Порекло презимена, село Славујевце (Лесковац) Reviewed by Momizat on . Порекло становништва села Славујевце, Град Лесковац – Јабланички округ. Према књизи Јована Јовановића „Лесковачко Поречје“.   Приредио сарадник Порекла Милодан. Порекло становништва села Славујевце, Град Лесковац – Јабланички округ. Према књизи Јована Јовановића „Лесковачко Поречје“.   Приредио сарадник Порекла Милодан. Rating: 0
You Are Here: Home » Завичај - села и градови » Порекло презимена, село Славујевце (Лесковац)

Порекло презимена, село Славујевце (Лесковац)

Порекло становништва села Славујевце, Град Лесковац – Јабланички округ. Према књизи Јована Јовановића „Лесковачко Поречје“.   Приредио сарадник Порекла Милодан.

Положај села.

Славујевце се  налази у долиници коју река Сушица, уз помоћ многих поточића, извајала на око два километра низводно од Игришта а на удаљености 16 километара од Лесковца, идући путем кроз Сушицу.

Име села.

У имену овог села има поетике целог краја. У Сушици се човек нигде боље не  осећа него у Славујевцу. Шумовите дубраве, липари, долинице пуне зеленила и цвећа у мају и јуну одјекује од песме славуја више ма где у долини Сушице. Отуда назив овоме селу.

Воде.

Атар села Славујевца избраздан је многим долинама којим теку поточићи. То су: Липар, Дубрава, Стојаново Долинче, Параспур и Долинче. Сви се они уливају у Сушицу. Осим тога има доста кладенаца, од којих помињемо Бучало и на Прогон. Због обиља текуће и изворске воде цео атар овог села је у зеленилу и делује пријатно, готово весело, насупрот суморне слике села Игришта.

Земље и шуме.

Ово село има атара површине од 593 хектара, од чега на обрадиве површине спада 247 док је под шумом 283 хектара. Воћњака има 11 хектара не рачунајући воћњак пољопривредне задруге „14 август“ из Мирошевца.

Земља носи ове називе: Њиве: Чардачина, Смрче, Пшеничиште, Старо Гробље, Прогон, Пландиште, Црната Долина, Колибиште, Бучало, Друго Колибиште, Стојаново Долинче, Бузалуци-Ђорински, Ржиште, Цветково Долинче и Крушкар. Ливада има мало. Шуме: Међе, Колибиште, Големи Забел, Стојаново Долинче, Пален Лисник, Суво Ливаче-Бузалуци, Врчарски-Големи Забел, Каменолом, Дубрава, Благојев Забел-Јовинско, Зорин Забел, Раскрсје, Црната Долина и Малско. Виногради се налазе на месту Колибиште, Чардачине, Ограђа и Голи Рид – укупно око 5 хрктара.

Постанак села и прошлост.

Ово село, као ни Игриште, се не помиње у српским средњовековним изворима. Хан је забележио 1858. године да је село имало 10 кућа док је после ослобођења од Турака у њему било 36 пореских глава. Пред крај турске владавине у Славујевцу је било само 6 српских кућа, остале су биле арбанашке. Српски део села био је потчињен господару. Последњи господар је био неки Ибраим из суседног Игришта, који је успео да подвласти и суседно село Дрводељу. Ибараим је у Славујевцу имао свој чардак на месту који се данас зове Чардачиште. Ибраим је био осион и веома моћан човек. Имао је две ћерке удате за Арбанасе Ајдара и Азира, накоје се очувала успомена у називима локалитета Ајдарево и Азирево.

По ослобођењу од Турака Славујевчани су плаћали аграрни дуг.

Порекло становништва.

Према попису становника 1959. године Славујевце је имало 89 домаћинстава са 601 становником.

Данас у њему живе српски родови, Арбанаси су се после ослобођења од Турака потпуно иселили.

Родови:

-Слишанчани су досељени из Слишана.

-Луларци (пушили су на лулу) су староседеоци.

-Бунушани су из Бунуше, призећени у Славујевцу.

-Раде Милосављевић је из Тогачевца.

-Дулумџици су староседеоци.

-Петар Ивановић је досељен из околине Врања.

-Џикини су староседеоци.

-Здравковци су из Шилова, Гргуревца и Игришта.

-Митринци су пореклом из Накривња.

-Никола Станковић је из околине Врања.

-Пирчини-Ђоринци су староседеоци.

-Џикини други су досељени из околине Врања.

-Првонеци су досељени из Првонека – код Врања.

-Горчини су староседеоци.

-Радивоје Стојковић-Црвенковић су досељени из околине Врања.

-Здравкови су досељени из Мијаковца.

-Бањчани су досељени из Врањске Бање.

Занимање становника.

Главно занимање је земљорадња. Сеју све врсте жита. Чувају стоку: краве, овце и свиње. Раније су правили ћумур. Данас у Славујевцу има 16 регистрованих занатлија: зидара 7,ковача 1, пекача ракије 6, бачвар (пинтер) 1 и електричар 1. У Славујевцу ради електрични млин а задруга у Бунушком Чифлуку овде има своју продавницу.

Село има четвороразредну основну школу као истурено одељење осмогодишње школе у Мирошевцу.

ИЗВОР: Према књизи Јована Јовановића „Лесковачко Поречје“. Приредио сарадник Порекла Милодан.


Остави коментар

© 2012- 2013 ПОРЕКЛО poreklo.rs

Scroll to top