

СЕЛО OTPIXOBO. Забележено је у Светостефанској хрисовуљи.

Године 1921. у Орову су 42 домаћинства са 294 члана; 1948 – Орахово има 57 домаћинстава са364 члана.

Старине у селу.

На Острој стени су „мајдани“ воденичног камена. Више куће Арифа Бећира била је „српска“ црква. Има много необрађеног камења. На месту Код шљиве је „српско“ гробље, скоро потпуно растурено. На преосталим надгробним плочама и крстовима су урезани крстови.

Порекло становништва.

Родови.

За Велике сеобе село је запустело, па је убрзо засељено Србима из Херцеговине. Ускоро по настањењу Херцеговаца у село почињу да продиру католички Арбанаси из Фанде у северној Арбанији.

ИЗВОР: Према књизи Радослава Љ. Павловића „Копаоник“, издање 2012. године. Приредио сарадник Порекла Милодан.


Остави коментар

© 2012- 2013 ПОРЕКЛО poreklo.rs

Scroll to top