Порекло презимена, село Богошево (Владичин Хан) Reviewed by Momizat on . Порекло становништва села Богошево, општина Владичин Хан – Пчињски округ. Према књизи Јована Ф. Трифуноског „Врањска Котлина“, насталој на основу података прику Порекло становништва села Богошево, општина Владичин Хан – Пчињски округ. Према књизи Јована Ф. Трифуноског „Врањска Котлина“, насталој на основу података прику Rating: 0
You Are Here: Home » Завичај - села и градови » Порекло презимена, село Богошево (Владичин Хан)

Порекло презимена, село Богошево (Владичин Хан)

Порекло становништва села Богошево, општина Владичин Хан – Пчињски округ. Према књизи Јована Ф. Трифуноског „Врањска Котлина“, насталој на основу података прикупљених од 1951. до 1955. године. Приредио сарадник Порекла Милодан.

Положај села.

Село се налази у средњем делу долине Врбовске Реке, десне притоке Јужне Мораве. Околна насеља су: Врбово на северозападу, Себе Врање на југоистоку и Рђавица на североистоку.

Воде.

Мештани Богошева користе водз за пиће из бунара и са извора. Воде за пиће имају довољано.

Земље и шуме.

Потеси на граници атара су: Река, Рунтин Дол, Бегова Ледина, Црвени Брег, Синковац, Лозиште, Пуста Воденица, Средња Чукарка, Острец, Лепе Падине, Бачкало, Високи Чукар, Језеро, Дубпљашница и Рамниште. Унутрашњи делови атара су: Селиште, Руда Чука, Вирови, Крчмар, Николина Чука, Црква, Длибока Падина, Пејина Падина, Старо Село, Џиданско Гробље и Средњак.

Тип села.

Богошево је село разбијеног типа. Становници су „као колибари и овчари“ раније заузимали земљу где год су хтели на атару. Због тога су куће „потикане“. Махала има неколико и оне се зову  по главнијим родовима.

Богошево је 1952. године у свом саставу имало укупно 66 домаћинстава.

Постанак села, старине и прошлост.

Потес Селиште се налази јужно од садашњег насеља. Ту је „било село неки пут“. Њему је припадала и једна црквина која се познавала до 1908. године. Поједини мештани претпостављају да је старо село пипадало Римљанима. На Селишту је данас земља под њивама и ливадама. У земљи су мештани налазили: „цигле, печене плоче и стари новац“.Ту избија и један извор.

Старо Село је потес у источном делу данашњег насеља. Како се наводи у предању, и тамо је било некада село, са предњим народом. У земљишту Старог Села налазе се остаци од старина као и на Селишту. Калуђер је место поред Старог Села.

Какоје поменуто, у Богошеву до 1908. године познавала се једна црквина у народу звана Стара Црква. Поменуте године на њеном месту саграђена црква Св. Пантелејмона. Сваке гдоине 9. јула је црквена слава. Тада долазе гости код цркве и ту се приређује сабор. У земљи близу садашње цркве пре неколико година откопан је земљани ћуп, који „бере 400 кгр жита“. Он се налази у кући Стојана Ивковића. И мештанин Радивоје Михајловић до скора је имао један такав ћуп, откопан на потесу Средуљак.

Народна предања, нека наведена топографска имена и остаци старина, јасно показују да је на земљишту Богошева имало становника од давних времена. Како се сада прича, једном се „тај предњи народ потикао“ и насеље разрушило. Иза тога земља је извесно време била необрађена и обрасла у шуму. Пре око 200 до 220 година ту су дошли српски досељеници, који су оновали данашње насеље. За осниваче села рачунају се два брата досељена из неког шопског села на истоку. Од њих потиче већи број данашњих родова.

За време Туарака земља Богошева припадала је српским становницима. Једино су тада мушкарци морали по некад о празницима кулуком да раде на имањима Арбанаса из суседног Врбова (о жетви и вршидби). Приликом ослобађања 1878. године Богошево је затечено као мало српско село са 12 кућа.

Сеоска слава је на дан Св. Илије.

Порекло становништва.

Како је напред поменуто, оснивачи данашњег села била су два брата, досеена из неког шопског планинског села на истоку – из Крајишта.

Од једног брата потичу ови родови, који славе Аранђеловдан:

-Ковачевци, Достинци, Митринци, Станковчани, Милосвини, Луткинци и Туфегџици.

Од другог бртата потичу ови родови, који славе Никољдан:

-Деда Стојановчани и Крагујчани.

Остали родови досељени у турско доба:

-Смилковци, Св. Ђорђе, су досељени из пчињског села Марганца.

-Јеркови, Аранђеловдан, су досељени из планинског села – Криве Феје.

-Миајлинци, Лучиндан, не знају за своје порекло.

Исељеници.

-Николићи и Димићи су се иселили у Рђавицу.

-Џабољои су се иселили у суседно у су село Врбово.

-Алексићи су се иселили у Врањску Бању.

-Илићи су се иселили у Јелашницу.

-Стевановићи су се иселили у Врањску Бању.

-Илићи су се иселили у Мало Рајинце код Прешева.

ИЗВОР: Према књизи Јована Ф. Трифуноског „Врањска Котлина“, насталој на основу података прикупљених од 1951. до 1955. године. Приредио сарадник Порекла Милодан.


Остави коментар

© 2012- 2013 ПОРЕКЛО poreklo.rs

Scroll to top