Порекло презимена, село Јарсеново (Лесковац)

11. марта 2017.

коментара: 2

Порекло становништва села Јарсеново, Град Лесковац – Јабланички округ. Према књизи Јована В. Јовановића „Лесковачко Поље и Бабичка Гора“ насталој на основу прикупљених података 1977. године. Приредио сарадник Порекла Милодан.

Положај села.

Јарсеново је планинско село на источном ободу области Лесковачко Поље и Бабичка Гора, која се овде поклапа са ободом Лесковачке Котлине..

Тип села.

Главни део села, осим неколико кућа, је згуснут. Село је, иначе, подигнуто готово на гомилу на благој искосини правца југозапад – североисток, дакле, у присоју, па је изложено сунцу и топлим ветровима а заштићено од хладних ветрова.

Име села.

Званични назив села је Јарсеново. Под тим именом су га описали српски истраживачи ових простора. Занимљиво је забележити да је на улазној страни цркве у Јарсенову, постављеној 1902. године, поводом њеног освећења, написано: „Храм овај посвећен Св. Оцу Николају подигнут је трудом грађана села Ерсенова…“. Исто тако познато је да неколико угледних породицца у Лесковцу носи надимак „Ерсеновски“. Како год, име село је дошло од имена Ерсен или Јарсен.

Воде.

Кроз село проточе Јарсеновачка Река чије се извориште налази на локалитету Ланиште на југозападним падинама Бабиче Горе, удаљеном од села близи 9 километара. У ову реку се улива поток Умник, а између Јарсенова и Горње Купиновице тече поток под именом Чајкина Долина. Извориште му је испод локалитета Овчарево на падинама бабичке Горе. Она се улива у Јарсеновачку Реку испод рида Орловац.

У атару овог села има доста кладенаца, од којих су најзначајнији Ајдучки Кладенац на коме су се састајали хајдуци. Осим тога има и чесма испод села са десне стране пута и један, запуштени, код цркве.

Осим две куће, цело село је водоводом довело пијаћу воду из Ланишта или Јованове Падине. У селу има и бунара али се мештани не служе бунарском водом.

Земље и шуме.

Атар овог села је величине 1407 хектара од које површине на њиве и баште спада 632 док воћањци захватају 13, виногради 44, ливаде 80, пашњаци 191, шуме 445 а неплодно је 102 хектара.

Земља носи ове називе: Луке, Поље, Рид, Каменица, Старо Лојзе, Ђурина Бара, Китка, Миловац, Орловац, Црквени Рид, Дубрава, Умник, Сипова Страна, Маџакова Бара, Шопа, Јовина Падина и Јанков Гроб.

Постанак села и прошлост.

У турском сумарном попису сеоских насеља и паланки с почетка XVI века не помиње се ни једно село под именом Јарсеново или Ерсеново, мада је мало вероватно да у то време није постојало. Међутим, ово село је било доста велико пред крај турске власти, имало је 56 кућа.

Зна се да је после реформе турског царства почитлучено. Према легенди, део мештана је било да се село почитлучи док су други били против. По наговору Турчина они ступе у борбу. Победили си они које је наговарао Турчин обећавајући им разне привилегије, док су остали родови морали да напусте Јарсеново, па су кренули за Србију. Међу њима био је и оснивач рода Сушиних, који е звао Суша. Он јеизвесно време провео у емиграцији па се повратио у село.

Према другој легенди, јарсеновчани су убили неког значајнијег Турчина, изгледа господара села. После тога већи део Јарсеновчана се одселио из села. Дошавши у слободну Србију они се поделе у две групе, једна крене у Босну, друга у Банат. Ови у Банату оснују село коме надену име Јасеново код Беле Цркве.

Село Јарсеново има на лепом месту цркву посвећени Св. Николи. Има облик лађе, дугачка је 13 а широка 5 метара. Кроз црквено двориште води аквадукт од керамичких цеви.

Кроз Јарсеново постоје и на другим местима трагови античког водовода, по двориштима, воћњацима ишао је „римски водовод“ из кога и данас тече вода.

По казивању мештана, када су се Турци повлачили 1877 године, на Умичкој Реци су их сачекали српски устаници – хајдуци и потукли а новац, који су за собом носили отели.

После ослобођења од Турака Јарсеновчани су плаћали аграрни дуг. На почетку Другог светског рата у Јарсенову и околним селима створена је јака партизанска јединица, која је била смештена у црквеном конаку.

Порекло становништва.

Као штго је речено, после ослобођења од Турака у Јарсеновцу је било 56 кућа. Према попису из 1953. године у селу је било 157 кућа и 951 становник а 1971. године 183 куће и 769 житеља.

Данас у Јарсенову живе ови родови:

Староседеоци:

-Николинци, Филиповићи, Стаменковићи, Милошевићи, Милошајци, Јанковци, Секирчики, Лукарци, Марковићи , Ватовци, Николићи, Јовићи-Долмарци, Ђулини (Стојковићи), Златковци (Златановићи) и Илићи.

-Ђокићи – Турци. Надимак су добили по томе што је једна од девојака из тог рода, по имену Перса или Анђа, отишла за Турчина, староседеоци.

Непознатог порекла:

-Ковачевци, Стамболци и Ром Севић Чедомир.

-Илићи су досељени из Рупља.

Занимање становника.

Јарсеновчани се баве земљорадњом. Сеју пшеницу, кукуриз и овас. Највећи су произвођачи дувана у области Лесковачко Поље и Бабичка Гора. Баве се виноградарством, мада грожђе, због висине, касније сазрева. Од воћа имају шљиве, брескве, крушке, јабуке што износе на пијац или пеку ракију.

Јарсеново има добре услове за сточарство. У селу има око 200 оваца, краве – у просеку по две, свиње за сопствене потребе, живину исто тако.

ИЗВОР: Према књизи Јована В. Јовановића „Лесковачко Поље и Бабичка Гора“ насталој на основу прикупљених података 1977. године. Приредио сарадник Порекла Милодан.

Коментари (2)

Одговорите

2 коментара

  1. Predrag

    Jel moze nekako detaljnije da se sazna o stanovnicima Jarsenova pod prezimenom Milosevic? Poreklom sam odatle, ali znam samo do 4 kolena u nazad. Slavimo Sv. Nikolu

    • Милодан

      Предраг!

      Жао ми је – не може. Све што је у књизи написано овде је, што се порекло становништва тиче, дословно пренето.

      Поздрав!