Порекло презимена, село Срнећи Дол (Владичин Хан)

15. новембра 2016.

коментара: 0

Порекло становништва села Срнећи Дол, општина Владичин Хан – Пчињски округ. Према књизи Јована Ф. Трифуноског „Врањска Котлина“, насталој на основу података прикупљених од 1951. до 1955. године. Приредио сарадник Порекла Милодан.

Положај села.

Срнећи Дол је планинско село: Захвата земљиште оштрих облика, избраздано потоциам, који се сливају у Лепеницу, леву притоку Јужне Мораве. Када се нађе неки заравњак или блажија страна, искрчи се и ту цео један род подиже куће.

Воде.

Мештани користе воду за пиће са извора, који носе ове називе: Баба Китински Кладенац, Веселинов Преслап, Ливадче, Лена Бара и Попов Кладенац.

Земље и шуме.

Топографски називи потеса: Липова Глава, Тикварка, Дубика, Дојчиница, Кућетине, Говедарник, Клисура, Огорело Гумно, Црешња, Вирови, Мече Чука, Жута Вода, Вуче Пладниште, Остри Камен, Крива Долина, Јованчова Падина, Голема Река, Врли Пут, Сива Мртвица, Побијен Камен, Турска Њива, Габер, Челинкино Кућиште, Ајдучко Кладенче, Смиљева Орница, Оџина Падина, Дубје, Пченичиште и Тршевина.

Тип села.

Срнећи Дол је село разбијеног типа. Дели се на махале: Дојчинска, Пешинска, Лена Бара, Баба Китинска, Баба Иличинска, Брзачка, Ушевачка, Баба Цветина и Баба Миличинска. Треба доста времена да се дође из једне у другу махалу.

Срнећи Дол је 1952. године имао у свом саставу укупно 42 домаћинства.

Постанак и име села, старине и прошлост.

На месту Липова Глава, северозападно од села изоравају се „косе, багламе, сврдла, бургије, мотике“ а има остатака од зидова. Ту се налазило „неко предње село“, које је за време Турака уништено.

На потесу Церка, јужно од Срнећег Дола, виде се стари српски гробови заостали „од пандивек“. Правац гробова је исток-запад. Између њих израсла је букова шуме. Ови гробови су од становника који су живели у поменутој Липовој Глави.

Данашњи Срнећи Дол основан је око средине XIX века. Оснивачи су били досељеници из врањских и пољанички села. Приликом досељавања становници су затекли „земљу пустињак“. Све је обрасло у шуми и у њој су „срне живеле“. По томе је, како се каже, настало име села. Приликом ослобађања од Турака Срнећи Дол је имао 7 кућа. До поменутог особађања Срнећи Дол и суседна Костомлатица рачунали су се као једно село – заједничко име је било Костомлатица. Тада су нарасли и поделили са у два насеља. Највише су се одвојили „због свађа у пићу на славама“.

Топографски називи Турска Њива и Оџина Падина су по ранијим власницима. Они су били муслимански Арбанаси од 1878. године насељени у суседном пољаничком селу Стрешак.

Потес Кућетине сада је под ливадама. Нико не зна када су тамо биле куће.

Место Челенкино Кућиште назив је добило по куће неког становника, касније исељеног. Тај исељеник на том потесу је имао бурдељ.

Назив Ајдучко Кладенче постоји „од вај век“,

Сеоска слава је Мали Спасовдан. То је слава и у суседној Костомлатици.

Гробље данашњих мештана налази се у Баба Цветиној Махали. Поред њега је место Циганско Гробље. Нико не зна када је било Цигана у овом селу.

Порекло становништва.

У Сренећем Долу живе ови досељени родови:

-Деда Стојковци, Аранђеловдан, су старином из врањског села Ранутова, које лежи покрај Јужне Мораве. Одатле су „због Турци“ побегли у пољаничко село Стрешак, па пре око 130-140 година дошли у Срнећи Дол. Милан, 76 година – Стојилко – Ђоко – Деда Стојко, који се доселио. Стојко је имао синове Ђоку, Николу и Станоја. Деда Стојковци су извесно старинци Врањске Котлине.

-Баба Милчини, Никољдан, су досељени за време Турака из суседног пољаничког села Стрешак.

-Баба Цветини, Никољдан, су раније чинили један род са Баба Милчини.

-Брзаци, Аранђеловдан, су досељени у турско доба из Лалинца у Пољаници. Неког њиховог претка су Турци хтели да стрељају, па је он побегао те су по томе добили име.

-Дојчинари, Никољдан, су се доселили после 1878. године из суседне Солачке Сене.

-Баба Китини, Никољдан, су се доселили после 1878. године из Големог Села у Пољници.

-Ушевчани, Аранђеловдан, су досељени након ослобођења од Турака из Ушевца у Пољаници. Род је основао предак Цветко.

ИЗВОР: Према књизи Јована Ф. Трифуноског „Врањска Котлина“, насталој на основу података прикупљених од 1951. до 1955. године. Приредио сарадник Порекла Милодан.

Коментари (0)

Одговорите

Тренутно нема коментара. Будите први и оставите коментар.