Порекло презимена, село Јелакци и засеоци Барине и Дубока (Александровац) Reviewed by Momizat on . Порекло становништва села Јелакци (по књизи Јелакце) и засеоци Барине и Дубока, општина Александровац – Расински округ. Према књизи Радослава Љ. Павловића „Копа Порекло становништва села Јелакци (по књизи Јелакце) и засеоци Барине и Дубока, општина Александровац – Расински округ. Према књизи Радослава Љ. Павловића „Копа Rating: 0
You Are Here: Home » Завичај - села и градови » Порекло презимена, село Јелакци и засеоци Барине и Дубока (Александровац)

Порекло презимена, село Јелакци и засеоци Барине и Дубока (Александровац)

Порекло становништва села Јелакци (по књизи Јелакце) и засеоци Барине и Дубока, општина Александровац – Расински округ. Према књизи Радослава Љ. Павловића „Копаоник“ написаној према прикупљеним подацима од 1934. до 1953. године – издање 2012. године. Приредио сарадник Порекла Милодан.

Положај села.

Јелакце је високо на странама долина Басарлијског – Басарлије потока, Пецићког – Лазаревићког, Прибаковићког и Доброг потока. Угринићи су под Белим каменом, високо на левој страни реке Јошанице, над Дрењском клисуром.

Заселак Барине је на левој страни долине Бринског – Басарлијског потока.

Заселак Дубока је у долини Дубочке реке, десне притоке Јошанице.

Са изузетком Угринића, наведена насеља су на присојним странама долине. У међама насеља су: Сутелица, Близенска раван, Кавањ (1836м), Суви бор, Рудине, Витуш (1.289м) од запада; Дрењска клисура, Дубовска кула, Црни врх (1.428м) од југа; Брестовац, Бабино колено, Брајковина, Витине стране, Караче, Пекљавац, Рожац, Металица од истока; Гробови, Гајине лазине, Чекер, Дело, Пресло, Штавно, Клепала, Бунар, од севера. У овим међама су брда: Бојна глава, Руско брдо, Обрадовића коса и Угринићки крст.

Воде.

Река је Јошаница, а потоци су: Чемерњак, Устава, Кавањски, Јазбички и Јелов поток. Воде се називју: Извор у Гомила, Цркивени извор и устава.

Земље и шуме.

Топографски називи за њиве и ливаде су: Гомиле, Дубан, Старе куће (у Кнежевићима), Старе куће (у Протићима), Присоје, Старан гувна, Селиште, Старо селом (у Баринама) над Пановића куће, Бојиште, Градска међа, Јагњило, Кнежевићке луке, Бранишићи, Осоје, Шевар, Пала, Клисура, Пискавица, Међице, Радове баре, Стара кућа, Садине, Дрковац, Блата, Ковачевац; за утрине и шуме: Кокољац, Циганска буква, Бојна глава, Руско брдо, Летњиковци – бачије су на Карачама, Висеђу, Сувом бору, Витушу и на Кулини (Дубовској кули — Обођу).

Тип села.

Села састављају кућне групе појединих родова.

Барине и Дубока су засебна насеља, а у њима нема никакве поделе.

У Јелакцу су пет гробља: на Кулини је гробље Угринића, четири гробља су у  Прибаковићима, Пецићима, Протићима и Лазаревићима.

Баринци се сахрањују на гробљу у Обрадовици, на црквини Св. ап. Петра и Павла.

Гробље засеока Дубока је у Реци — Дубочкој реци.

Име села.

Име селу дали Јелакчани, стари досељеници из Јелакца, средњовековног рударског насеља на Јужном Копаонику. Године 1812. село Јелакце спада у кнежину Јошаницу нахију новопазарску.

Године 1846. у селу су 48 кућа са 393 становника; 1891 — село Јелакце са засеоцима Барина и Дубока има 140 пореских глава; 1921 – 92 домаћинства са 647 чланова; 1948 – 115 домаћинстава са 913 члана.

Старине у селу и историјат.

У селу су многи остаци старих рударских радова. И овде се причају приче о старим рударима — „Латинима“, као и о неким старим „мајданџијама“. Да саобраћај учине безбеднијим и лакшим Латини су „заковали“ Језеро (на Жељину) и Бару у Плани. На Бојишту и на Војној глави били су се бојеви за „владе Латина“. Најстарије насеље засновано је на месту данашњег Селишта, на левој страни Баринског потока. И 1840–их година Кућишта су настањено место. На Бојишту виде се неравнине и улегнућа „рупе од кућа и зграда око кућа“, а у Радуловачи (ливада) је кућиште одсељених Радуловића. Најстарија црква у селу подигнута је у Пецићима, кажу „селу“ Пецићима, па црква у селу Прибаковићима, а најпосле црква Св. ап. Петра и Павла у Баринама, на левој страни баринског потока, разорена „тројичком“ водом 1864. године. Јован Гавриловић у свом Речнику Србије (1846) наводи да село Јелакце има парохијалну цркву и школу. До поводња крај цркве и школе била је мала „чаршија“: две–три трговачке и занатлојске радње, судница, општински кошеви (за кукуруз) и 3–4 куће за становање. Тројићка водаје све однела, Цркву разорила и затрпала је наносима камења и шљунка. Била је то „зароњена“ црква дуго времена, па је недавно откопана, очишћена од наноса, а споља ограђена плотом од дасака. На коси Обрадовици, више данашњег гробља засеока Барина било је старије сеоско гробље. Данас је оно потпуно растурено. Мали танки крстови као и плоче од белог студеничког мермера с људским ликовима, с крстовима и звездицама повађени су и употребљени за поплочавање пода у цркви. Само су два споменика с натписом, оба из прве половине 19. века.

Порекло становништва.

Родови:

У доба општих покрета наших народа током 17. века из Јелакца на јужном делу Копаоника дошли су преци:

-Кнежевића Курлије — Шрељи. Најдаљом старином су с Курлија у Кучима. Тамо су, као и сви стари Кучи, славили Св. Николу зимског. Касније су напустили слављење Св. Николе и узели да славе Ђурђиц и Ђурђев дан.У Јелакцу јошаничком напустили су славе које су славили у Кучима и отпочели да славе Св. Врачеве. Настанили су се у Баринама, а после су се изместили с кућама на Кућиште. У Баринама је (5 кућа, Св. Врачеви). Њихови многобројни сродници су Кнежевићи – Јелакчани Курлије у Рватима и Павлици; Шрељи у Бозољину и Ковизлама код Блажева; у Грачацу у по Ибру. Распитивањем сам дознао да су једно с Кнежевићима: Кнежевићи у Виткову, Весићи у Малој Врбници, па сви Маринчани из Маринца у Врховини, покрајини Копаонику, а старином са Црне планине у Кучима; па сродници Маринчана у Данковићу, Игришту, Селови, Музаћу; Кереље у Перуници, Гргуру и Барбатовцу, селима Горње Топлице, па многи Ковачани из села Ковачице у копаоничкој Шаљи у насељима Косова, Топлице и Копаоника. Истог порекла су и ови родови: Кнежевићи и друга презимена у Властељицама и Каони у Горњем Драгачеву и род Властељице у Липници код Чачка. Тамошњи Кнежевићи и Властељице знају да су се доселили „од Новог Пазара“.

Ускоро за Кнежевићима у Јелакцу су се настанили преци данашњих:

-Томовића, Протића, Прибаковићи, Прибановића, Вељковића, Милуновића, Гајића, Панића. Живановића, Катића (29 кућа, Св. Тома и Преображење), од Бушета из Беласице у Врховини. Ови томанчани старином су из Ђаковице. По истраживањима Бушете су живели у Беласици, до рата 1876. године. Исељеници из села су: Бушете – Раденковићи у Борчану, Гилићи у селу Мрчу на Копаонику и у Музаћу у Горњој Топлици; Миловановићи – Радовановићи, Васићи, Агатоновићи у селу Сагоњеву у Топлици; Бушете у селима: Копорићу, Сочаници и Граничану на Копаонику; Јанковићи у Врњцима; Прибаковићи у Краљеву и Крушевцу; у Виткову и Доњем Злегињу у Александровачкој Жупи; У Попови, Драгуши и Блацу у Топлици; у Главнику у Лабу; у Новом Селу Мађунском на вучитрнском Косову; Прибановићи у Виткову, Вељој Глави у Александровачкој Жупи и у варошици Брусу; Вучићи у Иричићу на Копаонику и у Пакаштици у Лабу; Јевђићи и Ђошовићи у селу Влаињи у Горњој Топлици; Новаковићи у Боранцу. Једно су са Бушетама томинчани Кљајићи у насељима на Копаонику: Рогавчини, Плешу, Вранштици, Дупцима и Плочи.

Око 1750. године доселили су се:

-Угринићи (8 кућа, Митровдан и Јеремијиндан) од Поповића – Попадића из Паљевштице.

-Максићи (2 куће, Св. Мина-Мрата), из Криве Реке.

После 1850. године доселили су се:

-Стевановићи (3 куће, Св. Никола и Св. Архангел) из Јошаничке Бање, на имање Баринаца.

За Кнежевићима Курлијама у Барине су се настанили преци Баринаца. Ово је заједничко презиме:

-Радуловића, Милојичића, Васиљковића, Пановића, Вукмировића, Лазаревића, Пецића, Крстића и Павловића (44 куће, Св. Архангел). Из Попа (Попе) и Глава, засеока села Ковача у Плани од Џода — Главчића у Барине су дошла три рођена брата: Вукмир, Паноп и Васиљко, три најстарија претка за које Баранци знају. Иначе, Џоде су даљим пореклом из села Рудна у Студеници, од тамошњих Џода. Вељко, четврти брат одселио у Жупању. Његови потомци Вељковићи су у Жупањи и Биљановцу. Од брата Ђура су Ђуровићи у Боћу (Ковачима). Остала два брата, имена им не знају, одселили су се у неко село „у Морави“ трстеничкој и тамо оставили потомство. Из Попа и Глава, због насиља Турака, избегли су у Врњачку Бању Рајко и Перко (Петар). Онамо су њихови потомци Попчићи, Рајковићи и Перковићи. Милован, трећи брат прешао је у Прибој, заселак селу Пискањи. Тамо живе његови потомци Белци или Белчевићи. Никола, четврти брат, остао је у Попама. Благоје, унук Николин, стар 58 година (1934) живи у Попама. Од Џода су Тоскићи у Будиловини. Џоде славе Св. Николу зимског и Св. Мојсила, сутрадан по Тодоровој суботи – „Тодорци“.

У Дубокама су:

-Живановићи и Панићи (7 кућа, Св. Тома и Преображење), један род са томинчанима у селу.

ИЗВОР: Према књизи Радослава Љ. Павловића „Копаоник“, издање 2012. године. Приредио сарадник Порекла Милодан.


Остави коментар

© 2012- 2013 ПОРЕКЛО poreklo.rs

Scroll to top