Poreklo prezimena, selo Kosovica (Ivanjica)

Poreklo stanovništva sela Kosovica, opština Ivanjica – Moravički okrug. Prema knjizi Ljubomira M. Markovića i Svetislava LJ. Markovića „Stanovništvo moravičkog Starog Vlaha“, izdanje 2002. godine. Priredio saradnik Porekla Milodan.                                     

Položaj sela.

Kosovica zauzima prostor od Moravice do Lupoglava. Nalazi se između Prinčeva Brda na istoku i Bratljeva i Rokci – na zapadu. Na zapadnoj strani je većim delom granicu napravila Nošnica koja odvaja ovo selo od Rokci.

Zemlje.

Zemljište je pretežno strmo i nalazi se na istočnoj strani  padini Lupoglava. Mali je ravničarski prostor pored reke Moravice, ispod sela, koji predstavlja plodno zemljište. Selo je podeljeno na dva dela: Kosovicu i Butkovo. Kosovica je okrenuta prema reci Moravici, a Butkovo prema Nošnici. I jedan i drugi deo je pogodan za podizanje voćnjaka, pogotovu Kosovica. ljudi se bave voćarstvom, zemljoradnjom i stočarstvom.

Dnevne migracije.

U poslednje vreme dosta je ljudi iz ovog sela zaposleno u Ivanjici, y industriji, i svakog dana odlaze na posao, a uveče se vraćaju kućama. Neki su već podigli kuće na periferiji Ivanjice i saselili se y varoš. Dnevna migracija y ovom selu je velika: mnogi odlaze y Ivanjicu, a drugi u planinu, na seču i eksploataciju šuma.

Administrativna pripadnost i školstvo.

Kosovica je dugo bila centar za skoro čitav kraj, za sela: Kumanicu, Komadine, Manu i deo Rokci. Administrativno su sva ova sela činila jednu opštinu, sa sedištem u Kosovici. Tu je podignuta i prva narodna škola na ovom području, 1892. godine. do te godine deca iz ovog i okolnih sela (Kosovice, Komadina, Kumanice, jednog dela Rokci i Mane) nisu imala školu. Deca iz Bratljeva su prešla iz Kovilja u Kosovicu, po otvaranju škole u ovom selu.

Starine i ime selu.

U neposrednoj blizini škole nalazi se crkva koja je podignuta, kako se smatra, na temeljima stare crkve koja je izgrađena odmah posle Kosovskog boja (1389. godine). Do ovog mesta su došli ranjenici sa Kosova. Mnogi su tu i umrli i tu sahranjeni.

Po imenu Kosovaca · ranjenika i mesto je dobilo ime. Arhitektura, namenja i ikone današnje crkve potiču iz 19. veka. Krajem 19. veka, 90-ih godina, za vreme naprednjaka, opština se seli y Međurečje i od tada ovo naselje y dolini Moravice postaje centar za okolna mesta. Jedino u Kosovici škola i dalje ostaje kao obrazovna ustanova za čitavo područje sve do 1921. godine, kada je otvorena Rokčanska škola, y Mećurečju. Tada Kosovička škola i dalje okuplja decu iz ovog mesta i susednih: Kumanice, Komadina i jednog dela Bratljeva, sve do 1927. godine, kada je i u Bratljevu otvorena škola. Škola je imala i internat sve do 1921. godine. Ovde radi četvororazredna škola, a deca y više razrede odlaze y Međurečje.

Komunikacije i ostali podaci o selu.

Danas je Kosovica stecište samo građana ovog sela. Povezana je asfaltnim putem Ivanjica – Međurečje – Kosovica – Bratljevo, za Ivanjicu i dalje za veđa mesta. A kad se završi asfaltni put prema Stupskoj česmi i Štavlju, Kosovica će biti povezana i sa Sandžakom, gornjim selima moravičkog kraja i primorjem.

Selo ima nekoliko vodovoda. Elektrificirano je 70-ih godina 20. veka.

Kosovica se sastoji od dva velika zaseoka: Butkova i Kosovice.

Zavetina je Spasovdan i za Kosovicu i za Butkovo, ali krstonoše idu posebno. Deo zaseoka Kosovica, nazvan Manita Dolina, ima posebne krstonoše, odvojeno od Kosovice.

Poreklo stanovništva po zaseocima.

Butkovo

Mnogi smatraju da je to selo, jer zauzima veliki prostor i čini potpunu celinu. Čak je od Kosovice fizički odvojeno kosama koje se spuštaju od Lupoglava prema Rabrovici, a od Rokci i Opaljenika Butkovo je Nošnicom odeljeno. Međutim, Butkovo je samo zaseok sela Kosovice.

Ovde su nastanjene sledeće familije: Marići, Miletići, Prokopijevići, Gavrilovići, Boškovići, Kolarevići, Ojdanići, Jovanovići, Arsovići, Radosavljevići i Mijajlovići.

Poznato je da su ovde živeli Milosavljevići, pa su se preselili na padine Crvene gore, ca druge strane reke Nošnice, gde su im ranije bile kolibe. To su učinili zbog napada hajduka. Butkovci su imali nadaleko poznati duvački orkestar. Ta grupa je svirala na svadbama, saborima i drugim veseljima y čitavom kraju od Golije do Kukutnice.

-Marići, 7 K. (Stevanjdan), zauzimaju centralni deo zaseoka. Najverovatnije da su se doselili i da vode poreklo od Vasojevića. U prošlom veku neki Marići su se odselili y Bečanj i Bresnicu. Tamo su Dela – Marići, kako je na početku ovog veka zabeležio Radomir Ilić. I danas Marići u Butkovu sa Marićima y Bresnici održavaju rodbinske veze: dolaze jedni drugima o zavetinama. Marići y Bresnici zadržali su staro kumstvo. Orestijevići u Kosovici su njihovi stari kumovi, iako je udaljenost između Bresnice i Kosovice preko 150 km. U poslednje vreme (od oslobođenja do danas), odselili su se Marići iz Butkova u: Beograd (2), Novi Sad, Ivanjicu, Krnjaču (2) i Pariz (2).

-Miletići, 9 K. (Stevanjdan), y srodstvu su sa Marićima, Gavrilovićima i Jovanovićima. Do skoro između ovih familija se nisu uzimali. Slave istu slavu. Odselili su se y poslednje vreme u: Padinsku Skelu, Aranđelovac (milicioner), Beograd (3), Ivanjicu (2), Krnjaču i Rokce. Njihove kuće i imanja zauzimaju prostor nešto niži od Marića, prema Nošnici.

-Gavrilovići, 3 K. (Stevanjdan), u rodu su sa Marićima, Miletićima i Jovanovićima. Jedan od njih je, između dva rata, sišao y Međurečje, oženio se i bavi se kovačkim zanatom, a drugi je otišao y Beograd, u državnu službu. U poslednje vreme Gavrilovića ima odseljenih u: Beogradu (3), Puli, Lučanima, Devićima, Užicu i Ivanjici. U Grabu ima Ćurova, slave Stevanjdan,

-Jovanovići, 7 K. (Stevanjdan), ističu da su istog roda sa Gavrilovićima, Marićima i Miletićima. Davno su pokidane rodbinske veze sa ovim familijama i došlo je do sklapanja brakova, jer se te veze skoro ne osećaju. Iz ove familije najviše je uvek bilo svirača – trubača, članova trubačkog orkestra. Poznati su Jovanovići zidari, a y poslednje vreme ima dobrih stolara. Danas Jovanovića ima u: Beogradu (6), Ivanjici (2), Zemunu, Miokovcima kod Čačka, Majdanpeku (milicioner), Aranđelovcu (milicioner) i Čačku.

-Prokopijevići, 2 K. (Stevanjdan), neki pretpostavljaju da su istog roda sa prethodnim familijama, po jednoj verziji, jer slave istu slavu. Drugi smatraju da je jedan od ivanjičkih popova Prokopijevića došao y tek otvorenu crkvu da tu službuje i ostao y ovom zaseoku. Zasnovao familiju i crkva je najbliža Prokopijevićima, ali nikada nije bila samostalna, već se nalazi y milandžansko-kosovičkoj parohiji. Tada je ovu crkvu određenih praznika opsluživao sveštenik te parohije, pa je to malo verovatno. Najveća verovatnoća postoji da cy ce dva brata Prokopijevića doselili istovremeno, pa jedan ostao u Ivanjici, a drugi došao y Butkovo i počeo da se bavi zemljoradnjom i stočarstvom. Odavde su Prokopijevići otišli i nastanili se u Ivanjici (3) i Francuskoj.

-Boškovići, 1 k., doselili su se u prošlom veku iz Šušara, blizu Sjenice i uselili se y Gavriloviće. Tu su se orodili sa Gavrilovićima. Odselili su se y poslednje vreme i danas Boškovići žive u: Ivanjici (2), Beogradu (2), Čačku (2).

-Kolarevići, 2 k. (Jeremindan), došli su iz brojne familije Kolarevića iz Kosovice. Poznati su kao zidari. Danas ih ima u: Beogradu (2), Ivanjici i Boleču kod Beograda, koji su se odselili od 1946. pa dalje.

-Jovičinci, 2 K. (Đurđevdan) su došli iz Gleđice. Prvi se privenčao dvadesetih godina ovog veka. Menjali su prezime, pa su jedni ostali y starom prezimenu, a drugi su uzeli novo:

-Nešovići.

Rođena braća sa različitim prezimenima! Tako y Beogradu ima njih nekoliko: Jovičinaca (4) i Nešovića (3). U Malom Mokrom Lugu je Jovičinac. Jedan Jovičinac je živeo y Međurečju, pa se njegova porodica preselila u Beograd.

-Radosavljevići, 1 K. (Jovandan), došao je iz Deretina, privenčao se. Jedan od njih danas živi y Ivanjici.

-Arsovići, 1 k. (Jovanjdan), došao je između dva rata iz Kušića i ovde se privenčao. Jedan se odselio y Beograd.

-Mijajlovići, 1 k. (Đurđevdan), došao je iz Opaljenika.

-Ojdanići, 1 k. (Đurđic), vode poreklo od gornjih sela, zajedno sa Tešićima, od Berana, a u Butkovo su došli iz Visoke, iz ariljskog kraja. Ima ih y Ravnima kod Užica, odakle se jedan odselio y Šarane kod G. Milanovca.

Kosovica

Prostire se od Moravice do Lupoglava. U ovom zaseoku su najbrojnije familije: Đokići, Pantovići, Orestijevići, Markovići, Petrovići.

-Đokići, 17 k. (Stevanjdan), vode poreklo iz Crne Gore, najverovatnije od Drobnjaka. Jedan od Đokića se odselio y Novi Pazar, 1921. god. U Kosovskoj Mitrovici živi jedna porodica Đokića koja je tamo nastala od jednog Đokića koji je odseljen 1951. godine i u Trepči zauzimao jedno od rukovodećih mesta. Između dva rata jedna porodica se nastanila y Trnavskoj Baluzi, a druga y Pipnici. U poslednje vreme najviše Đokića odseljeno je u Ivanjicu (6) i Čačak (Z).

-Orestijevići, 7 k. (Đurđevdan) zauzimaju centralni deo sela. Na prostoru gde su kuće ove familije nalaze se: škola, zadružni dom, crkva, groblje. Ovde se o mladencima organizuje veliki narodni sabor. I najstariji ne znaju kako je nastalo prezime i odakle su došli. Orestijevići održavaju kumstvo sa Marićima u Bresnici i Bečnju kod Čačka, koji vode poreklo od Marića u Butkovu. Danas Orestijevića ima: y Beogradu (3 ranije odseljenih), a y poslednje vreme ih ima u: Ivanjici (3) i Zagrebu.

-Slavkovići, 1 K. (Nikoljdan), Došao je posle Prvog svetskog rata iz Štavlja, privenčao se. Danas ima Slavkovića u Ivanjici i Međurečju.

-Pantovići, 7 K. (Đurđevdan), zauzimaju takođe središni deo sela, nešto više i zapadnije od Orestijevića. Vode poreklo od Bacojevića. Neki su se odselili y Ivanjicu (3), Deviće M Čačak.

-Vučetići, 5 K. (Jovanjdan), došli su iz Bukovika, iz novovaroškog kraja. Ima ih ranije odseljenih u Kaoni, a u poslednje vreme nekoliko ih je otišlo y Ivanjicu, potpuno, a drugi su radnici y Ivanjici i privremeno borave y varoši, a nedeljom dolaze u selo.

-Perkovići, 3 K. (Sv. Petka) vode poreklo od Pešića u Medovinama. Jedan Pešić se privenčao za Perku iz Kosovice i njeno ime potomci su uzeli za svoje prezime. A da su y rodu, vidi se da i jedni i drugi slave Petkovdan.

-Jankovići, 3 K. (Đurđic), zauzimaju sasvim gornji deo sela, zajedno sa Vučetićima i Perkovićima. Ima ih odseljenih y Ivanjici. Jedan ranije, a dvojica posle oslobođenja su se odselili y varoš na Moravici.

-Markovići, 9 k. (Mratindan) su se naselili u onaj deo sela koji se nalazi između Prinčeva Brda i Manitog potoka, zajedno sa Petrovićima. Imaju istu slavu kao Milutinovići i druge familije y Prinčevom brdu, ali nisu u srodstvu. Markovića ima odseljenih u: Ivanjici (3), Beogradu (4), Čačku i Užicu.

-Petrovići, 6 k. (Lazarevdan), ne znaju odakle su došli. Jedan od ovih Petrovića bio je pre rata kafedžija y Ivanjici, y Javorskoj ulici. A, y poslednje vreme Petrovići su se odselili i danas ih ima u: Ivanjici (3), Beogradu (2), Čačku (2). Petrovići uLipnici kod Čačka (5 K.) su se doselili y drugoj polovini 19. veka iz Kosovice. Petrovići u Žaočanima, 4 k., došli su sredinom prošlog (19) veka iz Kosovice.

-Martinovići, 2 K. (Ilindan), istog su roda sa Zlatićima u Bratljevu i Erčegama, Novakovićima u Mećurečju i Veličkovićima u Mani i slave istu slavu. Vode poreklo od Zlatnih Kuča, od plemena Zlatića i bili su y zadruzi od 72 člana. Jedan od čobana ubije Turčina koji je puštao psa da kolje zadružne ovce. Iz straha da ne dođe do osvete otuda on krenu i preko Sjenice – Erčega, Bratljeva i Kosovice dođu i do Mane. Jedan od Zlatića ode y Ivanjicu, preseli se y Čačak i tamo je umro, a drugi y Žaočane i treći y Licy.  Danas Martinovića ima, koji su se y poslednje vreme odselili u: Ivanjicu (2), Guču i Čačak.

-Kolarevići, 11 k (Jeremindan), došli su iz Vučaka. Zajedno sa Kolakovićima zauzimaju najuzvišenije prostore prema Bratljevu, na padinama Lupoglava. Odseljenih Kolarevića ima u: Banatu, Beogradu, Ivanjici, Čačku (2). Jedan od Kolarevića bio je više godina direktor škole u Bratljevu, prešao y Beograd i doktorirao.

-Kolakovići, Z k. (Nikoljdan) žive na posnoj zemlji, bave se gajenjem stoke i sečom šume. Vode poreklo, najverovatnije, od Vasojevića. danas ih ima u: Čačku, Ivanjici (2), Beogradu i Kruševcu. Oni su se odselili za poslednjih pedesetak godina.

-Radojičići, 2 k., zauzimaju najistureniji deo prema Rokcima i  Rabrovici. Kao da su pašnjacima i šumama odvojeni od ostalog dela sela. Odselili su se neki u Ivanjicu i Beograd, Mićići, su se doselili sa Zlatibora u Kosovicu i tu su neko vreme živeli pa su se preselili u Raščiće i Budoželju gde i danas žive.

Ušli su u Kosovicu:

-Zlatići, su došli iz Bratljeva,

-Vukašinovići, su iz Glećice, u Đokiće,

-Pavlovići, su iz Kumanice,

-Ćojbašići, su iz Erčega,

-Borovići, su iz Daića,

-Parezanovići, su iz Bratljeva.

IZVOR: Prema knjizi Ljubomira M. Markovića i Svetislava LJ. Markovića „Stanovništvo moravičkog Starog Vlaha“, izdanje 2002. godine. Priredio saradnik Porekla Milodan.