Prognana slova našega pisma, dѣo prvi – slova Ъ, Ь i Ѕ

U prvom razredu osnovne škole svi mi se susretosmo sa takozvanom “Vukovom” ćirilicom, sastavljenom u Beču početkom 19-ga vѣka preoblikovanjem izvorne srbske ćirilice. Kroz čitavo školovanje nas uče kako йe naše današnje pismo naйsavršeniйe na svѣtu, i govore kako ni cѣo svѣt zavidi na njem, i tako dalje. No, йeste li zaista tako? Йeste li današnja azbuka od trideset slova uvѣk dovoljna za zapisivanje narodnih govora našega йezika? Za zapisivanje govora Tršića i okoline svakako йeste. Ali, naš narod ne živi samo u Tršiću, naš narod živi i u Ivanjici, Sйenici, Svrljigu, Vranju, Priйepolju, i u Beranah u Crnoй Gori, i u mnogih mѣstah prѣko Drine. Ovaй članak йe posvećen upravo slovomъ koя su danas nepoželjna u našem pismu, a koя biše omogućila da i ljudi iz drugih kraйeva Srbiйe i naši ljudi iz drugih srbskih zemalja mogu zapisati svoйe govore našim pismom.

Odѣljak posvѣćen prvome prognanome slovu, slovu Ъ, počeću razotkrivanjem široko rasprostranjene zablude, koя kaže da йe Vukom preosmišljena azbuka imala trideset slova. To nѣйe tačno, imala йe trideset i йedno. Poslѣdnje od njih йe upravo slovo Ъ, poznatiйe kao “tvrdi poluglas”. Uprkos široko rasprostranjenome mišljenju slovo Ъ iz azbuke nѣйe izbacio Vuk, nego su za to odgovorni poйedinci poslѣ njega. U Vuka йe ono imalo ograničenu, ali яsno određenu namѣnu. Navѣšću kao prvi primѣr rѣč “grъoce”, koйu йe Vuk s razlogom tako zapisivao. Ukoliko se zapiše sa poluglasom, яsno йe da se izgovara trosložno: “grъ-o-ce”. Ukoliko se zapiše bez poluglasa, ne zna se izgovara li se dvosložno (gro-ce) ili trosložno. A razlika između dvaйu izgovora йe ogromna. Sličan ovome йe i Vukov primѣr “zarъzati”. Evo i trećega primѣra, iz Vukovoga Rѣčnika, gdѣ йe se u rѣči “kъna” яsno izgovarao i poluglas. Bez njega biše йe ljudi izgovarali kao йednosložnu. Iz navedenih primѣrъ se яsno vidi da йe slovo ъ potrѣbno.

Tvrdi poluglas йe i danas značaйno zastupljen u poйedinih srbskih narѣčйih, naйviše u Йugoistočnoй Srbiйi (“dъn, dъnъs, sъd, čъs, čъčkalica, nesъm, lъže …”). Na primѣr, u govoru pirotskoga kraя rѣčiй sa glasom ъ ima na stotine (postoйi i rѣč “mъ”, a postoйe čak i rѣči počinjuće glasom ъ, recimo “ъnćav”). Današnji pravopis iziskuйe da se u ovakvih rѣčih koristi znak za izostanak glasa ‘ (d’n’s), što йe potpuno pogrѣšno, йer ovdѣ niйedan glas nѣйe izostavljen, glas itekako postoйi i яsno se čuйe u govoru. Prema tome, ovakvim bezsmislenim pravilom йe na mala vrata slovo Ъ zamѣnjeno znakom ‘, što йe čista glupost. Йer znak ‘ nѣйe slovo, nego samo pomoćni rѣčenični znak. Glasovi se trѣbaйu zapisivati slovima, a ne znacima.
Mnogi ljudi ćeйu se iznenaditi kada pročitaйu da se glas ъ koristi i u samom Beogradu, i to od rođenih Beograđana, naйviše unutar takozvanoga “kruga dvoйke”. Ako malo obratite pažnju primѣtićete tvrdi poluglas u rѣčih “devъйka, dešъva, Nebъйša” (koйe se u Beogradu često upravo tako izgovaraйu), i u mnogih drugih.
Slovo Ъ se može koristiti i kao zamѣna za latinično slovo X, kao što se često koristi u Rusiйi. Recimo, izraz “Ъ.Ъ. osoba” se u Rusiйi koristi za osobu nepoznata imena i prezimena, йer niйedna rѣč u ruskom, pa ni ime ne počinje njime. U nas se obično koristi “N.N. osoba”, što može biti dvosmisleno, йer imena mogu počinjati slovom N. Recimo “Nikola Nenadović”, od čega йe takođe skraćenica N.N.

Sada йe na redu slovo Ь, koйe йe u staroslovenskom йeziku služilo za zapisivanje takozvanoga mekoga poluglasa. Meki poluglas йe davno nestao iz govora, ali ga йe slovo Ь ipak nadživѣlo, йer йe bilo počelo služiti drugoй namѣni: umekšavanju prѣdhodnoga glasa. Trag slova Ь postoйi u današnjoй Vukovoй azbuci, ugrađeno йe slѣpljivanjem u slova NJ = NЬ i LJ = LЬ. Йer se umekšavanjem glasova N i L dobiяйu glasovi NJ i LJ. Ali, to nѣsu йedini umekšani glasovi koйi se mogu čuti u srbskih govorah. U naših govorah Crne Gore i Йugozapadne Srbiйe postoйe takođe i umekšani glasovi SЬ i ŽЬ koйi se “naйsavršeniйim pismom na svѣtu” ne mogu zapisati, йer йe slovo Ь prognano iz naše azbuke velikom bečkom čistkom.
Primѣri su “sьekira”, “sьednica”, ali i prezime “Vesьović” (koйe se pogrѣšno zapisuйe kao “Vešović”), “kožьe mlѣko”. Я imam dvoйicu rođaka, čiйe nadimke “Misьo” i “Vesьo” ne mogu zapisati Vukovom azbukom, kao što ne mogu ni prѣdhodne rѣči. Prѣdvukovskom azbukom йe se to moglo, pa sada sami zaključite koйe йe od njih savršeniйe i svestraniйe.

Uzrok ovoga krupnoga nedostatka danas važeće ćirilice йe što йe Vuk Stefanović-Karadžić svoйe izdanje našega pisma prilagodio samo govoru svoйega kraя, potpuno zanemarivši druge kraйeve sa srbskim življem i izbacivši sva slova koя su se mogla koristiti za zapisivanje glasova koйih nѣйe bilo u njegovom selu. Što йe vid йezičkoga nipodaštavanja, dѣljenjem Srba na manje i više važne i vrѣdne, na Srbe prvoga i drugoga reda. Lično smatram da azbuka našega йezika trѣba biti prilagođena cѣlini našega naroda, a ne samo potrѣbam govora tršićkoga kraя, i da se s toga trѣba dozvoliti upotrѣba slov koйimi se mogu zapisivati i glasovi naših govora koйi ne postoйe u tršićkom narѣčйu.

Sada malo više o slovu Ѕ, koйe ne trѣba mѣšati sa latiničnim slovom istoga izgleda. Slovo Ѕ postoйi йoš od naše staroslovenske ćirilice, йer йe odgovaraйući glas postoяo йoš u praslovenskom i u staroslovenskom, a danas se nalazi i u makedonskoй azbuci. Vѣrovatno ste imali prilike primѣtiti slovo Ѕ u ponekih ćiriličnih rasporedah na računaru, nalazi se često na tipci “X”.
Glas Ѕ se može čuti u raznih srbskih narodnih govorah. Meni iz dѣtinjstva ostade u sѣćanju nadimak druga iz kraя, koga svi od reda zvahu “Ѕinѕa” (dva glasa Ѕ u istoй rѣči). Glas ѕ se dobiя slivanjem glasova “D” i “Z” te se može zapisati i kao “dz”. Glas Ѕ se naйviše koristi u Istočnoй i Йugoistočnoй Srbiйi. Recimo, u istočnoй Srbiйi se može čuti glagol “ѕeѕati” umѣsto “zezati”, zatim “zver” se često može čuti kao “ѕver”. Evo йoš йednoga primѣra, “ѕvъno”m koйe pored glasa ѕ sadrži i glas Ъ. Ovo йe samo nekoliko primѣra rѣčiй sa glasom “ѕ”, u raznih srbskih govorah ih vѣrovatno ima prѣko stotine.

Glas ѕ se može čuti i u poйedinih rѣčih u Crnoй Gori i u Йugozapadnoй Srbiйi, obično stranoga porѣkla. Recimo u rѣči “biѕa” (ženski pas) ili “bronѕin” (posuda od bronze).

Čitaocemъ skrećem pažnju da se sva ova slova mogu koristiti i na računaru, nalaze se u UNICODE skupu znakova, samo trѣba naći na mreži pogodan program za podešavanje rasporeda slov na kucaljki. Pozivam ljude iz kraйeva gdѣ su u upotrѣbi navedeni glasovi da ih slobodno koriste i pri pisanji. I oni zaslužuйu pravo na zapisivanje svoйega narodnoga govora svoйim ćiriličnim pismom, a ne samo ljudi iz Tršića. Ako neko nѣйe iz tršićkoga kraя ne znači da йe manje vrѣdan i da ne trѣba imati ista prava kao oni.

U drugom dѣlu ću, kada budem našao vrѣmena, pisati o slovah “Ѣ”, “й”, “я” i “ы”.