Порекло презимена, село Плавце (Бојник)

15. јула 2017.

коментара: 0

Порекло становништва насеља Плавце, општина Бојник – Јабланички округ. Према књизи Јована В. Јовановића „Пуста Река“. Приредио сарадник Порекла Милодан.

Положај села.

Плавце се налази на прелазу више дилувијалне равни у нижу, на обронцима брегова делимично у присоју а делимично на осојним странама.

Тип села.

Плавце је село чистог збијеног типа. Граничи се са атарима села: Обилића, Границе, Зоровца, Сувог Поља (Зелетово), Лапотинца и Кацабића и спада, као и сва околна села, у северну зону Пусте Реке.

Име села.

Овај топоним вероватно је импортован из краја одакле су се населили први становници овог села. Нема никакве легенде о имену овог села нити постоји неко етимолошко или друго тумачење.

Воде.

Кроз село Плавце протиче поток, који извире у атару самог Плавца на локалитету Марјанов Поток. Овај поток тече у правцу Кацабића, кроз који пролази и улива се у Пусту Реку.

Код плавачке цркве постоји кладенац. У средини села постоји чесма са јаким млазом воде.

Плавчани имају бунаре. Свака кућа има свој бунар дубине од 5 до 35 метара. У копоњу бунара и изради сантрача Плавчани су прави мајстори, познати у лесковачком крају.

Постанак села и прошлост.

Плавце је старо српско село, засељено вероватно још у време српске средњовековне државе. Михајло Лукаревић трговац из Белог Брда помиње га у својој трговачкој књизи, пишући га двојако – као Плавце или Плавице. У својој књизи поименично помиње дужнике и јемце. Дужници су му били углавном топионичари (рудари) те се због тога не може са сигурношћу тврдити да је његово Плавце садашње пусторечко село, али није ни искључена та могућнсот јер се Лукаревићево пословање протезало на целу Пусту Реку – а у њој је било рудара.

У Плавцу постоји црква са дрвеним звоником и четвороразредна основна школа, истурено одељење основне школе у Бојнику.

Земље и шуме.

 Атар овог села је велики 735 хектара, од које површине оранице и баште захватају 510, воћњаци 6, виногради 15, ливаде 38, пашњаци 2, шуме 142 док је неплодно земљиште 32 хектара.

Земља носи ове називе: Китке, Зоровац, Пољанка, Појате, Дно, Шушгоне, Делови, Вудан, Гарине, Чепељак, Комче и Јазбине.

Порекло становништва.

Село Плавце спада у она малобројна пусторечка села чији се број становништва, мање-више, одржава на истом нивоу, са благом тенденцијом исељавања. Године 1953. у њему је живело 619 становника а 1971. године било их је 561 житеља.

Данас у њему живе ови родови:

-Бранковићи су досељени из Црне Траве.

-Златковићи су досељени из села Лебета.

-Стевановићи су из Црне Траве.

-Крстићи су из Мачкатице.

-Стојановићи су из Придворице.

-Недељковићи су досељени из Калне.

-Ранђеловићи су досељени из Калне.

-Стојановићи су досељени из Горњег Стопања.

-Павловићи су досељени из Мачкатице.

-Живковићи су досељени из Подујева.

-Динићи су дошли из околине Сурдулице.

-Стевићи су непознатог порекла.

-Илићи су досељени из Границе.

-Ратковићи су из Црне Траве.

У Плавцу живе Роми и то ови родови:

-Аметовићи су досељени из Бадњевца.

-Тафићи су из Бадњевца.

-Катићи су из Бадњевца.

Занимање становништва.

Земљорадња је основно занимање Плавчана. На својим њивама сеју пшеницу и кукуруз као главне културе. На пространим површинама гаје црни лук и исти продају на пијацама, дају на откуп сушари у Вучју. Од 1973. године почели су са узгојем јагода врсте зенга, које откупљује „Житар“ из Косанчића. Овим послом бави се око 80% домаћинстава. Покушало се са дуваном, па су одустали. Кромпир саде само за домаће потребе. Пшеницу и кукуруз продају.

Од стоје гаје гаје краве, у просеку по две по домаћинство. У току 1974. године три домаћинства је товила јунад у кооперацији са „Житаром“ у Косанчићу. У финансијском погледу резултати су били негативни.

ИЗВОР:  Према књизи Јована В. Јовановића „Пуста Река“. Приредио сарадник Порекла Милодан.

Коментари (0)

Одговорите

Тренутно нема коментара. Будите први и оставите коментар.