Порекло презимена, село Бербериште (Лепосавић)

11. март 2018.

коментара: 1

Порекло становништва села Бербериште, општина Лепосавић – Косовскомитровачки округ. Према књизи Петра Ж. Петровића „Рашка“ – издање 2010. године. Приредио сарадник Порекла Милодан.

Положај села.

Бербериште, „Бребериште“, „Бебериште — Село је под развођем са којега се сливају Берберишка Река, Дреновска Река и Каљинска Река, леве притоке Ибра.

Тип села.

Куће су на плећатим косама Великог Брда и Доброг Брда.

Воде.

У селу су извори: Рожајска Вода, Студена Вода, Избичка Вода, Бећирова Вода, Сакуљак, Хајдучка Вода и Добра Вода под Јавором.

Земље и шуме.

Њиве за стрна жита су око кућа и на местима која се називају: Брестово, Дреново, Десетак, Локва, Бијела Вода, Ражиште, Пиљице, Избе, Барице, Луке, Ескуљак, Павлов До, Веков Тор, Чука, Междак, Вукојев До, Лазине и Ланиште с ливадама; испаше, шуме и ливаде су на Пругавици, Лазинама, Курташеву Брду, Великом Брду, Свињским Барама, Крушевљу, Чемерској, Валогама, Забрду, Рожајским Ливадама, Грабу, Бачкалу, Њештаку, Коловозу, Ј асичу, Лозинама, Џанкову Бријегу и код Џефове Воде. У прошлом веку ило је борове шуме у потесу, а сада је нема.

Старине, име и остали подаци о селу.

Готово у средини села је старо хришћанско гробље; код њега је садашње мухамеданске. На Брестову има зидина „црквишта“ с часном трпезом у олтару. Око црквине је старо гробље. На Локви, у планини, има остатака од некаквих зидина. Сви мухамедански родови у овом селу су и за Турака били на својој земљи. У суседном селу Гркаји забележио сам предање православних родова, да су мухамеданци у Берберишту, Вучој Локви и Рватској били хришћани, славили св. Арханђела и да су мухамеданство примили око средине 19. века. То предање потврђује њихово мухамеданско гробље, које је непосредно поред старијег хришћанског њихових предака. Назив селу је вероватно по латинском „бребер“ за дивљи шимшир, како су га, могућно, звали стари рудари у овом крају. Садашњи назив Бербериште је службени. Назив села је унет у турски пописни списак села 1455. године. У њему је 1948. године било 128 становника.

Порекло становништва.

Стари помухамедањени родови:

-Нумановићи, 2 куће, Шемсовић, 1 кућа, Муслићи, 2 куће, Асановић, 1 кућа, Суљовић, 1 кућа, потичу од заједничког претка Нумана, старинца.

-Зеновић, 1 кућа, Амидовић, 1 кућа, су старинци или врло стари досељеници.

-Асановић други, 1 кућа, је досељен из Вуче Локве 1935. године.

Хришћански родови:

-Симоновић, 1 кућа,  је од Куча Симоновића у Доњем Крњину.

-Виријевић, 1 кућа, Св. Арханђео, је пореклом из Колашина на Ибру, овамо прешао из Доњег Крњина.

-Требаљевци, Милуновићи, 2 куће, Св. Лука, су Ровчани из Придворице, досељени 1925. године.

-Миловановић, 1 кућа, Св. Јован, је досељен из Гулија 1928. године.

-Миливојевић, 1 кућа, Ђурђевдан, је досељен из Јариња у копаоничком Ибру 1930. године.

Из Берберишта  су се одселили:

-Бекчићи (св. Никола) у Дрење у копаоничкој Јошаници и једна кућа у Јошаничкој Бањи.

-Бербериштани у Новом Пазару су из овога села.

Неколико породица одселиле се 1913. године у Турску.

ИЗВОР: Према књизи Петра Ж. Петровића „Рашка“ – издање 2010. године. Приредио сарадник Порекла Милодан.

Коментари (1)

Одговорите

Један коментар

  1. Војислав Ананић

    БЕРБЕРИШТЕ

    Положај и тип. Налази се на источним падинама Рогозне, 16 км западно од Лепосавића, између Вучје Локве (природна граница Берберишћанска река), Опава и Одојевића (сва у општини Нови Пазар), Каљина (заселак Рватске) и Поткомља.
    По положају спада у брдско-планинска села.Западно од села пружа се Пругавица (1196 м), северозападно су Локве (947 м), на северу је Чука (946 м), на истоку су Крушевље (901 м) и Голиши (848 м) и на југоистоку Добро Брдо (1169 м). Средња надморска висина села је 918 м.
    По положају кућа и њиховој међусобној удаљености село спада у разбијени тип насеља. Куће око косе груписане су у мање групе које нису међусобно удаљене.
    У саобраћајном погледу село нема повољан положај. Лошим сеоским путем низ Берберишћанску реку повезано је са асфалтним путем Лспосавић – Црнац.
    Назив; прошлосг и старине. Назив села потиче од имена биљке жутика (врста жбунасте биљке са малим жутим цветовима), berberis vulgaris, која се употребљава за бојење тканина, вуне и друго. У попису села турског намесника у Скопљу Иса-бега Исхаковића село се помиње 1455. године као тимар Јахне сина Јусуфова, хизмићара Иса-бега са три српске куће и обавезом плаћања спахији од 348 акчи.
    У Првом српском устанку почетком 1806. године устанички вођа овог краја Павле Цукић са четовођом Деспотом напада “Бербериште и Вучју Локву”.
    У селу се налазе неиспитани остаци црквишта и старог хришћанског гробља, поред којег се и сада сахрањују мухамеданци.
    Становништво и родови. Највећи број становника (149) и домаћинстава (28) село је имало по попису из 1961. године. По првом послсратном попису из 1948. године Бербериште је имало 19 домаћинстава са 128 становника, а пет година касније 142 сгановника и 26 домаћинстава. Од 1961. године број домаћинстава и становника се стално смањивао тако да је 1971. године у селу 20 домаћинстава са 91 становником, 1981. године 100 сгановника и 19 домаћинстава и но послсдњем попису из 1991. године 20 станонника и 18 домаћинстава. Према томе, у периоду од 1961-1991. број становника је смањен за 129 или 86,58%, а број домаћинсгава за 10 или 35,71%. Исељавање породица текло је према Новом Пазару.
    Данас у селу живе српски и муслимански родови. Највероватније је да су преци муслиманских родова досељени крајем XIX и почетком XX века са Пештери, од Сјенице. Ф. Себеченац и С. Шаћировић наводе да је један од три брата населио Вучју Локву, други Рватску а трећи је остао у Берберишту, од кога су, вероватно, муслимански родови у селу. У прилог овоме је и сеоско предање да је у село дошла удовица са три сина која се звала Рожајка. И данас у Бсрберишту једна ливада носи назив Рожајкина ливада. Родови села су:
    Османовићи (1 дом.), који не знају своје порекло. Ејуп Мушовић наводи да су исламизирани Црногорци.
    Муминовићи (1 дом.), чији је предак досељен из Сјенице. По Мушовићу, воде порекло од Дерашовића, а највероватније је да су Хоти. Постоји мишљење да су Клименте.
    Зеновићи {1 дом.), не знају своје порекло. Има мишљења да су Клименте, јер се својатају са онима из Вучје Локве.
    Хасановићи (1 кућа), су вероватно исламизоване Клименте. Рођакају се са Хасановићима из Вучје Локве, који су се одеслили у Мур код Ноног Пазара.
    После 1912. године из Берберишта у Нови Пазар се одселило неколико породица које се презивају Бербериштани. Не знају своје порекло, али мисле да су Клименте, јер се својатају са онима у Вучјој Локви, и да су касно исламизирани .
    До Другог светског рата у Берберишту живе три породице Шемсовића, које су се затим одселиле у Нови Пазар. Пре десетак година из Берберишта се одселио и род Муминовића у село Мур код Новог Пазара. Године 1945. из Берберишта су се одселиле у село Брђани, на западној страни Рогозне, породице Шабовић и Хајровић.
    У Берберишту живе и српски родови:
    Трифуновићи (2 дом.); по казивању Митра Трифуновића, старог 83 године, досељени су 1924. године из села Вуча (купили су имање од Ејуповића). Даља старина им је Доњи Јасеновик у Ибарском Колашину. Пореклом су од Јакшића. Славе славу св. Петку – Петковдан. Митар Трифуновић је био познати занатлија у оном крају (бавио се столарским занатом).
    Секулићи (1 домаћинство) досељени из Горњег Крњина од Секулића-Јелића, славе Пантелијевдан.
    Милуновићи (1 дом.), досељени из Придворице, старином су из Црне Горе (Морачани). Славе св. Архангела Михаила – Аранђеловдан (21. новембар).
    После 1960. године из села се иселило неколико српских породица: Трифуновићи. Нови Пазар (2 дом.), Београд (1), Лазаревац (1), Чуруг код Новог Сада (1) и Аустралија (3 породице); Милуновићи. Вранеши код Краљева (2 дом.) и Немачка (3 породице) ; Секулићи. Београд (1 дом.), Неготин (1), Белуће (2) и Лешак (1).
    Природа овог краја Рогозне одувек је упућивала становништво на сточарство које је било и остало главна привредна грана. Али, иако се село налази на близу хиљаду метара надморске висине и ма колико земљиште било неплодно, развија се и земљорадња. Сточарство и планинска земљорадња су карактеристика привреде овог планинског села, а у новије време и шума је од значаја за село.
    Пре пола века поједиици су имали много стоке, а бити богат значило је управо што имати много стоке која је пружала све – од исхране и одела до новчаних средстава. По казивању Митра Трифуновића, Иван Секулић из Берберишта имао је 80 коза, 60 оваца, 20 говеди, два пара волова и 3 коња и био је један од најбогатијих људи. Данас се једва распознају темељи његове куће зарасли у коров.
    Године 1955. у селу је отворена четвороразредна школа. Први учитељ је Тихомир – Тико Миладиновић из Новог Пазара. Школу су похађала деца из Берберишта и околних села у одељењима је било и по 25 ученика. Данас школа не ради. Од двоје деце из села, једно похађа школу у Новом Пазару, а друго у Лепосавићу.

    Извор: БЛАГОЈЕ ПАВЛОВИЋ – НАСЕЉА И МИГРАЦИЈЕ СТАНОВНИШТВА ОПШТИНЕ ЛЕПОСАВИЋ, ИНСТИТУТ ЗА СРПСКУ КУЛТУРУ ПРИШТИНА, ЛЕПОСАВИЋ, 2003.