Poreklo prezimena, selo Kacapun (Vladičin Han)

Poreklo stanovništva sela Kacapun, opština Vladičin Han – Pčinjski okrug. Prema knjizi Jovana F. Trifunoskog „Vranjska Kotlina“, nastaloj na osnovu podataka prikupljenih od 1951. do 1955. godine. Priredio saradnika Porekla Milodan.

Položaj sela.

Kacapun leži na neravnom zemljištu u srednjem toku Lepenice, leve pritoke Južne Morave. To je dosta siromašno selo, jer su šume na ataru uništene i njive većim delom odnete.

Vode.

Meštani koriste vodu za piće iz kladenaca i bunara. Dok je bilo više šuma izbijali su češći i jači izvori-kladenci. Pojedini izvori  se zovu: Crno Travac, Manatka, Ovči Kamen, Đeran i drugi.

Zemlje i šume.

Potesi na granici atara zovu se: Drven Dol, Tipčinica, Vrli Dol, Deda Jovački Rid, Dubrava i Manastirski Rid. Unutrašnji delovi atara nose ove nazive: Garvanica, Dunjče, Rosuljski Rid, Rosulja, Kara Asanova, Kadina Njiva, Ramin Rid, Selište, Manatka i Zugrafska Njiva.

Tip sela.

Kacapun se sastoji od tri mahale, koje su međusobno dosta udaljene. Mahale su: Ovča Strana, Reka i Mirjanovce. Postoje i pojedinačke kuće; one se nalaze između pomenutih seoskih delova. Najznačajnija mahala je Reka, jer leži na putu u dolini Lepenice.

Kacapun je 1952. godine brojao ukupno 48 domaćinstava.

Postanak sela, starine i prošlost.

U Kacapunu, desno od reke Lepenice, postoji manastir Sv. Ilije. To je mala zgrada (8h6 m) zidana od kamena i pokrivena pločama. Ovo je veoma stari manastir, verovatno srednjovekovni, a po predanju se ne zna kada je sagrađen. Kako se priča u narodu, jednom je oblast oko ovog manastira opustela; narod se iselio, sela su bila porušena, manastirska zgrada obrasla pavitima a oko nje je izbila gusta šuma. Kada se ovaj kraj kasnije naselio onda su meštani Kacapuna pronašli manastir. Kod manastira svake godine drugog avgusta – na Ilindan – se održava veliki sabor. U manastiru povremenu službu vrši sveštenik iz susednog Kunova.

Selište leži desno od reke Lepenice na visokom zemljištu. Tu postoji izvor Crno Travac. Priča se da su na Selištu živeli stanovnici današnjeg sela. Tu su sada njive i livade. Drugo mesto zvano Selište leži u mahali Mirjanovce, levo od pomenute reke.

Oko starog manastira, u klisurastom delu doline, ima veći broj napuštenih i porušenih vodenica. One su pripadale nekadašnjem starom selu. Po znatnom broju vodeničišta može se zaključiti da je ranije selo imalo, relativno veliki broj kuća.

Današnji Kacapun osnovan je posle naseljavanja starog naselja. Osnivači sela bili su malobrojni očuvani starinci kao Baba Nikini, Džolinci i Baba Jovankinci. Potom su došli doseljenici iz Gornje Pčinje i iz drugih naselja.

Manastirski Rid je blizu mahale Ovča Strana. Tu se nalazila utrina manastira Sv. Ilije. Posle Drugog svetskog rata ovu utrinu su podelili meštani.

Nazivi potesa Kara Asanovo, Kadina Njiva i Ramin Rid ostali su po ranijim muslimanskim vlasnicima iz susednog sela Lepenice i iz Vranja. Ove male potese sa boljim njivama otkupili su meštani Kacapuna 1878. godine. Ostala kacapunska zemlja za vreme Turaka pripadala se seoskom stanovnicima.

Kacapun ima dva groblja, jedno je kod manastira a drugo u mahali Mirjanovce.

Poreklo stanovništva.

Srpski rodovi:

-Baba Nikini ili Čifutkini, Aranđelovdan, smatraju se da su starinci. Žive u Reka Mahali.

-Džolinci, Nikoljdan, se smatraju kao starinci. U ovom rodu bio je neki pop Džola; on je našao napušteni manastir.

-Baba Jovankinci, Sv.Petka, su, takođe, starinci. Prokleo ih vladika „i ne može da firajev“.

-Deda Bogadonovci, Nikoljdan. Rod su osnovala tri brata odnekuda doseljena. Žive u mahali Ovča Strana.

-Mirjanovci, Aranđelovdan, ne znaju za svoje poreklo.

-Đelići, Nikoljdan, žive u Reka Mahali. Poreklom su iz Crvenog Grada u Gornjoj Pčinji. Otuda se doselio otac sa pet sinova u susedno više selo Brestovo. Jedan sin, Nikola, iz Brestova došao je u Kacapun: Miloje, 60 godina – Cvetkov – Đela – Nikola – Ilija, koji se iselio iz Crvenog Grada. Njihovi rođaci u Brestovcu zovu se Milutinci.

-Popovci, Sv. Petka, su poreklom iz Gornje Pčinje. Pred kraj turske vladavine iz pomenute starine iselila su se dva brata; Marko i pop Nikola. Marko se naselio u Suvoj Moravi gde je osnovao rodove Kolarce i druge; pop Nikola došao je u Kacapun. Ovaj rod od doseljavanja do danas stalno je davao po jednog sveštenika. Najpre su kuću imali u mahali Mirjanovce a sada u Reka Mahali. Priča se za Popovce, da su ranije u Kacapunu „prezali po 10 jarma svojih volova i išli na planinu Kukavicu za grede“.

-Lingurci, Nikoljdan,  ne znaju za svoje poreklo. Postoji rod Lingurci u su sednom Jagnjilu, ali ovi sa njima nisu rođaci. Kuće su im u Reka Mahali.

-Simonovi, Aranđelovdan, su doseljeni u tursko doba iz Brezovice u Gornjoj Pčinji. Kuće su im u Reka Mahali.

Pravoslavni Cigani su:

-Filjovci, Jovanjdan. Ovde žive od turskog doba. Imaju rođaka u susednoj Lepenici. Kuće su im Reka Mahali. Neki od njih žive u susednoj Lepenici.

Iseljenici.

-Đelići, tri porodice su se iselile; dve u Niš i jedna u Paraćin.

-Popovci, sveštenici Vidosav i Pera Popovići sada žive u Vladičinom Hanu.

-Katerci su se iselili u Lepenicu.

-Crcinci žive u Mijakovcu u Poljanici.

-Stojanovići, Jovanovići i Milenkovići su se iselili u Vladičin Han.

IZVOR: Prema knjizi Jovana F. Trifunoskog „Vranjska Kotlina“, nastaloj na osnovu podataka prikupljenih od 1951. do 1955. godine. Priredio saradnika Porekla Milodan.