Порекло презимена, насеље Бојник (Бојник)

11. јуна 2017.

коментара: 0

Порекло становништва насеља Бојник, општина Бојник – Јабланички округ. Према књизи Јована В. Јовановића „Пуста Река“. Приредио сарадник Порекла Милодан.

Положај и тип насеља.

Бојник је пусторечко насеље подигнуто у алувијалној равни Пусте Реке, на обема обалама ове најважније текућице целе области.

Насеље је збијеног типа са тенденцијом да се претвори у урбано насеље.

Име насеља.

По легенди Бојник (поље) добило је име по томе што је „некада на том пољу био некакав страшан бој“. По другој легенди „бој на бојничком пољу“ повезан је са легендом о Царичином Граду. По овој легенди, свињар из Свињарице се заљубиоу цареву кћер, па је тражио од цара њену руку. Цар је пристао под условом да овај доведе воду са Радана у Царичин Град. Свињар је то, уз велике непоре, урадио. Цар му је, у намери да спречи свињара да постане његов зет, поставио још један услов. Рекао је да је његова кћер заручена за неког племића и да свињар мора да подели мегдан са њим. Свињар прихвати и овај услов. Бој се имао одиграти на пољу где је сада Бојник. Свињар је изашао на двобој наоружан страшном батином а племић копљем. Овај двобој се завршио трагично по свињара. Од тада се поље, где се одиграо двобој, назвало Бојник. По трећој легенди, цар из Царичиног Града, гонећи неверну царицу и свињара из Свињарнице, стигао бегунце у бојничком пољу и ту их погубио.

Воде.

Кроз Бојник протиче Пуста Река, која изнад овог места прима са своје леве стране Коњувачку Реку а са десне стране, на источној периферији Бојника, Каменичку Реку.

Бојник се снабдева водом за пиће из бунара и пумпи уз употребу хидрофора код добростојећих домаћинстава. Осим Пусте Реке, изданска вода није ни близу издашне. Најближи хоризонт изданске воде је 5-7 метара. Други слој изданске воде је на дубини од 80-83 метра. Проблем снабдевања пијаћом водом Бојника је приоритетни проблем.

Постанак насеља и прошлост.

Бојник је као насеље постојао још у античко доба. Кроз њега је пролазила једна од римских саобраћајница која је ишла од Ниша за Егејско море. Као српско село Бојник је настао у средњем веку. Српско становништво у њему се одржало за време Турака. Фон Хан је у свом путопису забележио да у Бојнику 1858. године било само 20 албанских кућа, поред њих је било и српских староседелачких домова од којих воде порекло садашњи родови: Петковци, Бабићи и Ђенићи. Надирући у Бојник Арбанаси су подвластили српске куће које су ту остале, па су им морали давати десетак. За време Турака у Бојнику је постојала џамија на месту где је сада основна школа.

У Другом светском рату Бојник је доживео један од најстрашнијих покоља у лесковачкој Котлини. Бугари су 17. фебруара 1942. године у кориту Пусте Реке код сеоског гробља стрељали око 500 стараца, старица, млађих жена и деце од неколико месеци. На месту покоља подигнут је споменик жртвама а око њега надгробне плоче поубијаних. Међу њима је мермерна плоча са овом садржином:

„Овде су се срели човек и звер, љубав и мржња, невини и осрамоћени, врлина и злочин, лепота и ружноћа, деца и џелати, светлост и тама. Непотпуне су речи да изразе бол народа овога краја“.

Земље и шуме.

Атар насеља Бојник је велики 967 хектара, од чега оранице и баште захватају 593, воћњаци 6, виногради 16, ливаде 71, пашњаци 124, шума 111 и неплодно 46 хектара. Обардивост тла је врло добра.

Земљиште носи ове називе: Поље-Аеродром, Јазбине, Цер, Вукина Падина, Левидске Њиве, Стари Бојник, Честа, Појатине, Суљин Поток, Слани Поток, Габер, Селиште, Здравсковске Њиве и Ледина.

Порекло становништва.

Бојник је насеље Пусте Реке које је у непрекидном развоју и због тога број његових становника у сталном порасту. Два су битно важна чиниоца која доприносе напретку Бојника. Први, што се ово место налази на раскрсници путева ове регије а друго што је ово место постало админиистративни центар средишне зоне пусторечке области.

Ево како изглда у демографском погледу погледу овај раст Бојника: 1953. Бојник је имао 228 кућа и 1110 становника; 1961. – 357 – 1448;  1971. – 475 – 1773 док се 1974. године сматрало да у Бојнику има преко 500 домова са око 2000 становника.

У моменту рада на овој књизи утврђено је да у Бојнику живе ови родови:

Староседеоци:

-Ранђеловићи-Петковићи;

-Здравковићи-Бабићи и

-Ђенићи-Гиљанци.

Досељеници:

-Стојановићи-Рупци су досељени из Рупља.

-Јовановићи-Врањанци су у Бојник досељени из Лозана.

-Крстићи су досељени из Црне Траве.

-Ђорићи-Врањанци су из околине Врања.

-Миљковићи-Пешунци су досељени из Ђаца – Стари Драговац.

-Денићи-Петровићи звани Качарци су досељени са Косова.

-Марковићи-Салавци (Латини) су староседеоци који су се 1878 године повукли са Арбанасима, па се, потом , вратили у Бојник.

-Трајковићи су досељени из Масурице.

-Николићи су досељени из Црвене Јабуке.

-Здравковићи-Новоселци су из Новог Села – Власина.

-Ђошићи су из Сувог Поља.

Нису пописани родови досељене из Шоплука или унутрашњости Пусте Реке.

Ваља напоменути да је 1878 године, у време ослобођења Бојника од Турака, у њему живело 20 арбанаских кућа, који су напустили Бојник. Међутим остали су да живе под српском влашћу браћа Кадрија, Џафер, Малић, Рама и Јусуф. Имали су на Пустој Реци воденицу, коју су од њих купили Црнотравци Крстићи. Ови Арбанаси нису остали у Бојнику већ су се иселили у јабланичко село Ђелекаре где им потомци и данас живе.

Занимање становништва.

Добар део бојничких становника запоселн је у привредним предузећима друштевног сектора, превасходно у ПИК „Пуста Река“, затим Фатексов погон из Вучја и ткачница Експортекса из Лебана. У пољопривредној производњи се јављају се као тржишни вишкови пшенице, кукуруза и пасуља.

Бојник има и дом здравља са 8 лекара, два стоматолога, два зубна техничара и један зубар и 25 медининског особља – углавном медицинске сестре.

Бојник је привукао велики број занатлија разних струка; кројача, ковача, поткивача, колара, столара, лончара, лимара, ћурчија, обућара, казанџија, бојаџија, качара, млинара, бербера, стаклорезаца, машинбравара, електроинсталатера, зидара-фасадера, молера, фарбара, каменорезаца, пекара, фотографа, посластичара, угоститеља, превозника и др.

Пазарни дан у Бојнику је уторак.

У Бојнику постоји основна школа са истуреним одељењима у овим селима: Лапотинцу, Придоврици, Каменици, Горњи и Доњем Коњувцу, Плавцу, Ђинђуши, Сувом Пољу и Цркавици.

У Бојнику постоји дом клултуре са биоскопском салом и библиотеком.

ИЗВОР:  Према књизи Јована В. Јовановића „Пуста Река“. Приредио сарадник Порекла Милодан.

Коментари (0)

Одговорите

Тренутно нема коментара. Будите први и оставите коментар.