Poreklo stanovništva sela Slavujevce, Grad Leskovac – Jablanički okrug. Prema knjizi Jovana Jovanovića „Leskovačko Porečje“. Priredio saradnik Porekla Milodan.
Položaj sela.
Slavujevce se nalazi u dolinici koju reka Sušica, uz pomoć mnogih potočića, izvajala na oko dva kilometra nizvodno od Igrišta a na udaljenosti 16 kilometara od Leskovca, idući putem kroz Sušicu.
Ime sela.
U imenu ovog sela ima poetike celog kraja. U Sušici se čovek nigde bolje ne oseća nego u Slavujevcu. Šumovite dubrave, lipari, dolinice pune zelenila i cveća u maju i junu odjekuje od pesme slavuja više ma gde u dolini Sušice. Otuda naziv ovome selu.
Vode.
Atar sela Slavujevca izbrazdan je mnogim dolinama kojim teku potočići. To su: Lipar, Dubrava, Stojanovo Dolinče, Paraspur i Dolinče. Svi se oni ulivaju u Sušicu. Osim toga ima dosta kladenaca, od kojih pominjemo Bučalo i na Progon. Zbog obilja tekuće i izvorske vode ceo atar ovog sela je u zelenilu i deluje prijatno, gotovo veselo, nasuprot sumorne slike sela Igrišta.
Zemlje i šume.
Ovo selo ima atara površine od 593 hektara, od čega na obradive površine spada 247 dok je pod šumom 283 hektara. Voćnjaka ima 11 hektara ne računajući voćnjak poljoprivredne zadruge „14 avgust“ iz Miroševca.
Zemlja nosi ove nazive: Njive: Čardačina, Smrče, Pšeničište, Staro Groblje, Progon, Plandište, Crnata Dolina, Kolibište, Bučalo, Drugo Kolibište, Stojanovo Dolinče, Buzaluci-Đorinski, Ržište, Cvetkovo Dolinče i Kruškar. Livada ima malo. Šume: Međe, Kolibište, Golemi Zabel, Stojanovo Dolinče, Palen Lisnik, Suvo Livače-Buzaluci, Vrčarski-Golemi Zabel, Kamenolom, Dubrava, Blagojev Zabel-Jovinsko, Zorin Zabel, Raskrsje, Crnata Dolina i Malsko. Vinogradi se nalaze na mestu Kolibište, Čardačine, Ograđa i Goli Rid – ukupno oko 5 hrktara.
Postanak sela i prošlost.
Ovo selo, kao ni Igrište, se ne pominje u srpskim srednjovekovnim izvorima. Han je zabeležio 1858. godine da je selo imalo 10 kuća dok je posle oslobođenja od Turaka u njemu bilo 36 poreskih glava. Pred kraj turske vladavine u Slavujevcu je bilo samo 6 srpskih kuća, ostale su bile arbanaške. Srpski deo sela bio je potčinjen gospodaru. Poslednji gospodar je bio neki Ibraim iz susednog Igrišta, koji je uspeo da podvlasti i susedno selo Drvodelju. Ibaraim je u Slavujevcu imao svoj čardak na mestu koji se danas zove Čardačište. Ibraim je bio osion i veoma moćan čovek. Imao je dve ćerke udate za Arbanase Ajdara i Azira, nakoje se očuvala uspomena u nazivima lokaliteta Ajdarevo i Azirevo.
Po oslobođenju od Turaka Slavujevčani su plaćali agrarni dug.
Poreklo stanovništva.
Prema popisu stanovnika 1959. godine Slavujevce je imalo 89 domaćinstava sa 601 stanovnikom.
Danas u njemu žive srpski rodovi, Arbanasi su se posle oslobođenja od Turaka potpuno iselili.
Rodovi:
-Slišančani su doseljeni iz Slišana.
-Lularci (pušili su na lulu) su starosedeoci.
-Bunušani su iz Bunuše, prizećeni u Slavujevcu.
-Rade Milosavljević je iz Togačevca.
-Dulumdžici su starosedeoci.
-Petar Ivanović je doseljen iz okoline Vranja.
-Džikini su starosedeoci.
-Zdravkovci su iz Šilova, Grgurevca i Igrišta.
-Mitrinci su poreklom iz Nakrivnja.
-Nikola Stanković je iz okoline Vranja.
-Pirčini-Đorinci su starosedeoci.
-Džikini drugi su doseljeni iz okoline Vranja.
-Prvoneci su doseljeni iz Prvoneka – kod Vranja.
-Gorčini su starosedeoci.
-Radivoje Stojković-Crvenković su doseljeni iz okoline Vranja.
-Zdravkovi su doseljeni iz Mijakovca.
-Banjčani su doseljeni iz Vranjske Banje.
Zanimanje stanovnika.
Glavno zanimanje je zemljoradnja. Seju sve vrste žita. Čuvaju stoku: krave, ovce i svinje. Ranije su pravili ćumur. Danas u Slavujevcu ima 16 registrovanih zanatlija: zidara 7,kovača 1, pekača rakije 6, bačvar (pinter) 1 i električar 1. U Slavujevcu radi električni mlin a zadruga u Bunuškom Čifluku ovde ima svoju prodavnicu.
Selo ima četvororazrednu osnovnu školu kao istureno odeljenje osmogodišnje škole u Miroševcu.
IZVOR: Prema knjizi Jovana Jovanovića „Leskovačko Porečje“. Priredio saradnik Porekla Milodan.
Komentari (0)