Порекло презимена, село Баре (Косовска Митровица)

6. октобра 2018.

коментара: 0

Порекло становништва села Баре, општина Косовска Митровица  – Косовскомитровачки округ. Према књизи Радослава Љ. Павловића „Копаоник“ написаној према прикупљеним подацима од 1934. до 1953. године – издање 2012. године. Приредио сарадник Порекла Милодан.

Положај села.

Село у горњем току Ракитнице – Барске реке, у подножју Чуке, Ланишког брда и Главеја. У међама села су: Ибишева воденица на Ракитници, Козарица, Главејска – Клисурска река, Црква иза Зида, Голубији крш, Трепчанска чука, Бонов лаз, Каменита превија.

Воде.

Пије се вода са извора и из бунара. Познатији извори су: Јавор вода, Абдуловића, Диковића и Азмоновића чесме.

Земље и шуме.

Делови сеоског атара су: Стубал, Гуриште, Селиште, Ђингова кућа, Аметова ливада.

Тип села.

Село састављају махале: Жујовић маала, Азмоновић маала, Џафић маала, Диковић маала (Диковићи). У Жујовића маали до 1933. године су општински суд и основна школа. Два гробља су у Ракитници и у Жујовића махали.

Историјат.

Село Баре забележено је 1768, 1773. и 1789. године у катастиху манастира Девича.

Године 1921. у селу су 47 домаћинстава са 334 члана; 1948 – 73 домаћинства са 603 члана.

Старине у селу.

У селу има трагова старог рударства. У Жујовића мали је место Гогина пекара. Неки Гога (Цинцарин) држао је на том месту пекарску радњу. У Даутовој долини је “сватовско гробље”. Овде су се срели српски сватови. У свађи око првенства проласка путем свадбари су се потукли и сви изгинули. Покопани су на месту погибије. Два највећа надгробника обележавају гробове невеста.

Недалеко од гробља, y ливади, има бунар “од бир–земана”. Од Цркве, иза Зида, су оронули зидови – неке цркве.

Порекло становништва.

Родови.

После Велике сеобе долазе Арбанаси, католици из Фанде у Северној Албанији. У селу су затекли раније досељене Херцеговце.

Сви Херцеговци одржали су се у селу до краја 18. века, кад су се одселили на север.

Сада су у селу сами помухамедањени Арбанаси:

-Жујовић – Исуфовит (3 куће),

-Ћоровић (4 куће),

-Садиковић (4 куће) и

-Диковић (4 куће).

ИЗВОР: Према књизи Радослава Љ. Павловића „Копаоник“, издање 2012. године. Приредио сарадник Порекла Милодан.

Коментари (0)

Одговорите

Тренутно нема коментара. Будите први и оставите коментар.