PIŠE: Saradnik portala Poreklo Saša Zarić
Kosta Skenderović je rođen 1855. godine. Iako po rođenju nije bio Gružanin, jedan je od onih koji su svojim delovanjem ostavili duboko urezan trag u sećanju Gružana.
Na važan i odgovoran položaj načelnika sreza gružanskog, žandarm Kosta Skenderović je došao zahvaljujući tome što je spasao život kralju Milanu Obrenoviću.
Kada je kralj Milan jedne nedelje pošao na bogosluženje u Sabornu crkvu u Beogradu, Kosta je bio u njegvoj pratnji na obezbeđenju. Po završenom bogosluženju kralj Milan je kroz špalir okupljenog naroda krenuo u pravcu svojih kola. Tog trenutka, sa velikim buketom cveća, među narodom stajala je i Jelena Ilka Marković, žena pukovnika Jevrema, rođenog brata Svetozara Markovića. Jevrem Marković je streljan 1878. godine zbog učešća u Topolskoj buni koja je za krajnji cilj imala svrgavanje Milana Obrenovića i dovođenje na vlast Petra Karađorđevića.
U tom trenutku Ilka, koja je želela da osveti smrt svog muža, podigla je buket cveća sa skrivenim revolverom i uperila revolver na kralja Milana. Kosta Skenderović, koji je bio u njenoj blizini je to primetio. Pritrčao je i udario je po ruci. Metak je preleteo iznad glave kralja Milana. Ilka je nakon neuspelog atentata na kralja Milana uhapšena. Ovaj neuspeli pokušaj atentata odigrao se 11. oktobra 1882. godine. U znak zahvalnosti što mu je spasao život, kralj Milan se pobratimio sa Kostom Skenderovićem. Kasnije je Kostu postavio za načelnika sreza gružanskog.
O putevima u Gruži se dugo vremena niko nije starao, sve dok za načelnika sreza gružanskog nije postavljen Kosta Skenderović.
Kosta Skenderović je svim silama nastojao da putevi u Gruži budu popravljeni i postanu najbolji i najlepši u Srbiji. Ali to nije išlo baš tako lako, jer Gružani nisu bili raspoloženi da dobrovoljno o svom trošku održavaju puteve. Zbog toga je Kosta zaveo prinudno kulučenje a Gružani su njegovo načelnikovanje gružanskim srezom upamtili kao strahovladu. Kosta je bio izuzetno pravičan, imao je najbolje namere ali bio je previše strog, sva njegova naređenja su se morala besprekorno i na vreme izvršavati. Od njega su se bojali i pred njim drhtali i narod ali i predsednici opština, kmetovi i ostali činovnici. Zbog prevelike strogosti narod mu je dao ime Skender Kapetan.
Svaka opština, svako selo i pojedinac bili su odgovorni za određenu deonicu druma koju su morali da održavaju. Drumovi su bili posuti šoderom ili tucanikom. Pored druma su bili iskopani kanali koji su redovno čišćeni a korov je morao da se uništava. Svuda pored drumova su bile gomile sa rezervnim tucanikom za popravke u svako doba, čim bi se drum oštetio. Pored nekih puteva je po Skenderovićevom naređenju bilo zasađeno razno voće, jabuke, kruške i šljive. Njegova zamisao je bila da se prihod od voća upotrebi za održavanje puteva i plaćanje putara, a kuluk bi mogao da bude ukinut.
Za razliku od drumova, koji su održavani kulučenjem, ćuprije i propusti na drumu nisu građeni i održavani kulučenjem naroda. Taj posao su obavljali i za njega bivali plaćeni preduzimači. Kada bi neko od preduzimača javio Skender Kapetanu da je gotov objekat, onda bi mu on rekao vreme kada treba da bude kod objekta radi komisijskog prijema. Istovremeno bi naredio predsedniku opštine na čijoj se deonici nalazi objekat da u određeno vreme i on bude tamo sa dva para volova i dvoja velika kola, dobro natovarena teškim kamenjem. Komisijski prijem objekta se sastojao u tome što su dva para volova sa kolima natovarenim kamenjem istovremeno u više navrata prelazili preko ćuprije ili propusta. Prethodno bi Skenderović pred svima zapitao preduzimača da li je objekat solidno urađen. Kada bi dobio potvrdan odgovor, slao bi preduzimača da stoji ispod objekta dok teško opterećena zaprežna kola prelaze preko njega.
Skenderović je bio na službi kao načelnik I klase na čelu gružanskog sreza do novembra 1898. godine. Kosta je od naroda gružanskog 3. novembra 1898. godine u znak priznanja za revnosnu službu dobio pozlaćenu sablju.
Ipak nedugo posle Kostinog odlaska, bez njegove čvrste ruke drumovi u gružanskom srezu su ponovo zapušteni. Narod je, valjda, Kosti u inat posekao sva stabla voća koja su po njegovom naređenju bila zasađena pored drumova.
Kosta Skenderović je Ukazom kralja Aleksandra I, na Cveti, 11. aprila 1899. godine odlikovan Odredom Takovskog Krsta četvrtim redom, kao pomoćnik načelnika okruga vranjskog. Odmah nakon odlikovanja, Kosta je prmešten na službu u Beograd. Kosta je penzionisan 19. septembra 1904. godine, kao pomoćnik prve klase načelstva okruga moravskog. Na izborima 1906. godine bio je kandidat Napredne Stranke za varoš Beograd kao predstavnik u kvartu dorćolskom.
Preminuo je u 76. godini života, 30. avgusta 1931. godine u svom domu u Skenderbegovoj ulici, broj 39 u Beogradu.
AUTOR: Saradnik portala Poreklo Saša Zarić
Komentari (0)