Порекло презимена, село Алакинце (Сурдулица) Reviewed by Momizat on . Порекло становништва села Алакинце, општина Сурдулица – Пчињски округ. Према књизи Јована Ф. Трифуноског „Врањска Котлина“, насталој на основу података прикупље Порекло становништва села Алакинце, општина Сурдулица – Пчињски округ. Према књизи Јована Ф. Трифуноског „Врањска Котлина“, насталој на основу података прикупље Rating: 0
You Are Here: Home » Завичај - села и градови » Порекло презимена, село Алакинце (Сурдулица)

Порекло презимена, село Алакинце (Сурдулица)

Порекло становништва села Алакинце, општина Сурдулица – Пчињски округ. Према књизи Јована Ф. Трифуноског „Врањска Котлина“, насталој на основу података прикупљених од 1951. до 1955. године. Приредио сарадник Порекла Милодан.

Положај села.

Алакинце лежи на дну Масуричке котлинице, непосредо поред Врле. Услови за живот у овом селу су веома добри. По равном земљишту око села су њиве са културама, воћњаци и ливаде.

Воде.

Мештани користе воду за пиће из извора и бунара. Мештани овог села обилују текућом и пијаћом водом.

Земље и шуме.

Границе атара воде преко потеса, који се зову: Шаварика, Дренов Луг, Калабовска Вода, Гајдарска Воденица, Врла Река, Масуричка Река, Бојина Чука. Унутрашњи делови атара се зову: Циганска, Длага Ливада, Вириште, Тупан, Плоча, Поза Село, Дуројница, Мераја, Киселица, Кућиште, Селиште, Селишки Јаз, Калуђерско Гробље, Луг, Дубрава и Ћерамидинца.

Тип села.

Алакинце је село збијеног типа. Дели се на Средњу, Доњу и Горњу Махалу. У свакој махали живи већи број родова, који су различитог порекла. У средини насеља види се празан простор на раскршћу улица и ту је задружни дом.

Алакинце је 1952. године у свом саставу имао укупно 152 домаћинства.

Постанак села, старине и прошлост.

По њивама на месту Киселица мештани су ископавали „танке, широке тугле и ситне бакарне паре“. Неки становници претпостављају да су поменуте старине римске.

Потеси Селиште и Кућиште налазе се један поред другог у непосредној близини данашњег насеља, са југоисточне стране. На тим местима налазило се „старо српско село“. Стари становници имали су манастир са калуђерима на месту Калуђерско Гробље, око 10 минута хода северозападно од данашњег села. Када је била „борба на Косову“, онда су се са Варденика спустили Турци у Масуричко Поље и тада су они „посекли калуђере, порушили манастир и уништили село“.

Касније су се у Алакинце дослили муслимански Арбанаси, који су се у ову област почели су насељавати од друге половине XVIII века. До 1878. године, када је село осолобођено, Арбанаси су нарасли на око 40 кућа. Поред њих, поменуте године затечено је и неколико српских кућа – по једна кућа од данашњих српски родова: Перинци, Војиновићи, Ивановићи, Шалкини и Богојинци. Ови Срби су радили као слуге код Арбанаса. Алакински Арбанаси имали су текију и гробље. На месту текије данас је задружни дом. Од гробља, које је било у средини села, ништа се не познаје – ту је сада утрина. Арбанаси су се иселили 1878. године, претежно у Куманово, Битољ и друга јужна насеља. По имену знају се ове арбанашке породице из Алакинца: Кара Мустафини, Муратови, Мусинци и Меметови.

Од 1878. Алакинце је почело нагло да расте услед досељавања Срба. Већи број досељеника је из Горње Пчиње („Пчињаци“) и из појединих планинских села у околини Сурдулице.

Сеоска слава је Спасовдан.

Порекло становништва.

Данас у Алакинцу живе српски становници. Сви потичу од досељеника.

Приликом ослобађања од Турака, како је поменуто, у Алакинцу су затечени ови родови:

-Петринци, Никољда;

-Војиновићи, Митровдан;

-Ивановићи, Аранђеловдан;

-Шулкини, Аранђеловдан и:

-Богојинци, Никољдан.

Сви досељени су, углавном пред крај турске владавине, били слуге код Арбанаса. Ивановићи су досељени из Загужана, док се порекло осталих не зна. Род Богојинци ускоро ће изумрети; у том роду живи само једна старица.

-Девотинци, Никољдан, су досељени из Девотина, сада пустог селишта на атару Бојин Дела. Одатле су их отерали Арбанаси.

Српски родови досељени 1878. године и касније.

Досељеници из села Врањске Котлине:

-Николинци и Петковци, Аранђеловдан. Преци ових родова били су браћа Вучко и Петко. Од првог су Николинци (име по Николи, сину Вучковом, Никола дед данашњих становника), а од другог су Петковци. Они су досељени из Загужана.

-Маринковци – Аранђеловдан, Вучини  – Митровдан,  и Голошинци – Аранђеловдан су досељени из Загужана.

-Радочинци, Аранђеловдан, су досељени 1878. године из Кијевца.

-Филиповићи, Јовањдан, су досељени „као једна кућа“ из махале Големе Главе у Кијевцу.

-Чепилови, Митровдан, су досељени из Кијевца.

-Воденичарци, Св. Оци, су досељени из Себа Врања. Две њихове породице живе у суседној Сурдулици. У Себе Врању имају рођаке. Њихово порекло „од куд Љубате“ у околини Бослиеграда.

-Белановчани, Никољдан, су досељени из Белановца код Владичиног Хана. Даље порекло им је из околине Ћустендила – Бугарска.

-Налбатин, Аранђеловдан, се доселио прре 20 година из Несврте.

Из села Горње Пчиње воде порекло:

-Велковци – Младенци, и Пешинци – Велика Госпојина, су досељени из села Црне Реке. Доселила се по једна кућа, овде су се намножили.

-Нововци, Аранђеловдан, су досељени из Радовнице где су се звали Овчаровци. Имају рођаке у суседној Масурици – Ристинци.

-Златанови и Петкови, Никољдан, потичу од браће Златана и Петка, који су дошли из Радовнице.

-Терзици, Младенци, су из Радовнице. Тамо су се звали Шоинци. Били су „српске комите“ па због тога нису смели остати под Турцима.

Из Радовнице су и ови данашњи алакински родови:

-Антићи – Аранђеловдан, Радуловићи – Никољдан, Мента – Младенци, Спасићи – Никољдан, Џаверци – Аранђеловдан и Митровдан и Јовањдан (последњи род – свака кућа има своју славу), Грозданци – Никољдан, Коларци – Јовањдан и Анђелковићи – Аранђеловдан.

-Бајини – Аранђеловдан и Стаменковићи – Ђурђевдан, су досељени из Горње Пчиње, не зна се из ког села.

-Кабранци, Аранђеловдан, су досељени из Радовнице или Црвеног Града.

Досељеници из других области:

-Ивановци, Никољдан, су досељени из Божице код Босилеграда.

-Колоничани, Аранђеловдан, су досељенииз Колонице, селу близу Божице.

-Ристићи, Аранђеловдан, су из Мосуља код Босилеграда.

-Радуловићи, Никољдан, су досељени из Топлог Дола, који од 1920. године припада нашој држави, раније Бугарској.

-Павловићи, Аранђеловдан, су досељени пре 20 године из Власине. Тамо су живели у Цакиној Махали.

-Ивановићи, Аранђеловдан, су се доселили из Власине. Тамо су се звали Савинци и живели су у Стојковској Махали.

-Велешанци и Бачићи, Никољдан, су досељени из околине Велеса. Први су из места Извора.

-Поповићи, Ђурђевдан, су досељени 1920. године из села Мачката код Ужица. Пре тога оснивач рода био је грнчар на Власини.

ИЗВОР: Према књизи Јована Ф. Трифуноског „Врањска Котлина“, насталој на основу података прикупљених од 1951. до 1955. године. Приредио сарадник Порекла Милодан.


Остави коментар

© 2012- 2013 ПОРЕКЛО poreklo.rs

Scroll to top