Порекло презимена, село Лалиновац (Лебане)

15. јула 2017.

коментара: 1

Порекло становништва насеља Лалиновац, општина Лебане – Јабланички округ. Према књизи Јована В. Јовановића „Пуста Река“. Приредио сарадник Порекла Милодан.

Положај села.

Лалиновац је пусторечко село лоцирано на јужном ободу области и источним падинама бучуметске језерске терасе. Са јужне стране села, код његовог засеока Богујевац налази се дубока раседлина по чијем дну тече река Јабланица. Лалиновац је просечен паралелним долинама Лалиновачког потока на југу и Свињаричке реке на северу.

Тип села.

Село је подељено на четири махале: Богујевац, Лалиновац (центар), Боровачка Махала и Кладенац. Махале су удаљене једна од друге растављене њивама, ливадама и другим парцелама. Поједине махале су збијеног типа. Суседна села су: Радуновац, Бучумет, Баичина, Свињарица, Штулац и Гегља.

Име села.

Највероватније је име овог села дошло од његовог оснивача, човека који су овде први заселио или, пак, имена властелина коме је село припадало. Називи махала: Богојевац по неком Богоју, Боровачка Махала по боровима или имену Бора, Кладенац по кладенцу-извору.

Воде.

У атару овог села се образују Лалиновачки Поток који тече паралелно са Свињаричком Реком у правцу североистока. Лалиновачки Поток пролази кроз Штулац и опасује Царичин Град са југоисточне стране.

Осим овог потока у селу има и извора. У Махали Богујевац један кладенац носи турко име Чубура; други извор је у махали Кладенац. То је јак извор код кога су ископана два резервоара за водоводе до махале Кладенац и једног дела села Штулац – махале Кодралије.

Старине у селу.

У близини задружне продавнице налази се црквиште урасле у шипраг. Трагови цркве се јасно познају, омања богомоља 6 са 4 метра. Зидана је византијским тегулама. Црква је славила Спасовдан. Лалиновац има цркву  и зграђену после Првог светског рата и посвећена је Св. Ђорђу.

Земље и шуме.

Атар села Лалиновац је велики 640 хектара, од које површине оранице и баште захватају простор од 349 хектара, воћњаци 21, виногради 6, ливаде 93, пашњаци 57, шума 99 док је неплодно 16 хектара.

Земља носи ове називе: Рид, Рашина Падина, Димитровица, Орница, Рид други, Испод Гробља, Рамоново, Доње Ливаде, У Поток и Цекићево,

Иако узводно од Гегље и њеног атара, лалиновачка земља је питомија, култивисаније и боље је плодности од оне у селу Гегља.

Порекло становништва.

Лалиновац је имао 1953. године 104 куће и 684 тановника; 1961. – 115 – 635; 1971. – 122 – 544 становника.

Садашње становништво чине ови родови:

У махали Бугујевац живе:

-Ђокићи-Шареногуњци су досељени из Криве Реке.

-Мосићи су из Криве Реке.

-Ђокини су из Криве Реке.

-Младеновићи су из Криве Реке.

-Спасићи су из Криве Реке.

-Митићи су из Криве Реке.

-Максимовићи су из Криве Реке.

У махали Боровце живе:

-Стојановићи-Гарци су из Гара – Власотинце.

-Цекићи су из Шоплика.

-Спасићи*.

-Николићи*.

-Станојевићи*.

-Андрејевићи*.

-Арсићи*.

*Не каже се ништа о пореклу

У централном делу Лалиновца живе:

-Игњатовићи су из Дејана.

-Стојановићи су из Дејана.

-Николићи су из Гургутова.

-Димитријевићи*.

-Тасићи*.

-Цветковићи*.

-Симићи (Стојанча) призетко из Орана.

*Не каже се ништа о  пореклу.

У махали Кладенци живе:

-Николићи су из Доброг Поља.

-Стаменовићи су из Гара.

-Денићи су из Криве Реке – село Тиринце.

-Цекићи*. Не каже се порекло.

-Стојановићи (Благоје) призетко из из Лопаштице.

-Илићи су из Криве Реке.

-Стојановићи други су из Криве Реке.

Занимање становништва.

Земљорадња је било главно занимање Лалиновчана. Сејали су пшеницу, кукуруз, овас и јечам. Кромпир за сопствене потребе. Сада се о земљи старају само старци и жене. Омладина је сва окренута занатима – већином у грађевинарству. Нешто младих иде на школовање.

Од стоке имају у просеку по две краве а у целом селу има 50-60 оваца. Свиње гаје за домаће потребе. Од живине гаје кокошке и ћурке.

ИЗВОР: Према књизи Јована В. Јовановића „Пуста Река“. Приредио сарадник Порекла Милодан.

Коментари (1)

Одговорите

Један коментар

  1. Zoran

    Veoma lepo objasnjeno i razjasnjeno svaka cast.