Знаменити Гружани: Коста Скендеровић

31. децембра 2017.

коментара: 0

ПИШЕ: Сарадник портала Порекло Саша Зарић

Коста Скендеровић је рођен 1855. године. Иако по рођењу није био Гружанин, један је од оних који су  својим деловањем оставили дубоко урезан траг у сећању Гружана.

На важан и одговоран положај начелника среза гружанског, жандарм Коста Скендеровић је дошао захваљујући томе што је спасао живот краљу Милану Обреновићу.

Када је краљ Милан једне недеље пошао на богослужење у Саборну цркву у Београду, Коста је био у његвој пратњи на обезбеђењу. По завршеном богослужењу краљ Милан је кроз шпалир окупљеног народа кренуо у правцу својих кола. Тог тренутка, са великим букетом цвећа, међу народом стајала је и Јелена Илка Марковић, жена пуковника Јеврема, рођеног брата Светозара Марковића. Јеврем Марковић је стрељан 1878. године због учешћа у Тополској буни која је за крајњи циљ имала свргавање Милана Обреновића и довођење на власт Петра Карађорђевића.

У том тренутку Илка, која је желела да освети смрт свог мужа, подигла је букет цвећа са скривеним револвером и уперила револвер на краља Милана. Коста Скендеровић, који је био у њеној близини је то приметио. Притрчао је и ударио је по руци. Метак је прелетео изнад главе краља Милана. Илка је након неуспелог атентата на краља Милана ухапшена. Овај неуспели покушај атентата одиграо се 11. октобра 1882. године. У знак захвалности што му је спасао живот, краљ Милан се побратимио са Костом Скендеровићем. Касније је Косту  поставио за начелника среза гружанског.

О путевима у Гружи се дуго времена нико није старао, све док за начелника среза гружанског није постављен Коста Скендеровић.

Коста Скендеровић је свим силама настојао да путеви у Гружи буду поправљени и постану најбољи и најлепши у Србији. Али то није ишло баш тако лако, јер Гружани нису били расположени да добровољно о свом трошку одржавају путеве. Због тога је Коста завео принудно кулучење а Гружани су његово начелниковање гружанским срезом упамтили као страховладу. Коста је био изузетно правичан, имао је најбоље намере али био је превише строг, сва његова наређења су се морала  беспрекорно и на време извршавати. Од њега су се бојали и пред њим дрхтали и народ али и председници општина, кметови и остали чиновници. Због превелике строгости народ му је дао име Скендер Капетан.

Свака општина, свако село и појединац били су одговорни за одређену деоницу друма коју су морали да одржавају. Друмови су били посути шодером или туцаником. Поред друма су били ископани канали који су  редовно чишћени а коров је морао да се уништава. Свуда поред друмова су биле гомиле са резервним туцаником за поправке у свако доба, чим би се друм оштетио. Поред неких путева је по Скендеровићевом наређењу било засађено разно воће, јабуке, крушке и шљиве. Његова замисао је била да се приход од воћа употреби за одржавање путева и плаћање путара, а кулук би могао да буде укинут.

За разлику од друмова, који су одржавани кулучењем, ћуприје и пропусти на друму нису грађени и одржавани кулучењем народа. Тај посао су обављали и за њега бивали плаћени предузимачи. Када би неко од предузимача јавио Скендер Капетану да је готов објекат, онда би му он рекао време када треба да буде код објекта ради комисијског пријема. Истовремено би наредио председнику општине на чијој се деоници налази објекат да у одређено време и он буде тамо са два пара волова и двоја велика кола, добро натоварена тешким камењем. Комисијски пријем објекта се састојао у томе што су два пара волова са колима натовареним камењем истовремено у више наврата прелазили преко ћуприје или пропуста. Претходно би Скендеровић пред свима запитао предузимача да ли је објекат солидно урађен. Када би добио потврдан одговор, слао би предузимача да стоји испод објекта док тешко оптерећена  запрежна кола прелазе преко њега.

           Скендеровић је био на служби као начелник I класе на челу гружанског среза до новембра 1898. године. Коста је од народа гружанског  3. новембра 1898. године у знак признања за ревносну службу добио позлаћену сабљу.

Ипак недуго после Костиног одласка, без његове чврсте руке друмови у гружанском срезу су поново запуштени. Народ је, ваљда, Кости у инат посекао сва стабла воћа која су по његовом наређењу била засађена поред друмова.

Коста Скендеровић је Указом краља Александра I, на Цвети, 11. априла 1899. године одликован Одредом Таковског Крста четвртим редом, као помоћник начелника округа врањског. Одмах након одликовања, Коста је прмештен на службу у Београд. Коста је пензионисан 19. септембра 1904. године, као помоћник прве класе начелства округа моравског. На изборима 1906. године био је кандидат Напредне Странке за варош Београд као представник у кварту дорћолском.

Преминуо је у 76. години живота, 30. августа 1931. године у свом дому у Скендербеговој улици, број 39 у Београду.

АУТОР: Сарадник портала Порекло Саша Зарић

Коментари (0)

Одговорите

Тренутно нема коментара. Будите први и оставите коментар.