Порекло презимена, село Плоча (Александровац)

21. јул 2018.

коментара: 0

Порекло становништва села Плоча, општина Александровац – Расински округ. Према књизи Радослава Љ. Павловића „Копаоник“ написаној према прикупљеним подацима од 1934. до 1953. године – издање 2012. године. Приредио сарадник Порекла Милодан.

Положај села.

Планинско село Плоча је на заталасаној равни на планини Жељин (Чуке, 1.785м), што се све више снижава уколико идемо даље истоку, тако да у саставцима Плочке – Коњске реке и Караулског потока не прелази 1.000 м надморске висине. Сеоске куће су високо на странама, над уским а дубоким долинама речице и потока. Земљишно подручје Плоче захвата простор између Плеша на северу, Бзенице, Вранштице и Кознице на истоку, Рокца и Јелакца на југу и Жељина на западу. У међама су Језера на Жељину, Пајиног лаза, Средњег брега, Смрека, Стрничке реке, Ајдучког лаза, Брезе, Малог ленштака, Плековишта, Караула (1.113м), Плочки или Јелски поток на истоку, Борја, Забој (вода), Смрдана или Радовојевићког извора, Циганског падалишта, Тодоровићког потока; Велики лештак, Чолина бара, Велика стена; Јагодњег врха, Бунара, Клепала (1.402м); Штавно, Дело, Чикер, Грајине лазине, Гробова и Сутелица на југу. Унутар међа су узвишења: Орловац (1.230м), Петловац (1.171м), Бојичића брдо, Жута чука, Раскрсје.

Воде.

Речица је Плочка – Коњска река, а потоци су: Бели и Караулски поток. Две воде су: Беговац или Петропавловска чесма код цркве Св. Апост. Петра и Павла и Извор у Белом потоку.

Земље и шуме.

Поједина места атара зову се: Бабићи, Милићевићи, Река, Рудине, Ливаде, у Коњски лазова, Вратница “Летњиковци” — бачије су на Пегловцу, Караули, Раскрсју, Стражишту и Штавну.

Тип села.

Село састављају кућне групе појединих родова, и оне су на малом одстојању. Има предање да је село Плоча постало “y време кнеза Лазара”, да је било велико насеље, “имало око 500 кућа”. Судећи по траговима ранијег живота Плоча је велика рударска насеобина, разбијена у засеоке – потпуно издвојена насеља–мала села. На месту старих засеока су: Селиште на Раскрсју, Селиште под Жутом чуком, Ошни поток и Плочка – Коњска река. У старој Плочи, у исто време било је настањено земљиште између сеоске цркве Св. апост. Петра и Павла и данашње основне школе.

Старине у селу.

На површини се виде бројни трагови насеља: “рупе од кућа и зграда”. Овде је “поп Влајково кућиште”. У Плочкој — Коњској реци су купишта од отопљених руда, кажу “изварци”. На левој страни Плочке – Коњске реке, управо према сеоској цркви је Бојичића брдо (сеоске њиве и ливаде). Брдо је названо по Бојичићу (име му не знају), богаташу. Бојичић је живео у својој великој кући на брду. Једно време није знао шта да чини од многога добра, па је с брда “букао” од среће и задовољства. Тако, једном приликом док се питао шта да учини с многим добрима чуо се глас непознатог: “Бојчо, стрпи се, трпи добро док те зло не снађе“

Године 1833. село има 36 кућа са 70 ожењених и 98 неожењених; 1874 — 34 куће; 1921 – 49 домаћинстава са 480 чланова; 1948 – 79 домаћинстава са 578 чланова.

Порекло становништва.

Родови:

-Бабићи, Крунићи, Пауновићи (23 куће, Св. Трифун). Издају се за старинце. Мислим да су стари досељеници само су заборавили место порекла.Неке породице Бабића одселиле су се у Пискању и тамо су познати као Бабићи – Морлићи.

-Ђукићи, Јованчевићи,  Маринковићи, Карабеговићи и Петковићи (32 куће, Св. Алимпије Столпник и Св. Ђорђе). Раније су славији Св. Архангела и Св. Александра Невског. Стари су досељеници од Васојевића. Из Васојевића је дошао предак Ђука, са синовима: Јованом –– Јованчетом, Маринком и Раком.

-Бургије – Милићевићи или Џохе (9 кућа, Св. Јован Крститељ) су од Бургија из засеока Ивља у селу Рокцу. У Кошевима код Крушевца су њихови сродници Милићевићи.

-Пљакићи (7 кућа, Ђурђиц), прешли су из Рогавчине.

-Кулизе – Симиџићи (2 куће, Св. Мина-Мрата) су из Кулиза – Максића из Криве Реке. Симиџићи у Дубљу и Бресном Пољу у Западноморавском Поморављу су од Симиџића из Плоча. Њихови сродници Симиџићи су у Глободеру код Крушевца.

-Становчићи и Стевановића (Св. Никола) су дошли из засеока Дубока у Јелакцу.

Нови досељеници после 1900. године:

-Кљајић (1 кућа, слави женину славу Св. Алимпија Столпника), је из Плеша.

-Дуњић (1 кућа, Св. Вартоломеј и Варнава), је из Рокца.

-Мијаиловић (1 кућа, Св. апост. и еванг. Лука) прешаоје из Мале Вранштице.

-Ђукић (други) (1 кућа, Св. Лесандра и Св. Архангел), је од Васојевића, дошао после рата 1914/ 1918. године.

ИЗВОР: Према књизи Радослава Љ. Павловића „Копаоник“, издање 2012. године. Приредио сарадник Порекла Милодан.

Коментари (0)

Одговорите

Тренутно нема коментара. Будите први и оставите коментар.