Порекло презимена, село Јашуња (Лесковац)

11. марта 2017.

коментара: 0

Порекло становништва села Јашуња, Град Лесковац – Јабланички округ. Према књизи Јована В. Јовановића „Лесковачко Поље и Бабичка Гора“ насталој на основу прикупљених података 1977. године. Приредио сарадник Порекла Милодан.

Положај села.

Јашуња се налази на обалама Јашуњске Реке, на источном ободу најниже језерске терасе која благо пада према западу ка Јужној Морави и ка југу – Јашуњској Реци.

Тип села.

На таквом простору, Јашуња, иако типски спада у збијена сеоска насеља, није онако згуснута, као што је Доња Локошница или Разгојна. Празан простор у средини села је велики као ни у једном од моравских села.

Име села.

У народу и његовом животу ниједан назив није случајан или неосмишљен. Ни једно село није добило име без икаквог основа и разлога. За име Јашуња не постоји никаква легенда. Само село асоцира на глагол јахати. Из ове констатације немогуће је извлачити било какве закључке тако да је име овог села остала неодгонетнута енигма.

Воде.

Кроз Јашуњу протиче Јшуњска Река. Изворишни део ове реке чине два водотока – Црна Река – чије се извориште налази испод Терзијине Горице и Бела Река чије је извориште испод виса Крива Бука. Ове две реке састају се испод манатира Св. Богородица одакле тече Јашуњска Река.

У горњем делу атара села Јашуње постоји кладенац, више манастира Св. Јован, а зове се Чесмица. Са овог кладенца вероватно су се служили калуђери и калуђерице оба поменута манастира.

Бунаре има готово свака кућа а њихова дубина износи 6 до 10 метара.

Земље и шуме.

Јашуња има атар који се протеже на 1253 хектара. Од ове површине оранице и баште захватају простор од 604 хектара, воћњаци 4, виногради 48, ливаде 24, пашњаци 101, шума 420 док је неплодно 52 хектара.

Земља носи ове називе; Нерезине, Дрење, Змијарниче, Тршевина, Чука, Дел, Орловац, Орлово Гнездо, Дугачка Арница, Утрина, Билина Њива, Мечкине Наћве, Рид, Севдин Гриб, Јеремијина Крушка, Селиште, Крст Камен и Црквиште.

Постанак села и прошлост.

Јашуња је старо српско село настало у доба српске средњовековне државе а можда и пре тога, пре него  што је Немања проширио своју власт и на Дубочицу. Турски извори из 1516 године помињу село Јашуњу као као хас санџакбега санџака Алаџа Хисар. Вероватно се у то време село Јашуња налазила на локалитету Селиште и имало је само 10 кућа. Локалитет Селиште је ближе манастиру Св. Јована од данашњег села Јашуње, које се налази низводно 6 километара. Вероватно је због тога у турском тефтеру из 1516. године забележено је да се манастир налази у селу Јашуња.

После реформе турског царства 1839. године и укидања спахијског система Јашуња се није очувала као слободно село, већ је почитлучено. У народу није сачувано сећање на последњег господара овог села. Међутим, многи су истицали да је господар села Јашуња био бег и веома моћан човек. Према неким истараживачима господар села Јашуња био Исмаил-пашин син Далвер Бег, чији је господарлук био и у сели Вучје.

Јашуњчани су после ослобођења од Турака плаћали аграрни дуг.

Порекло становништва.

Јашуња је одмах по ослобођењу од Турака, заједно са чифликом у Доњој Купиновици имала само 39 кућа. Њен географски положај допринео је да село буде одређено за седиште општине што је допринело развоју овог села.

Према попису из 1953. године у њој је било 164 домаћинстава са 886 становника а 1971. године 172 домаћинства са 773 становника.

У Јашуњи живе данас ови родови:

Староседеоци:

-Румбашкови (сишли са Селишта), Трнини-Младеновци, Вилипови (Стојановићи), Цакини-сродни Вилиповцима, Нисини, Копчијни-Горчини, Стојковићи, Буздани-Тошини, Цекини-Дунђерови, Костини, Сиџиминкини, Шиљкови (Петровићи), Јованчини, Ристини-Петковци, Тртољкини, Каравиљкини, Цонини, Турци (Митићи), Маркини и Меџини-Караконџе.

Остали родови:

-Илијини-Мачкини су из Јарсенова.

-Стаменковци су из Црковнице.

-Новкови-Станимирови су из околине Врања.

-Јанчини су преклом из Црковнице.

-Анђелкови су из Крчимира.

-Миљковић Мирко је из Штрбовца.

-Петровић Божа је из Штрбовца.

-Манчићи су из Големе Њиве.

-Љубомир Милчин (Стојановић) су из Црковнцие.

Роми – Цигани

-Османовићи су непознатог порекла.

-Зекићи су непознатог порекла.

Занимање становништва.

Јашуњчани се баве земљорадњом. Сеју пшеницу и кукуруз. Баве се баштованством. Производе паприку за јело и продају је у Лесковцу и другим местима. Гаје и индустријску паприку, неки је и мељу и продају у Лесковцу и околини. Дуван гаје у мањим количинама. Познати су произвођачи кромпира и црног лука.

Баве се стајским сточарством. Краве чувају, у просеку, по две. У целом селу има 20-30 коња. Свиње гаје за домаће потребе. Прасце продају на пијаци у Лесковцу. Од шљива пеку ракију са сопствене потребе.

Омладина се мало опредељује за пољопривреду, уче школу и разне занате. Запошљавају се у Лесковцу и другим градовима па и у иностранству.

ИЗВОР: Према књизи Јована В. Јовановића „Лесковачко Поље и Бабичка Гора“ насталој на основу прикупљених података 1977. године. Приредио сарадник Порекла Милодан.

Коментари (0)

Одговорите

Тренутно нема коментара. Будите први и оставите коментар.