Порекло презимена, село Сливје (Сврљиг)

2. јул 2017.

коментара: 3

Село Сливје, на садашњој локацији, највероватније је формирано почетком 18-ог века.  Претходна локација је било селиште са садашњим називом „Грнчаревац“. То је локација на западном ободу села Лалинца, која је у 15. веку била једно од тадашњих селишта Лалинца „ Бујаков Глог“ или „Рударце“, а која су наведена у турском Попису домаћинстава у селима Сврљишке котлине 1478/81.год.  /1/.

На садашњу локацију прва се населила данашња фамилија (род) Торбари, који су се лоцирали одмах уз велики извор под називом Врело. Наредни су били Стојановци који су своју окућницу поставили уз други  извор тзв. Стојановски кладенац. На основу истог аргумента (квалитет локације за окућницу и квалитет обрадивог земљишта у поседу ) може се претпоставити да су се после тога населили Вучковци, као и род који потиче од Стевана Раденковића Топала (који се населио  крајем 17-ог века).  За овај род  не постоји јединствени назив, па нека у даљем тексту буду Топаловци. Последња се доселила ковачка породица, средином 19. века. Овакав редослед досељавања је уочљив и у распореду родовских парцела  на сеоском гробљу, а које се ширило од најнижег краја па навише према улазу у гробље.

У првом попису из 1834. год. након припајања “вилајета сврљишког“ Србији, у селу Сливју је набројано и пописано 10 кућа-домаћинстава /2/; а према детаљнијем попису из 1863. год.  у Сливју је пописано 19 кућа-домаћинстава са укупно 84 мушка и 72 женска становника /4/.

По броју активних домаћинстава и броју становника Сливје је било најбројније  након 2. св. рата.  Сада је село у стадијуму одумирања.

Наведена четири основна рода разликују се и по томе коју славу славе. Има изузетака који се јављају у случајевима када је неко приведен / призећен, па донео са собом презиме обавезно, а понеко и кућну славу.

Торбарци: Слава Св. Ђорђе

Торбарци (Петковић 6,  Цветковић 2,  Динић 1,  Илић  1, Рајковић 1).

Стојановци: Слава Св. Арханђел

Павловци-Живковци (Станојевић 4,  Милетић 2);  Павловци-Николинци ( Николић 3,  Димитријевић 1); Павловци-Маринци  (Ђорђевић 4, Ђошић 2);  Рајковци ( Рајковић 3);  Дининци (Динић 3), Вукадиновци (Вукадиновић 7, Стојадиновић 1, Милановић 1, Николић 1);  Велковци (Миливојевић 1, Станковић 1, Крстић 1, Стојковић 2)

Вучковци: Слава Св. Никола

Вучковићи (Вучковић 6 , Милисављевић 1); Курделци ( Николић 4,  Миливојевић 2).

Топаловци: Слава Св. Врачи

Маринковци (Маринковић 3);  Мацинци (Раденковић 1 , Марковић 2,  Петровић 1); Радовановци (Станковић 1, Стојковић 3, Стевановић 1);  Милановци (Милановић 2, Стојадиновић 5);  Коџинци и Рашкинци  (Рашић 6, Милојковић 1, Матејевић 2);  Бркићи (Марковић 5).

Ковачи: Слава Св. Василије.  Алилковић 2.

Наведени подаци по родовима и фамилијама нису пресек или попис у одређеној години, већ је то сумарни приказ домаћинстава у периоду од седамдесетих година 20. века па до почетка 21. века.

У наведеном периоду  је било сеоских домаћинстава која су се угасила због недостатка мушког потомства, али су ипак набројана. Такође су придодана и домаћинства која су одесељени потомци формирали негде другде.

Родоначелник Стојановаца и осталих што славе св. Арханђел, према усменом казивању,  доселио се из села Козја – Б.Паланка.  Родоначелник Топаловаца (Стеван Раденковић Топал) се највероватније доселио из села Плужине (Сврљиг). Током првог српског устанка био је буљубаша, и у борби против турака на Грамади 1811. год. био рањен у ногу те остао хром и добио надимак Топал. Када је устанак посустао, и склопљено примирје, постао је први српски обор-кнез сврљишке нахије /3/. За преостала два рода није познато порекло.

Сеоска слава (литије) је Спасовдан.

Напомена: Могуће је да понека бројка уз одговарајуће презиме није баш тачна (тј. мања),  јер аутор није сигуран да је побројао баш сва домаћинства (породице) које су формирали потомци одсељени из села.

РОДОСЛОВИ И ТАЧНО ПОРЕКЛО ПРЕЗИМЕНА

У попису из 1863. год. су пописана и наведена сва имена тадашњих становника села Сливја /4/ . Поред носиоца домаћинства пописани су и сви остали чланови.

За потребе родослова, табеларно приказаних у наставку, узета су само мушка имена и понеко женско по коме је фамилија добила назив. Уз свако име наведена је и година старости у години пописа,  што омогућава израчунавање тачне године рођења.

Носиоци породица наведени су презименом и именом, те је на основу презимена изведено и име њиховог оца. Уз та имена није придодата бројка године старости. На основу година старости носиоца породица, и једног или два евидентирана претходника., може се израчунати да, неки родослови обухватају период чак од 1750. год, па до године пописа 1863. За каснији период, од пописа до данашнњх дана, неки потомци знају свој родослов на основу породичног усменог предања.

За свако данашње презиме може се  у табели наћи предак од кога је то презиме изведено. Називи фамилија су исписани испод имена особе по којој је фамилија добила име. Презимена која су се у међувремену изгубила, написана су са звездицом (*) на крају, а разлог је недостатак мушког потомства.

У време пописа 1863. год. овај род је живео у 6 кућа-домаћинства, чији су носиоци били:

Марјан и Маринко Раденковић,  Марко Раденковић,   Радоња Стевановић,  Радован Стевановић,   Стеван Радовановић,  Раша Стевановић.

(1)  У фамилији Коџинци – Рашкинци су и презимена Милојковић и Матејевић, која су настала привођењем / призећењем.

У време пописа  овај род је живео у 7 кућа-домаћинства, чији су носиоци били:

Живко Павловић, Ђорђе Живановић и мајка Марија,  Никола Павловић,  Благоја Јовановић,   Богдан Петровић,   Раша Бранковић,  Вукадин и Стојадин Ранђеловић.

(1)   Део овог рода носи назив Стојановци. Врло је вероватно да се отац Петра, Бранка и Ранђела, звао Стојан, док су Јован и Павле  његови синовци (синови његовог брата).

(2)   Презиме Ђорђевић потиче од Ђорђа Живановића, док је Ђошић можда изведено од тога или пак потиче од неког Ђорђевог синовца.

(3)   У породици Богдана Петровића, приликом пописа 1863, наведени су његови синови Стојко и Влајко и унуци Ранђел и Петар, без назнаке ко је отац унуцима. Дининци су добили назив и презиме Динић, по сину Ранђела који се звао Дина.

(4)   Фамилија Велковци је добила назив по Велики Рашић. Садашња презимена те фамилије су  изведена од синова њених и особе која је приведна / призећена.

Домаћинство:  Цветко и Петко Николић.

У садашњим Торбарцима постоје и презимена Рајковић, Динић и Илић, која су настала призећењем, од којих првo припада фамилији Рајковци  (Табела 2).

Два домаћинства са носиоцима:  Вуча Стефановић. Вуча Павловић.

Врло је вероватно да Вучковци и Курделци потичу од истог претка.

(1) Син или синови Вуче Павловића, нису били живи у време пописа, па су пописани само унуци.

Домаћинство:  Алилко Ибрић

У време пописа вероватно су се изјашњавали као муслимани /5/, а касније прихватили хришћанство.

Напомена:

У попису из 1863. пописане су  још и следеће особе:

–          Стојадин Стевановић 27 и жена Милена 25, који су без икаквог поседа, и вероватно су били сеоске слуге.

–          Браћа Пантић ( Видан 23,  Видојко 18 и Иван 15), са солидним поседом (кућа, њиве, ливаде и браници), који су се вероватно касније одселили.

Писани извори:

[1]   Д. Бојанић: фрагменти збирног пописа Видинског санџака из 1466, мешовита грађа, књ. 2, Историјски институт грађа, књ. 11, Београд, 1975, стр. 165-170.

[2]   Лепосава Цвијетић:  Попис становништва и имовине у Србији 1834 године, Историјски институт, Мешовита грађа, књ. 13,  Београд 1984.

[3]   Гласник српског ученог друштва, књига 70, 1889. Из Тимочке крајине. Књажевачки округ.  Прилог за историју и етнографију Србије. Од Драгољуба К. Јовановића

[4]   Недељко Богдановић: Сврљиг 1863: попис становништва среза Сврљишког и добара подлежућих опорезивању,  Културна историја Сврљига књига VIII, 2017, стр. 101-105.

[5]   Недељко Богдановић: Роми у Сврљишком крају средином 19. века, Етно-културолошки зборник, књ. 20,  2016.

АУТОР: Јовица Маринковић, Ниш, фебруар 2019. год

Коментари (3)

Одговорите

3 коментара

  1. olovni

    Da li ce biti nesto o selu Djurincu? 🙂

  2. Rajkovic Perica

    Svidja mi se ova iscrpno istorijska gradja sela Slivje jer sam i sam rođen u pomenutom selu 04.12.1951 godine u familiji Rajkovic.