Порекло презимена, село Горње Пуношевце (Врање)

26. октобра 2016.

коментара: 0

Порекло становништва села Горње Пуношевце (по књизи Пунушевце), Град Врање – Пчињски округ. Према књизи Јована Ф. Трифуноског „Врањска Пчиња“, насталој на основу података прикупљених у лето 1949. и 1950. године. Приредио сарадник Порекла Милодан.

Положај села.

Село је изразито планинско; лежи на југоисточној падини планина Мотина, на земљишту високом око 1100 метара. Суседна села су: Пуношвеце у сливју Јужне Мораве на западу, Марганце на југу, Барелић на северу и Коћура на истоку.

Воде.

Вода за пиће добија се са извора, од којих неки лети пресушују. Познатији извори су: Голем Кладенац, Симоновски Кладенац, Лековита Вода и Чешма.

Земље и шуме.

Око села су потеси са њивама, пашом и шумом. Зову се: Барски Дол, Шугина Бара, Мотино, Селиште, Рија, Градобија, Манастириште, Струганица, Грабаново Гумно и Лековита Вода.

Тип села.

Пуношевце је село разбијеног типа и подељено је на Горњу или Барлинску и Доњу или Симоновску Махалу. Растојање између махала износи око 500 метара. Махале се деле на мање родовске групе кућа.

Укупно у селу има шест родова и 28 домаћинстава, према подацима из 1949. године.

Постанак села, прошлост и старине.

Писани помен о Пуношевцу очуван је у поменику манастира Прохора Пчињског. У наведеном поменику село ја записано као Плиошевци.

У селу постоји Селиште, које леже између махала. Оно спада у стара селишта; на њему је некада било село чији су се становници касније иселили. Данашњи мештани не знају када је и због чега старо село уништено.

Назив Манастириште односи се на потес који лежи на граници атара између Пуношевца и сливу Пчиње и суседног Пуношевца у сливу Јужне Мораве. Ту је некда био манастир. Раније су се мештани окупљали на Манастиришту и палили свеће. Од 1878. до 1912. године преко Манастиришта водила је граница између Србије и Турске.

Данашње село су основале, односно обновиле, три или четири породице, за које се не зна да ли су стариначке или досељене. Међу њима су били преци данашњих родова: Симоноски, Селиштарци, Миајлинци и др.

У Пуношевцу, на југозападној страни, постоји црква посвећена Св.Ђорђу – у Барлинској Махали. Црква је из 1827. године и око ње се налази гробље данашњих становника. Пре тога на овом месту је било Црквиште.

Из пчињског Пуношевца било је честог исељаваања после 1878. године. Због тога се у селу данас виде многе рушевине од кућа појединих исељеника.

Порекло становништва.

Родови су:

-Симоноски, Аранђеловдан. Неки мисле да су они старинци. Једна њихово породица се 1949. године иселила у Каравуково – Бачка.

-Селиштарци, Никољдан. Како су живели на Селишту, могуће је да су старинци.

-Миајлинци, Аранђеловдан, не знају за своје порекло. Пре три године једна њихова породица прешла је у „Гњиланско“.

-Златкови, Аранђеловдан, не знају за своје порекло. Једна њихова породица недавно се иселила у Банат.

-Деда-Петкови, Аранђеловдан, не знају за своје порекло. Једна њихова породица се скоро иселила у Банат.

-Лисјаци, Аранђеловдан, не знају за своје порекло. Куће су им близу Коћурске Реке. И поред удаљености сматрају се да живе у Барлинској Махали.

Родови који имају исту Крсну славу не ступају у брачне везе.

Сеоска слава је Ђурђевдан.

ИЗВОР: Према књизи Јована Ф. Трифуноског „Врањска Пчиња“, насталој на основу података прикупљених у лето 1949. и 1950. године. Приредио сарадник Порекла Милодан.

Коментари (0)

Одговорите

Тренутно нема коментара. Будите први и оставите коментар.