Знаменити Гружани: Радич Поступовић Reviewed by Momizat on . [caption id="attachment_66223" align="aligncenter" width="954"] Фреска у манастиру Враћевшница, Радич Поступовић дарује манастир Светом Ђорђу, а Свети Ђорђе га [caption id="attachment_66223" align="aligncenter" width="954"] Фреска у манастиру Враћевшница, Радич Поступовић дарује манастир Светом Ђорђу, а Свети Ђорђе га Rating: 0
You Are Here: Home » Препоручени текстови » Знаменити Гружани: Радич Поступовић

Знаменити Гружани: Радич Поступовић

Фреска у манастиру Враћевшница, Радич Поступовић дарује манастир Светом Ђорђу, а Свети Ђорђе га приноси на дар Господу Исусу Христу

Радич Поступовић је прва  историјски позната личност са простора данашње Груже.

Овај значајни аутентични историјски лик  је опеван  у народним песмама и као Облачић Радосав или Облак Раде.

Радич је највероватније рођен у гружанској Каменици а поједини аутори као место његовог рођења наводе Доњу Црнућу. Као место његовог рођена, у једној хрисовуљи се помиње село Красовац, данашњи Красојевци. Има и оних историчара који погрешно  сматрају да је место његовог рођења село Грабовица близу Александровца.

Радич  је имао  дворе у Белући. Белућа је било име данашње Црнуће, име је променила после Косовског боја јер је тада завијена у црно. Све мушке главе способне за рат су отишле из Белуће на Косовски бој и нико се није вратио, сви су изгинули.

Иако је имао дворе у Белући, Радичу Поступовићу је главна војна и политичка резиденција била у граду Борчу. Из доступних историјских извора није познато име ни једног властелина који је господарио градом Борчем, међутим имајући у виду чињеницу да је Радич Поступовић као једна од најзначајних личности  српске деспотовине боравио у Борчу, могло би се закључити да је он био господар града а можда и обласни господар читаве жупе Борач.

Колико је Радич био значајна личност у средњовњковној српској држави доказује и то што се на многим повељама потписивао одмах иза деспота Стефана и деспота Ђурђа Бранковића, као друга личност у држави.

Први историјски доказан помен Радича Поступовића датира из 1405. године, у повељама које му је издао деспот Стефан Лазаревић на Расини и тако му гарантовао поседе. За време владавине деспота Стефана Лазаревића, Радич је носио титулу челника. Касније, током владавине деспота Ђурђа Бранковића, Радич Поступовић је носио титулу велики челник (латински „comes palatinus). Титулом велики челник се означавао највиши достојанственик на двору и главни заповедник војске који је имао и значајне надлежности у области цивилног живота становништва. Радич је био један од најутицајнијих носилаца ове титуле, непосредно пре њега велики челник је био Хребељан, за кога се предпоставља да је био близак рођак  кнеза Лазара Хребељановића. Велики челник Хребељан се потписао као сведок на повељи која је Дубровчанима издата у граду Борчу 2. децембра 1405. године. Након Радича, деспотов велики челник је постао Михаило Анђеловић, од породице тесалских Анђела, властелин који је у свом поседу држао гружанско село Гунцати.

Деспот Ђурђе у својим повељама Радича Поступовића помиње као поштеног и верног властелина. Константин Филозоф ј е Радича описао реченицом: „човек најхрабрији и најмудрији и који је много свршавао лепим речима“.

Према поузданим историјским изворима, Радич Поступовић се 1413. године заједно са Ђурђем  Бранковићом  борио на страни султана Мехмеда против његовог побуњеног брата  и конкурента на престо Мусе. Одсудна битка се одиграла 5. јула 1413. године код села Чаморлу под планином Витошом, недалеко од Софије. Пресудну улогу у бици одиграли су српски одреди којима је заповедао Ђурђе Бранковић. Нападом са бока, у коме се нарочито истакао Радич Поступовић, Мусина војска је разбијена и потучена а он је током повлачења заробљен на реци Искру  и погубљен.

Властелин Радич Поступовић је  располагао поприличним богатством. Он је у својој баштини имао многа села, деспот Стефан Лазаревић му је поклонио 70 села. Од деспота Стефана је добио и неке крајеве у Кучеву, Браничеву, Руднику, код Крушевца,код Некудима на Лепеници и у Мачви где је држао трг Дебрец, некадашњу престоницу  краља  Стефана Драгутина. Од угарског краља  Жигмунда, добои је Купиник  ( Купиново) на северној области Саве испод Митровице. Поред тога је имао  и велике приходе које му је обезбеђивало власништво над деловима  рудника   Ново  Брдо и Рудник. У гружанској Каменици је имао своје самокове где се производило оружје и алат. Самокови су  функционисали на тај начин што је вода окретала дрвене точкове, исто као на воденици, даље је механизам  покретао  гвоздене чекиће тежине око 50 килограма, којима је искивано оружје или алат.

Повељом од 7. индикта  6937. (1. септембра 1428 – 31. августа 1429.) године којом је деспот Ђурђе потврдио као баштину Радичу Поступовићу  села и имања које је имао за време деспота Стефана Лазаревића, спомињу се  села Враћевшница Доња,Коњуша и Граховац која су била у сатаву Борачке жупе и Белућа,Враћевшница Горња и Осјаци у сатаву Островачке жупе. Село Граховац је највероватније било  између Враћевшнице и Коњуше, испод Превоја. Осјаци су у то време били село, а данас су крај у Горњој Црнући.

Рудници у којима је копао сребро и олово доносили  су му велике приходе и то му је омогућавало да подиже задужбине и постане још популарнији у народу.

По једном предању, због великих заслуга које је имао према Борчу и Борачкој цркви, поклоњене су му две чизме дуката које је Радич утрошио за изградњу манастира Враћевшница у Прњавору. Манастир Враћевшница  је саграђен 1428. године, а живопис је завршен 1431. Осим манастира Враћевшница, Радич је био ктитор још многих цркава и манастира. Њему се приписује и и црква посвећена Светом Арханђелу Гаврилу у Борчу. Највероватније да је он подигао и манастир у планини Јешевац, на потесу Црквина у атару села Врбава. Манастири Јешевац и Враћевшница су готово идентични па и то упућује на чињеницу да је ктитор оба манастира био Радич Поступовић. Наводно, он је манастире подигао  истовремено и заветовао их да се међусобно помажу у тешким и немирним временима која су долазила. Ипак не може се сасвим сигурно тврдити да је манастир Јешевац подигао Радич Поступовић, јер у  његовим сачуваним повељама нема помена овог манастира.

По  једној легенди, манастир Јешевац је сазидао Марко Краљевић и посветио га  својој мајци ЈериниЈеши.

Радич је био и ктитор цркве у Кменици чији су остаци пронађени тек  2013. године.

Око 1430. године је подигао и цркву посвећену Благовештењу Пресвете Богородице код села Грабовице близу Александровца, на реци Грабовничици, вероватно због тога постоји погрешно веровање да је Радич рођен у селу Грабовица код Александровца.

Да је ктитор манастира Враћевшница заиста велики челник Радич Поступовић, може се потврдити  јер о томе постоје и писани споменици. Тако се на црквеном стубу налази препис хрисовуље коју је Радич дао манастиру и која се завршава: „ пописа же и саврши украси сен сјатији божанствени  храм велики челник Радич им сјатаго великомученика Христова Георгија“.

Након што је довршио манастир, једном повељом доделио му је села Каменицу, Доњу и Горњу Враћевшницу, Брестовац, Коњушу, Граховац и Белућу „ са двором и виноградима и свему што му припада“. Као и половину  Обрвских села на Морави, а други половину је оставио манастиру Благовештење. Приходе својих самокова  у селу Каменица је  поклонио  1431. године манастирима  Враћевшница и Кастамонит на Светој Гори.

Као државник, Радич се последњи пут помиње на једној повељи издатој Дубровачкој  републици 14. августа 1435. године, где се потписао одмах иза деспота Ђурђа Бранковића.

Велики челник Радич је 1430. године постао ктитор и обновилац спаљеног манастира Кастамонит на Светој Гори. Радич  је 1436. године  отишао у манастир Кастамонит и тамо се замонашио и добио име Роман. У манастиру се још увек чува његова повеља о ктиторству.Вероватно је умро 1456. године, или нешто раније. Сахрањен је у својој задужбини манастиру Враћевшница. Након Радичеве смрти, деспот Ђурђе је повељом од 6. септембра 1456. године поклонио градачком митрополиту Венедикту манастир  Враћевшницу са поседима који су припадали манастиру.

Народна традиција Радичу Поступовићу  приписује и многе заслуге које немају утемељење у  историјским списима.

Према народној традицији, Радичев отац је био господар жупе Борача војвода Милутин Поступовић, који је погинуо у Косовском боју. Међутим, ближе историјској истини је да је Радич био непознатог порекла. Вероватно је потицао из породице рудара, која је у оближњем  руднику на планини Рудник радила на ископавању олова и сребра. Као време  његовог рођења, према непоузданим изворима, наводи се 1363. година. Наводи се да је неко време провео на двору кнеза Лазара, где се дружио са Лазаревим сином Стефанoм, па чак и да је био Стефанов ментор.

Према неким наводима, Радич Поступовић је заједно са групом латинских стручњака надзирао над грађењем Лазаревог Крушевца започетим око 1374. године.

Мало су вероватне и претпоставке да је Радич Поступовић био признати војсковођа који се истакао у борбама са Мађарима још из доба царева Душана и Уроша, а потом и у бици са Турцима код  Плочника 1386. године, када су српске снаге предвођене кнезом Лазаром однеле убедљиву победу  над Османлијама које је предводио  султан Мурат I .

Непоуздане су и тврдње да је пред Косовски бој био челник кнеза Лазара или да је владао земљом од Поморавља до Дунава.

Наводно, спремајући се за бој на Косову у који ће одвести скору сву расположиву војску  и војне старешине, кнез Лазар је одлучио да управљање Србијом у његовом одсуству повери челнику Радичу Поступовићу и кнегињи Милици. На овакав избор се одлучио јер је син наследник Стефан Лазаревић био малолетан а у земљи је морао да остане неко од најспособнијих војних старешина, јер је Србији претила опасност са севера од Угара.

Непознате су и Радичеве побуде за подизање манастира Враћевшница, па је народ  и то покушао да објасни са две легенде. Народно предање казује да је Радич Поступовић био пошао у бој на Косово 1389. године, али није стигао на време, те се вратио  на свој  двор у селу Белућа. Да би окајао грех учињен према своме народу, подигао је манастир и назвао га Враћевшницом, јер се вратио не стигавши на Косовски бој. Према другој легенди, Радич је као младић стар свега 17  година кренуо у Косовски бој у јединици коју је предводио његов отац, гружански војвода Милутин. Пре битке, у молитви Светом Ђорђу, Радич се заветовао да ће у знак захвалности овом свецу подићи манастир ако се врати жив из Косовског боја. Радич је преживео битку на Косову, вратио се као славан и слављен јунак. Одржао је свој завет и подигао манастир који је назвао Враћевшница и посветио га свецу који му је сачувао живот. Да су  ово само измишљене приче, доказује и чињеница да се Косовски бој одиграо 1389. године а манастир је  подигнут  тек 1428. године.

Нема поузданих  података да је Радич био ожењен и да је имао децу, мада постоје  тврдње да му се жена наводно звала Ана а син Мисаило. Сматра се да је Радич Поступовић или Облачић Радосав родоначелник српске средњовековне властелинске породице Облачићи, која је имала поседе на северу Шумадије.

У нашем народу сећање на Радича Поступовића очувано је у најлепшим успоменама. У епским песмама покосовског циклуса опеван као Облак Радосав , приказан   је као оличење правичности и борац против насиља и неправде. У песми је чак и Проклету Јерину шибао троструком камџијом, кад би народу учинила неправду.

АУТОР: Сарадник портала Порекло Саша Зарић


Коментари (1)

Остави коментар

© 2012- 2013 ПОРЕКЛО poreklo.rs

Scroll to top