Порекло презимена, село Пертате (Лебане) Reviewed by Momizat on . Порекло становништва села Пертате, општина Лебане – Јабланички округ. Према књизи Јована В. Јовановића „Доња Јабланица“.   Приредио сарадник Порекла Милодан. По Порекло становништва села Пертате, општина Лебане – Јабланички округ. Према књизи Јована В. Јовановића „Доња Јабланица“.   Приредио сарадник Порекла Милодан. По Rating: 0
You Are Here: Home » Завичај - села и градови » Порекло презимена, село Пертате (Лебане)

Порекло презимена, село Пертате (Лебане)

Порекло становништва села Пертате, општина Лебане – Јабланички округ. Према књизи Јована В. Јовановића „Доња Јабланица“.   Приредио сарадник Порекла Милодан.

Положај села.

Пертате се налази негде у средини Доње Јабланице; око 11 километара западно од Лесковца и исто толико источно од Лебана. Подигнуто је на левој обали реке Јабланице, тачније између савременог пута Лесковац – Лебане и реке Јабланице.

Тип села.

Економски разлози су диктирали тип овога села. Оно је збијено, готово гомиласто, село, као и сва остала села која економишу са плодном земљом, или она која услед топографских услова не могу физички да се шире и гранају.

Име села.

Ни једно село Доње Јабланице, штавише и далеко од ширег региона Котлине, нема такво, готово енигматично име. Шта значеи Пертате? Чија је то реч? У коме периоду дуге историје је настала. Који је народ крстио ово село тим именом? Легенде нема. Наука нема одговор. Не зна се одакле потиче назив овог села.

Воде.

Река Јабланица опасује село са југоисточне стране. Осим Јабланице постоји поток Вучкова Долина и Арнаутка између Пертата и Бошњана. На овом потоку постоји истоимени мост. У атару овог села постоје два кладенца; Овчарски Кладенац и Бук. Бунааре има свакакућа. Дубина им је од 5 до 15 метара. Око 50% домаћинстава се служи хидрофором.

Земље и шуме.

Атар села Пертате се простире на 1442 хектара. После бошњачког, то је најпространији атар свих села Доње Јабланице. Од ове површине под њивама и баштама је 928 хектара.

Земља носи ове називе: Јаруге, Горње Поље, Средње Поље, Доње Поље, Ридар, Куса Падина, Старо Лојзе, Китице, Чука, Благуње, Језерке-Језеро, Копак, Трошевине, Делови, Мала Рија, Пруд, Селиште и Црквиште*.

*По предању овде је била црква посвећена Св. Јовану. Пошто је неко „опоганио“, преселила се под Бабичку Гору, садашњи манастир св. Јован Јањушки. Место је култно. На њему је бунар са бетонским сантрачем, из новијег времена. Некадашња црквена порта је делом под травом а делом под ситним брестови шибљем и трњацима. Овде су били велики брестови пре 3-4 деценије, па посечени и греде употребљене за поправки кровне конструкције у Пертату.

Црквиште је култно место. Посећују га болесни и остављају белеге на гране једног закржљалог брестића на месту где је некада грађевина чији су темељи затрпани. Прича се да су многи након доласка овде оздравили.

Локалитет Старо Село се налази на десној обали Јабланице, јужно од данашњег села. По легенди, ту је најпре било Пертате. Док је село било овде, умро је неки Пертаћанин. Умрлог је требало укопати на гробљу, на другој страни Јабланице. Река је била страховито надошла и код спровода захватила ковчег и однела га на својим таласима. Тада су Пертаћани решили да село преместе на данашње место.

Постанак села и прошлост.

Пертате је старо српско село. Врло је могуће да је постојало и пре доласка Словена, можда и на десној обали Јабланице. У том селу су свакако живели Ромејци. Етнички су могли бити поромањени Дарданици или можда настањени ислужени војници римских легија ко зна каквог етичког порекла. Свакако су говорили латински. Доласком Словена они су отерани. Пертате помињу турски извори из 1516. године. Професор др Милан Васић, у свом врло документованом раду – Лесковац у XVI вијеку наводи: „Од села у Дубочици исламизацијом је било најјаче захваћено село Пертате. Било је то велико село. Према попису из 1516. године, оно је имало 135 кућа хришћана, 25 хришћана уписаних као мусерред, 15 хришћанских удовица и 19 кућа муслимана. Даљом исламизацијом смањио се број хришћана а повећао број муслимана у овом селу. У вријеме пописа, око 1570. године, село Пертате имало је 75 кућа хришћана, 4 лица уписана као мусерред, док је број муслиманских кућа повећан од ранијих 19 на 65 у овој години.

Под Турцима је Пертате било тимарско село и мењало је своје тимарнике. Један од тимарника пертатских затражио је од султана да му изда ферман на основу кога он могао да убира десетак и од јањушког манастира Св. Јован, јер се, према тадашњим схватањима, црква Св. Јован у Пертату „преселила“ код села Јањуше, чимеје пертатски бег изгубио право на десетак од „пресељеног“ манастира. Бег је добио дозволу од султана, па је овај убирао десетак од манастирских добара.

Према казивању мештана у селу Пертату су биле три господарске куле. Једна је била Али-бегова и у њој је овај Турчин, можда потомак једног од помуслимањених хришћана из XVII века, живео са својом породицом. Да ли је он био госпдоар села није познато, као што није познато чије су биле две преостале куле.

Порекло становништва.

Пертате позадњем попису из 1981. године имало је 334 домаћинста и 1540 становника. Становништво овог села чинеови родови:

Староседеоци:

-Мечкарови, Цојини, Герзини, Зарбатовци, Глигорови, Младеновићи-Ђорђевићи, Ђорђичкини (Ђорђевићи, Ђокићи).

На плацу Цоциних је један од  двојице госпдоара Пертата имао своју кулу, где су се скупљали Турци на теферич.

Непознатог порекла:

-Петричкови-Петковићи, Цоцини (Здравковићи), Коцкини-Стојиљковићи, Мрацкини (Миленковићи), Ђејини (Станковићи), Ђорини (Стојилковићи), Цветанчини, Стаменчини (Здравковићи, Стаменковићи), Грујини (Ђокићи), Бригадини-Пешићи,Тутунчини (Станковићи), Шателини (Миљковићи), Гаћини (Павловићи)*, Дачини (Денчићи)**, Бралини (Денчићи)**, Јованковићи (Стаменковићи), Квачкини (Петковићи), Павловци (Гаћини, Томини, Деда-Крстини, Меанџици, Петкови, Мижици), Жабини (Марковићи) и Маркови.

*Из овог рода је владика врањски Доментијан.

**У међусобном су сродству.

Занимање становништва.

Пертаћани су пре свега земљорадници. Сеју пшеницу и кукуруз наизменично. Повртарство је важна грана њихове пољопривреде.

Од стачарства гаје млечне краве. Као и код свих радних домаћинстава, у просеку по две. Овчарство се изгубило. Бивола је нестало пре двадесетак година. Свињогојство је као у целој Области.

Пољопривреда је механизована.

ИЗВОР: Према књизи Јована В. Јовановића „Доња Јабланица“. Приредио сарадник Порекла Милодан.


Остави коментар

© 2012- 2013 ПОРЕКЛО poreklo.rs

Scroll to top