Порекло презимена, село Јаворска Равна Гора (Ивањица) Reviewed by Momizat on . Порекло становништва села Јаворска Равна Гора, општина Ивањица – Моравички округ. Према књизи Љубомира М. Марковића и Светислава Љ. Марковића „Становништво мора Порекло становништва села Јаворска Равна Гора, општина Ивањица – Моравички округ. Према књизи Љубомира М. Марковића и Светислава Љ. Марковића „Становништво мора Rating: 0
You Are Here: Home » Завичај - села и градови » Порекло презимена, село Јаворска Равна Гора (Ивањица)

Порекло презимена, село Јаворска Равна Гора (Ивањица)

Порекло становништва села Јаворска Равна Гора, општина Ивањица – Моравички округ. Према књизи Љубомира М. Марковића и Светислава Љ. Марковића „Становништво моравичког Старог Влаха“, издање 2002. године. Приредио сарадник Порекла Милодан.

Положај села.

Равна Гора се простире на територији између највиших висова Јавора на југу, Ношнице на истоку и северозападу, а Зечки поток је одваја од Кушића. У ствари, преко ових природних граница налазе се: преко Јавора и његових висова територије општина Сјеница и Нова Варош, а села Кладница (у општини Сјеница) и Лепојевићи (у општини Нова Варош) се граниче са Равном Гором. На истоку се налазе села Смиљевац, Ровине и Братљево, а преко Зечког потока Кушићи и Деретин.

Воде и висови.

Простор који заузима Равна Гора је y облику троугла, где две стране чине реке, а трећу висови. Реке су Ношница и Зечки поток, а висови су Василијин врх, Јанков крш и  Ограђеник.

Комуникације.

Равна Гора је удаљена од Ивањице преко 30 км, а толико је и од Сјенице. Најпогоднија веза са светом је Јаворски пут који пролази од Ивањице преко Кушића према Јавору, изнад села. На тај пут се излази када се иде из Равне Горе у друга места. Ово село има неколико путева, који су краћи до Ивањице, али њима се може само пешице или на коњу прелазити. Један води преко Братљева, а други преко деретина према Кушићима, који на Бадњини излази на Јаворски пут. Било је покушаја да се овај пут прошири и успостави аутобуски саобраћај на релацији Равна Гора – Ивањица.

Администативна и територијална припадност села.

Равна Гора, административно је била везана једно време за Ковиље и припадала је као кметија смиљевачкој општини (заједно са Смиљевцем и Васиљевићима), а седиште се налазило у Ковиљу. Потом је припала Кушићима, као општинском центру и заједно са Деретином и Maсковом чинили су једну – кушићку, односно јаворску општину.

Школство.

Све до 1937. године, када је у селу отворена основна четвороразредна школа, најпре y приватној кући, а после ослобођења y тек изграђеном задружном дому, ђаци из овог села ишли су у Миланџу и тамо се школовали, најчешће боравећи у интернату најстарије школе овог краја.

Миграције.

Село се налази до саме бивше границе, која је постојала све до 1912. године и неколико пута су га Турци палили. Нарочито су то чинили уочи Јаворског рата 1876. године, а за време Другог светског рата потпуно су спалили колибе, куће y горњем делу села и летину, па су становници Равне Горе, нарочито Брадићи и Поповићи морали да се селе. Тако су се Поповићи прво одселили y ceno Свештицу близу Ивањице. Једни од тих су се задржали у Свештици, и данас имамо исту фамилију Поповића у том селу, која води порекло од Поповића из Равне Горе. Други су се одселили према чачанској котлини и настанили се y Горичанима, где данас има 7 кућа Поповића. Трећи су се вратили y Равну Гору и касније су повремено силазили – сасељавали се у Ивањицу, Чачак и друга места.

Положај родова.

Равну Гору насељава неколико великих фамилија које су распоређене у виду три појаса: у горњем делу села населили су се:

-Поповићи и Брадићи, у средњем:

-Ковачевићи, Кривокуће и Вуловићи, и y доњем:

– Луковићи и Кокановићи.

Занимање становништва.

Равногорци имају богате испаше на Јавору где се налазе колибе ових фамилија. Почели су сточари, који преко лета напасају стада на пропланцима Јавора, да преко зиме сјављују своја стада у долину Западне Мораве, где закупе шталу у домаћина и преко зиме чувају стада, тако их хране, изводећи их на пашу. Продајом стоке и сточних производа неке задруге су стекле богатство и од тих пара купиле имања у чачанској котлини. Тако су Кривокуће y Мршинцима опстале и заузеле читав простор и данас овде живи више Кривокућа него што их има у Равној Гори.

У последње време становници Равне Горе гаје семенски кромпир, пшеницу и овас. Баве се гајењем воћа и ратарских култура.

Порекло становништва.

Најпознатије фамилије су сврстане по засеоцима у којима им се налазе куће.

Брадићи

Брадићи се налазе на врху села, на падинама Јавора.

-Брадићи, 13 K. (Јереминдан), пореклом су од Васојевића (Ковачевића), а y сродству су са Мијамановићима, ‘Бурковићима и Станићима. Из овог села су се у последње време одселили и данас живе у: Београду (16), Чачку (8), Ивањици (17), Новом Саду (6), Падинској Скели (3), Буковици (З), Крагујевцу (З), Ужицу (3). Пре рата имало је неколико одсељених y Ивањици (3), Чачку (2), Београду, а има Брадића и у топличким селима. За Брадиће Р. Ускоковић каже да су добили име зато што је њихов предак носио велику браду.

-Вуловићи, 5 K. (Ђурђиц), дошли су из Васојевића и зову се Вараге. Истог су порекла као и Вуловићи у Кушићима. Има их y Београду (2), Ивањици (3) и Кушићима (2).

-Ремовићи, 1 K. (Ђурђиц), пореклом су од исте фамилије из Маскове. Од ових Ремовића данас има одсељених y Београду (2) и Ивањици.

Поповићи

-Поповићи, 8 к. (Јелесијевдан), воде порекло из Лијеве Ријеке, од Васојевића (братства Вешовића). У последње време има их одсељених у: Чачку (3), Ивањици (10), Београду (3). Раније су одсељени у: Горичане (7), Свештицу (11). За време Јаворског рата 1896. године, због упада Турака неки од Поповића су се саселили у Свештицу. Неки су тамо остали а други су се вратили на родитељска огњишта.

-Цветковићи, 2 к. (Ђурђиц), су у самом врху села. Има их одсељених y Београду (2). Један се привенчао у:

-Поповиће у истом селу.

-Марић, из Ерчега уселио се у Цветковиће.

-Абазовићи – Абази, З к. (Аранђеловдан), пореклом су из Дробњака. Има их данас у Ивањици (2) и Чачку. Истог су рода са Абазима у Кушићима.

-Бабићи, 11 K. (Никољдан), воде порекло од Шекулараца који су дошли y Васојевиће, y Коњушу и у роду су са Давидовићима. Има их одсељених у: Чачку (З), Београду (4) и Ивањици (7).

Ковачевићи

-Ковачевићи, 16 к. (Никољдан), бројна су фамилија. Од њих је и предак познатог фудбалера Владице Ковачевића. Данас их има одсељених y Ивањици (5), Београду (6), Новом Саду (6), Чачку (2) и Куманици.

-Рољевићи, 1 к., досељени су из Дебеље (нововарошког краја).

Кривокуће

-Кривокућа, 12 к. (Јовањдан), y сродству су са Кривокућама у Братљеву. Воде порекло од Цуца, са падина Ловћена и y сродству су са Кривокапићима. Одсељени су највише y Мршинце (15). Данас их има у: Чачку (2), Ивањици (14), Сопоћанима (калуђер). А из Ивањице су се многи чланови ове фамилије одселили y Београд. Кривокућа има у: Бапском Пољу (З), Мрсаћу и сви су y роду са Кривокућама у Равној Гори и славе Јовањдан. То је фамилија познатих фудбалера.

Ношница

-Луковићи, 11 K. (Аранђеловдан), заузимају доњи део села, око Ношнице. Одселили су се у Ивањицу (3), Ужице (2), Београд (4) и на Уб (2).

-Кокановићи, З K. (Стевањдан), врло је ретка фамилија, срећемо је на почетку овог века y Јаворској Равној Гори. Данас их има одсељених y Београду (2) и Ивањици.

-Бошковићи, 2 K. (Јереминдан). Има их данас у Београду (3) и Ивањици (2).

-Михајловићи, 1 к., јављају се на почетку 20. века у овом селу и били су бројнији.

-Николићи, З K. (Алемпијевдан), највероватније да су у сродству са Николићима из суседних Кушића. Има их данас у Ивањици (2).

Колибе, воденица и сеоска слава.

Сточари Равне Горе имали су колибе поврх села и у Гаичевини. Тако су Кривокуће имале колибе у Бојовом брду, Ограђенику и Гаичевини. Брадићи и Вуловићи · у Диваништу. Недалеко од њих, такође y Диваништу имали су колибе и Абазовићи, а Поповићи у Луговима. Луковићи су имали колибе недалеко од Гаичевине, на Јавору.

Све воденице су биле редовничке, а њима су се служили становници Равне Горе. Тако су Брадићи и Вуловићи имали 4 редовничке воденице на Зечком потоку. Поповићи и Кривокуће на потоку, у месту под Гајевима. Ковачевићи су такође имали воденице на Зечком потоку, а Пуковићи на Ношници.

Сеоска слава је Недеља по Спасовдану (када и заветина села Сивчине).

ИЗВОР: Према књизи Љубомира М. Марковића и Светислава Љ. Марковића „Становништво моравичког Старог Влаха“, издање 2002. године. Приредио сарадник Порекла Милодан.


Остави коментар

© 2012- 2013 ПОРЕКЛО poreklo.rs

Scroll to top