Порекло презимена, село Бачевина (Лебане)

11. јуна 2017.

коментара: 2

Порекло становништва села Бачевина, општина Лебане – Јабланички округ. Према књизи Јована В. Јовановића „Пуста Река“. Приредио сарадник Порекла Милодан.

Положај села.

Бачевина се налази на југозападној периферији пусторечке области а подигнута је на странама брегова који чине нижи део највише дулувијалне терасе Лесковачког Језера између Слишанске Реке на северу и Свињаричке Реке на југу, које у овом делу свога тока теку готово паралелно.

Тип села.

Групице њених кућа, у  којима живе поједини родови, захватају велики простор, па иако су домови у тим групама збијени, због међусобне удаљености неких махала, село одаје утисак разбијеног типа.

Име села.

Име села Бачевине везано је за Царичин Град. Према легенди, на месту данашњег села биле су цареве бачије са многобројним овцама, које су на овим пространствима напасане а у бачијама зимовале. Дакле, бачије су допринеле да село добије назив Бачевина.

Воде.

Поред једне од махала Бачевине тече Свињаричка Река. Паралелно са њом, на северу, тече поток који извире из Ђокиног Кладенца, па се, испод села, улива у Слишанску Реку а ова у Мијајличку Реку изнад села Мијајлице.

На територији села Бачевине постоје ови кладенци: Ђокин Кладеенац, Петков Кладенац и Маријин Кладенац. Између Петровог и Ђокиног Кладенца налази се махала Љубинци. Маријин Кладенац има „лековито“ дејство. Изнад овог кладенца извире вода жућкасто обојена, Кладенац има карактер култног места. Оболели на овом извору перу очи и остављају белеге.

Свака кућа има бунар. Осим тога две трећине домаћинстава увеле су водоводом текућу воду у своје куће и двориште. Водоводе су правили удружени домаћини са разних изворишта. Тако у селу постоји 13 водовода.

Земље и шуме.

Атар села Бачевине захвата простор од 578 хектара. Од ове површине на оранице и баште пада простор од 261, воћњаке 20, винограде 4, ливаде 62, пашњаке 112, шуме 103 док је неплодно 16 хектара.

Земља носи ове називе: Царев Поток,  Виштићор, Равњак, Чукар, Црквиште или Дрењак.

По саставу, земља је пескуша, жута иловача као и црна иловача (утринско земљиште око основне школе).

Постанак села и прошлост.

На локалитету Дрењар, недалеко од обале Свињаричке Реке постоји црквица покривена ћерамидом. Кров је на две воде. Зидана је нетесаним каменом уз употребу византијске опеке. Црква је подигнута поссле 1912. одине на развалинама старе православне цркве. Црквица има димензије 5 х 3,5 метра – унутрашња страна.

Апсида је мала и овална а свод цркве је овалан. Испод мале апсиде постоји укопан камен у земљу правилно округлог облика, висок око 60 сантиметара. Дебљина камена је око 70 сантиметара. На доњој површини са јужне и северне стране постоје два обична завијутка.Стуб који држи овај велики камен је при врху пластицифиран са два испупчења и два удубљења.

Црква има прозор на јужном зиду и поред њега врата од обичних дасака. На апсиди је мали застакљен отвор.

Камен на овом стубу је у садашњој црквици био часна трпеза. Сада ретки посетиоци, углавном породице које имају покојнике новијег датума, пале свеће. Очигледно је да доњи део, то јест стуб, јесте део стабла стуба старе цркве а горњи камен је њен капител.

Црквица је у запуштеном стању. Под је од земље а врата са запада отворена. Црква има своју порту, ограђену каменим зидом, али разваљених врата.

Са западне стране од црквене порте пролазио је аквадукт, којије доводио воду са Радана у Царичин Град.

Судећи по пластици земљишта око цркве и трагова од опека и камена, вероватно је стара црква имала већу и ограђену порту. На северозападној страни од цркве, наоко 50 метара, мештани су, копајући земљу, наишли на људске кости. Бутњаче су биле „огромне“ дужине, па су сељаци мишљења да су то били гробови већег раста од људи данашњег времена.

Порекло становништва.

Бачевина спада у групу мањих пусторечких сеоских насеља, код пописа 1953. године имала је 80 домова и 485 становника; године 1961. кућа је било  86 а становника 473 дој је у 1971. години било 102 куће и 453 становника.

Садашње становништво Бачевине чине ови родови:

-Милчићи-Кокарци су досељени из Црне Траве.

-Ђокићи-Ђокинци су из Криве Реке.

-Петровићи-Пилчани су из Криве Реке.

-Трајковићи-Црновци (по селу Црновцу) су из криве Реке.

-Радосављевићи-Гарци су из Гара.

-Мирковићи су из Криве Реке.

-Богдановићи-Богдановци су пореклом из Доброг Поља.

-Голубовићи-Голубанци су из Доброг Поља.

-Анђелковци-Царовчани су из села Царовца – Крива Река.

-Пешићи су из Криве Реке.

-Љубићи су из Криве Реке.

-Јовићи су из Црне Траве.

-Миленковићи су из Криве Реке.

-Миленовић Стојанча је из Лозана – довела га мајка.

Занимање становника.

Становници села Бачевине сеју на својим њивама пшеницу и кукуруз као главне усеве. Као подкултуру пасуљ. Од ових усева се јавља тржишни вишак.

Свака кућа има своје баште где узгајају поврће за своје потребе.

Од воћа највише негују шљиве, црне ранке и шумадинке. Од шљива пеку ракију, у просеку свако домаћинство потроши до 200 литара у току године. Имају нешто јабука савремене сорте. Имају старих крушака заосталих од Турака.

Од стоке гаје само краве, у просеку по две по домаћинству и нешто оваца. Млади одлазе на школовање, напуштају село тако да су домаћинства углавном старачка.

Имају четвороразредну основну школу као истурено одељење слишанске школе. Село је екектрифицирано.

ИЗВОР: Према књизи Јована В. Јовановића „Пуста Река“. Приредио сарадник Порекла Милодан.

Коментари (2)

Одговорите

2 коментара

  1. Stefan

    Izostavili ste Stojiljkovići