Poreklo prezimena, selo Maskova (Ivanjica)

3. juna 2018.

komentara: 0

Poreklo stanovništva sela Maskova, opština Ivanjica – Moravički okrug. Prema knjizi Ljubomira M. Markovića i Svetislava LJ. Markovića „Stanovništvo moravičkog Starog Vlaha“, izdanje 2002. godine. Priredio saradnik Porekla Milodan.

Položaj sela.

Maskova zauzima prostor u vidu trougla. Ima skoro prirodne granice prema susednim selima. Tako je selo od Kušića odvojeno Maskovačkom rekom (potokom) sa juga – visovima Kadijine stene i Čemernice (prema Štitkovu i Trudovu), a prema zapadu granica ide preko presedline Anateme, između Čemernice i Mučnja, a onda se spušta Stragačinskim potokom do Milandže, ostavljajući s druge strane linije: Preseku, Brezovu i krajnji deo Opaljenika (Stragačinu).

Školstvo.

Od 1937. godine Maskova dobija četvororazrednu školu, najpre y privatnoj kući y Dabovićima da bi posle oslobođenja Maskovci izgradili posebnu zgradu za školu. Po završetku četiri razreda deca su odlazila u više razrede na Kušiće. A, do te 1937. godine deca iz ovog sela su školovana u Milandži (do 1928), a kasnije na Kušićima.

Komunikacije.

Maskova je povezana kolskim putevima za Kušiće i Javorski put, a teže da izgrade put koji vodi dolinom reke Grabovice.

Zanimanje stanovništva.

Stanovnici ovog sela se bave gajenjem ratarskih kultura: ovsa, pšenice, raži i, ređe, kukuruza; gajenjem voća, pogotovu šljiva požegača i jabuka budimki; kao i stočarstvom. Možda je ovo poslednje najinteresantniji posao od koga stanovnici ovog sela dobijaju prihode, koji im omogućavaju nabavku industrijskih proizvoda i onih ratarskih kultura koje ovde ne uspevaju ili ih nema y dovoljnoj meri.

Stočari ovog sela nemaju svoje kolibe, jer su im kuće blizu pašnjačkih površina.

Vodenice.

Od vodenica, sve su skoro redovničke i izgrađene su na Maskovačkoj reci (potoku) koja protiče ispod sela, ili na Stragačinskom potoku – za stanovnike Stragačine (Bošnjake, Stefanoviće i Plavšiće). Rade sledeće redovničke vodenice na Maskovačkoj reci: Mišovića vodenica, dve Dabovića vodenice, Zarića, Cvetkovića vodenica, Radonjića vodenice (3) i zajednička, Tomića vodenica sa Vidakovićima, y Kušićima. Na Stragačinskom potoku su: Removića i Plavšića vodenice.

Ime selu.

Maskova je dobila ime po kovanju gvožđa. Ime govori da je na području ovog sela bilo gvozdene rude, a iskopavanja su pokazala gde su nađeni kazani za topljenje rude ispod planine Čemernice i da su tu postojali rudnici i topionica.

Migracije.

U odseljavanju, naročito između dva rata, stanovnici svoju pažnju su usmerili na Moravsku kotlinu, posebno na selo Mršince i Slatinu, kao što su to činili Kušićani i Ravnogorci.

Poreklo stanovništva po zaseocima.

Podjavor

Ovaj zaseok se nalazi ispod Kadijine stene i Čemernice, na putu od Javorskog puta preko Ukočenice, Zečkog polja, Kadijine stene prema Štitkovu.

-Kuvekalovići – Gagule, 5 k., slave Vračeve, vode poreklo i od istog su pretka sa Mirkovićima (u Preseci) i Rudakovićima i Petrovićima, u Sivčini. Imaju nadimak Gagule. Tri kuće Gagulića su u sredini zaseoka, a dve kuće su dalje y Radomilu. Jedan je došao iz Preseke, iz iste familije, a drugi je od ovih Kuvekalovića. Ima ih odseljenih u: Slatini, (pre rata), Čačku (4), Arilju, Novom Sadu (2) i Beogradu (2). Ranije su Gagule bile odseljene y Gornju Konjušu u Toplici.

-Zečevići, 6 k. (Nikoljdan), imaju nadimak Krečari, jer se bave pečenjem kreča. Vode poreklo od Mijamanovića, u Vasojevićima. Ima ih y Lijevoj Rijeci i Donjim Vasojevićima. Danas ih ima u: Kraljevu (2), Čačku (2), Guči i dvojica su u Francuskoj. Zečevići pod Javorom nisu y srodstvu sa Zečevićima y Kušićima, u dolini Zečkog potoka.

-Lazarevići, 2 K. (Nikoljdan), imaju nadimak Skandale. Od Sjenice su došli: Lazarevići (7), Ilići (6), Lukići (11) i Popovići (6), istog su porekla – jedan su rod i svi slave Svetog Nikolu. U selo Županjac (šumadijska Kolubara) doselili su se od Sjenice. Lazarevići y Nakučanima su poreklom od Sjenice i zato se zovu “Arnauti”. Ne zna se tačno da li su ovi Lazarevići u srodstvu sa Lazarevićima u Maskovi. U poslednje vreme Lazarevići su se odselili u: Beograd, Čačak i Ivanjicu.

-Mišovići, 2 k. (Nikoljdan), retka je familija. Svi su izgledi da su doseljenici, a oni sebe smatraju starosedeocima. Ima ih danas y Ivanjici (Z) porodice.

Maskova

Ovaj zaseok je najveći i zauzima središnji deo sela. U njemu žive sledeće familije:

-Dabovići, 9 K. (Nikoljdan). Istog su roda sa Dabovićima u susednoj Preseci. Njegovi stanovnici smatraju da su poreklom od Vasojevića. Ima ih danas odseljenih u: Čačku (4), Ivanjici (7), Kragujevcu (Z), Mršincima (2) i Nemačkoj. U Daboviće je došao:

-Cukavac iz Klekove koji slavi Aranđelovdan. Od ovog Cukavca sada ima odseljenih: u Novom Pazaru, Ivanjici i Kušićima.

-Zarići, 4 k. – slave Nikoljdan, bili su ranije brojnija familija y ovom selu. Odselili su se u: Ivanjicu (Z), Čačak (2), Mršince (2), a ima ih i u: Arilju, Šapcu, Kotraži i Austriji.

-Cvetkovići, 10 k., takođe slave Nikoljdan. Ranije su se odselili – privenčali dvojica u Sivčini, a sada ih ima u: Ravnoj Gori (Javorskoj, 2), Ivanjici (7), Beogradu (5), Takovu (4), Mršincima, Kukićima, Čačku (4), Mladenovcu (2) i Užicu.

-Radonjići, 8 K. i Radonjići-Tošići, Z k., slave Jovanjdan. Vode poreklo od Vasojevića. Posle rata mnogi su se odselili i danas žive u: Beogradu (4), Čačku (2), Mršincima (2), Konjevićima (2) i Ivanjici (7).

Familija koje više nema y Maskovi je:

-Đokići – iz te familije jedan je odseljen u Sivčinu, u zaseok Planinicu. Jedan od ovih Đokića je u Boru.

Stragačina

Stragačina je zaseok Maskove odvojena od ostalog sela Stragačinskim potokom, a od Strmenice (Opaljenika) i Brezove takođe potokom. U ovom zaseoku žive sledeće familije:

-Plavšići, 6 k. (Stevanjdan), doselili su se i vode poreklo od Kovačevića, odnosno Mijamanovića, a y rodu su sa Ružičićima i Rakićima. Danas Plavšića iz Maskove ima naseljenih u: Čačku, Mršincima (2), Mrčajevcima, Zablaću, Kukićima, čačanskoj Loznici i Australiji (od onih iz Mrčajevaca).

-Stefanovići, 4 K. (Stevanjdan), ne znaju za svoje poreklo. Najverovatnije da su došli iz limske doline, a da su se tamo doselili iz Drobnjaka. Danas ih ima odseljenih iz Maskove u: Čačak (2), Beograd (7), Žaočane, Ivanjicu (5) i Novi Sad.

-Bošnjakovići – Bošnjaci, 2 K. (Stevanjdan). Istog su roda sa Bošnjakovićima u Krivoj Reci M Mačkatu (u zlatiborskom kraju)? Prvo su se naselili na Anatemi, presedlini između Čemernice i Mučnja, a onda su jedni sišli u Maskovu, a drugi su se nastanili u Brezovi i promenili su prezime y Stambolići. Od ovih Bošnjaka – Stambolića je Petar Stambolić (on je y “Čačanskom glasu”, 1933. godine, napisao članak, reportažu, sa potpisom Simo Bošnjak). Bošnjaci su poreklom Drobnjaci ispod Durmitora, a na Anatemu, odnosno Maskovu i y Brezovu došli su iz sela Pravoševe sa Zlatara. Odseljeni su Bošnjakovići u: Ivanjicu (Z), Čačak (2), Brezovu (2) i Beograd.

-Nestorovići, 6 K. (Đurđevdan), imaju nadimak Mačke. Vode poreklo od Drobnjaka. Ima ih ranije odseljenih y Toplicu, posle 1878. godine. U novije vreme odselili su se y Kragujevac (4), Kraljevo (2), Beograd (5), Vapu kod Čačka (Z), Brezovu (zaseok Jaše), Mršince M Kušiće. U Nestoroviće se uselio jedan:

-Stefanović iz istog zaseoka.

-Removići, Z K. (Đurđevdan), vode poreklo od Čakarevića koji su doseljeni iz Štitkova. Ima ih danas u Jasenovi. Za poslednjih dvadeset godina najviše Removića odseljeno je u: Čačak (4), Ivanjicu (7), Kragujevac (Z), Mršince (2), Beograd (3), Žaočane kod Čačka i Nemačku.

Zavetina stanovnika Maskove su Prve Trojice.

IZVOR: Prema knjizi Ljubomira M. Markovića i Svetislava LJ. Markovića „Stanovništvo moravičkog Starog Vlaha“, izdanje 2002. godine. Priredio saradnik Porekla Milodan.

Komentari (0)

Odgovorite

Trenutno nema komentara. Budite prvi i ostavite komentar.