Порекло презимена, село Сувојница (Сурдулица)

9. децембра 2016.

коментара: 0

Порекло становништва села Сувојница, општина Сурдулица – Пчињски округ. Према књизи Јована Ф. Трифуноског „Врањска Котлина“, насталој на основу података прикупљених од 1951. до 1955. године. Приредио сарадник Порекла Милодан.

Положај села.

Сувојница је велико село у јужном делу Масуричке котлинице. Налази се на путу Врање – Сурдулица а у непосредној близини суседних насеља: Масурице, Дугојнице и Стајковца.

Воде.

Мештани користе воду за пиће из кладенаца и из већиег броја бунара. На планини изнад села избијају извори Ливађе и Градиште.

Земље и шуме.

Топографски називи потеса су: Дубрава, Жабљак, Габровац, Жута Бара, Дубничица, Килавица, Средак, Груница, Старо Село, Селиште, Батин Дел, Лесковица, Панкова Ливада, Градиште и Сува Острица.

Тип села.

Сувојница је село разбијеног типа. Састоји се из махала које су једна од друге прилично удаљене. Махале се зову: Црквинска (главна), Пепеларска, Козодерска и Забел.

Сувојница је 1952. године у свом саставу имала укупно 181 домаћинство.

Постанак села, старине и прошлост.

Градиште је узвишење „у планини“, око један сат хода од Сувојнице. По причању мештана, тамо се познаје „да је неки пут био град“, јер се налазе остаци од ранијих дебелих зидова.

Сувојница се рачуна у стара насеља. Најпре је лежала као „растикана“ на потесу Старо Село. Овај потес налази се југоисточно од данашњег насеља на падини Варденика. Тамо је било сточарско село. Када се становништво намножило онда су они искрчили њиве у низији – на потесима Дубрава, Жабљак, Попова Глава и др. Због нових привредних површина и због пута Врање – Сурдулица, око средине XIX века Сувојница се преместила на данашњи, нижи, положај.

Место Селиште се налази поред Старог Села. Тамо су њиве. Остатака од старине нема. Изгледа да је то неко старо селиште јер се о њему ништа не казује. У Сувојници постоји стара црква Св. Симеуна. За време Турака цео крај око Сурдулице имао је само две цркве – сувојничку и власинску. Сувојничка црква обновљена је после Првог ссветског рата.

Поред црквене славе у Сувојници има и сеоских слава: Св. Тројице – пољска слава и Св. Илија – новија слава „примљена за стоку“.

Гробље је између Старог Села и Црквене Махале.

Порекло становништва.

Српски родови Сувојнице највећим делом намножили су се од седам стариначких породица. Оне су раније живеле на Старом Селу.

Стариначки родови су:

-Сивчинци, Аранђеловдан и Никољдан.

-Станимировци, Аранђеловдан и Никољдан. Куће су им у махали Козодер.

-Грујинци, Станковци, Папаљарци, Златановци, Милошевци, Џонинци и Банковци. Сви славе Аранђеловдан и Никољдан.

Досељени су:

-Коларци, Аранђеловдан, сусе намножили од претка Марка досељеног из Горње Пчиње. Марко је имао брата поп Николу, који се населио у Кацапуну – од њега данас тамо има пет кућа. У овом роду зна се ова генеалогија: Стојан, 65 година – Стаменко – Марко. Стаменко се преселио из Старог Села у данашње насеље.

-Гајићи, Јовањдан, потичу од домазета досељеног из Клисуре у Знепољу.

-Дворци, Митровдан, су досељени из Врбова. Даље порекло им је из Ослара код Прешева.

Исељеници.

У насеља Врањске Котлине иселили су се:

-Ђонинци, 6 кућа у Калабовцу и 6 кућа у Дугојници. Они потичу од два брата пореклом из Сувојнице.

-Јанковци, Денини и Николинци су се иселили у Содерце.

-Антићи су се иселили у Јелашницу.

-Сувојничани су исељени у Масурицу.

-Бојаничани су се иселили у Калабовац.

-Бинтици су се иселили у Бунушевац.

-Коларци, како је већ речено, иселили су се у Кацапун.

Изван Врањске Котлине иселили су се:

-Сивчинци и Грујинци, по једна породица се иселила у Војводину.

-Гајићи, две породице су се иселиле у Војводину.

-Митровићи и Новаковићи иселили су се у Черкез Садовину код Гњилана.

-Албанци су се исселили у село Нови Глог у Горњој Пчињи.

ИЗВОР: Према књизи Јована Ф. Трифуноског „Врањска Котлина“, насталој на основу података прикупљених од 1951. до 1955. године. Приредио сарадник Порекла Милодан.

Коментари (0)

Одговорите

Тренутно нема коментара. Будите први и оставите коментар.