Порекло презимена, село Дрводеља (Лесковац)

23. априла 2017.

коментара: 0

Порекло становништва села Дрводеља, Град Лесковац – Јабланички округ. Према књизи Јована Јовановића „Лесковачко Поречје“.   Приредио сарадник Порекла Милодан.

Положај села.

Дрводеља се налази у долини реке Сушице, удаљено два километра низводно од Славујевца и 14 километара од Лесковца. Са северозападне стране се готово више не јављају брегови, земљиште је благо нагнуто у правцу југа и југоистока. Само са јужне и југоисточне стране оштрије се дижу брежуљци у чијем подножју усекло корито Сушице.

Име селу.

 Некада је простор где је данас село било под густом шумом. У шуми су радиле дрводеље, чије су колибе на радилишту, временом, прерасле у стално људско насеље, које је добило име по њима – дрводељама. Тако је настало  име села.

Постанак и прошлост села.

Свакако да је село Дрводеља настало после XIV века, јер да га је било у овом веку, документ кнегиње Милице и њених синова Стефана и Вука обележио би границе забели датом манастиру Св. Пантелејмону на Светој Гори. Дрводеља је новије  насеље у односу на стара насеља у равно делу Поречја.

Када су Арбанаси почелида насељавају североисточне падине Гољака и Пољанице. Њихов талас је дошао да граница села Дрводеља али у њега нису улазили. Само село је потчинио сакати Арбанас Ибраим из Игришта, али је у селу било људи који су сачували личну слободу.

Хан помиње село Дрводеља и наводи да је то село 1858 године имало 12 кућа док је после ослобођења од Турака, 20 година касније, оно имало 16 пореских глава.

После ослобођења, као потчињено село, плаћало је аграрни дуг.

Воде.

Дрводеља се налази у највећем делу на десној обали Сушице. Мештани копају бунаре у својим двориштима из којих користе воду за своје потребе.

Земље и шуме.

Атар села Дрводеље захвата простор од 409 хектара, од чега је под ораницама 154 хектара, под шумом је 182 и ливадама 31 хектар.

Земљиште носи ове називе: Каменити Пут, Прогон, Дуњички, Горње Поље, Ограђа, Црната Долина, Росуља, Смрчје, Витлиште, Ђераниђте, Срењар и Горки. Шуме: Китице, Станкова Долина, Голема Арница, Лис Арница, Широке Аенице и Средње Арнице, Виногради: Рид – два ара.

Порекло становиштва.

Године 1959 ово село јеимало 46 домаћинстава и 315 становника.

У њему живе ови родови:

-Грци су из околине Солуна.

-Узунци, оснивач рода је пореклом из Пертата.

-Марковићи су досељени из Славујевца.

-Славковци су староседеоци.

-Ђинковићи су из Белог Потока.

-Стојковци-Ђонићи су староседеоци.

-Горчини су из Славујевца.

-Живкини су староседеоци.

-Урош Вељковић је из Радевца.

-Никола Стајић је из Првонека код Врања. Били су најпре у Игришту.

-Цветко Раденковић је из Брезовице – Врање.

-Стојиљковићи – Бујерци су староседеоци.

-Турци су из Лепчинца, које је 1912. године било у Турској.

-Пупинци (од Ђуре Пуповог) су из Брзе.

-Мумгејини су из Жабљана.

-Стојан Батировић, Ром, надничар и конопљар, досељен из Врања.

У атару овог села своје имања су имали и неки Лесковчани, углавном шуме купљених на јавној лицитацији од презадужених мештана.

Занимање становништва.

Главно занимање становништва овог села је земљорадња. Сеју све житарице. Некада су гајили конопљу и бавили се сточарством. Данас имају краве и свиње али у мањем броју. Некада су правили ћумур. Занатлија данас у овом селу нема.

ИЗВОР: Према књизи Јована Јовановића „Лесковачко Поречје“. Приредио сарадник Порекла Милодан.

Коментари (0)

Одговорите

Тренутно нема коментара. Будите први и оставите коментар.