Порекло презимена, село Костомлатица (Владичин Хан)

19. новембра 2016.

коментара: 0

Порекло становништва села Костомлатица, општина Владичин Хан – Пчињски округ. Према књизи Јована Ф. Трифуноског „Врањска Котлина“, насталој на основу података прикупљених од 1951. до 1955. године. Приредио сарадник Порекла Милодан.

Положај села.      

Костомлатица је планинско село. Лежи на југоисточној падини Кукавице, на висини од 1000 до 1100 метара. Околна села су: Сренећи Дол, Кукавица, Јагњило и др.

Воде.

Мештани користе воду за пиће из извора и бунара. У  Костомлатици избијају извори: Ћелиште, Грка, Пејаковски Кладенац и др. Бунара има пет. На атару има доста извора: Крвава Река, Обршина, Бајчина Падина, Прека Ливада, Старо Селиште и Бугарска. Мештани кажу: „Од нашег села нема поводно место нигде“.

Земље и шуме.

Називи потеса су: Костуљ, Кун, Рид, Преслоп, Клетиште, Равни Део, Старо Селиште, Миси Рид, Прогон, Елењи Рид и Лисац.

Тип села.

Костомлатица је село разбијеног типа. Дели се на четири краја која се зову: Присађе, Липов Врт, Средња Мала и Сливањак или Ђелинска Мала.

Костомлатица је 1952. године имала укупно 31-дно домаћинство.

Постанак села, старине и прошлост.

Северозападно од Костомлатице, на око пола сата хода, постоји потес Старо Село. Тамо јебило „коџа (велико) српско село од вај век“. И оно се звало Костомлатица. Једном је у том селу „чума тепала људи и стока“. Због тога су сви преживели становници прешли да живе у Адровац код Алексинца. На Старом Селишту сада је утрина. По утрини „познају се куда су биле куће“ и виде се „слогови“ од некадашњих напуштених њива. Око селишта у буковој шуми виде се науштени стари путеви. Близу Старог Селишта је поток Крвава Река. Прича се, да су се ту некада среле српска и турска војска, које су се побиле. Од те велике погибије неколико дана је текла „крвава вода“. Могуће је да је тада село пропало на Старом Селишту. Пропаст села и борба у долини Крваве Реке, извесно су били у доба српског устанка.

Северно и северозападно од Костомлатице – „у планини“ – на три места постоје стара гробља; на поменитом Старом Селишту, затим у Миси Риду и на Прогону. Гробови на Старом Селишту имају крстове и њихов правац је исток-запад. Они су припадали исељеном српском становништву из старијег насеља. Гробље на Миси Риду неки кажу да је било „латинско“. Старо село Костомлатица имало је и цркву. Налазила се на месту Ћелиште у средини садашњег насеља („вакално место“). Прича се да је та црква грађена од боровог дрвета („чамовина“). Копајући на Ћелишту мештани су налазили цигле и ћерамиде. На овом црквишту данас је шума и постоји Црквени Кладенац. Код ове цркве некада се одржавао сабор. У близини црквишта је гробље данашњих мештана.

Данашња Костомлатица није старо село. Основано је пре око 100 година од досељених српских родова. Досељеници су долазили из околних западних и северозападних области. Приликом ослобађања 1878. године Костомлатица је имала пет до десет српских кућа. До поменуте године данашња суседна села Костомлатица и Срнећи Дол чинили су једно насеље. Тада су они нарасли и поделили се у два села. Да се одвоје у посебно село нарочито су тражили мештани Костомлатице, јер они имају најбољу утрину.

Сеоска слава је првог четвртка после Спасовдана. Тада се приређује сабор код сеоског крста.

Порекло становништва.

У Костомлатици су ови родови:

-Деда Јовинци, Никољдан и Аранђеловдан, су досељени у турско доба „од Лесковачко“. Тамо су „убили Турчина“.

-Деда Пејковци, Никољдан, не знају за своје порекло.

-Присађани, Никољдан и Аранђеловдан и:

-Липо Вртчани, Никољдан, су раније чинили једна род  – „придржавали се на фамилији“. Ни за њих се не зна одакле су досељени. Сва је прилика да потичу из слива Ветернице на северозападу.

-Ћалинци, Аранђеловдан, су досељени из села Власа у Пољаници.

ИЗВОР: Према књизи Јована Ф. Трифуноског „Врањска Котлина“, насталој на основу података прикупљених од 1951. до 1955. године. Приредио сарадник Порекла Милодан.

Коментари (0)

Одговорите

Тренутно нема коментара. Будите први и оставите коментар.