Порекло презимена, село Ново Село (Сурдулица)

16. јула 2016.

коментара: 0

Порекло становништва, село Ново Село, општина Сурдулица  – Пчињски округ. Према књизи Јована Ф. Трифуноског „Горња Пчиња“, насталој на основу података прикупљених делимично 1940. године, као и 1949. и 1950. године. Приредио сарадник Порекла Милодан.

Положај села.

Ново Село се налази у долини Пчиње измађу Барбаца на југозападу, Бладовца на северу и Шапранца на североистоку. Куће су распоређене по долинском дну и високо на падинама.

Воде.

Мештани обилују водом запиће, која се добија из извора. Извори се зову: Слуп, Селски Извор, Коларница, Огоретина, Росуља, Мали Дол и др. У селу има и два бунара.

Земље и шуме.

Топографски називи са њиве, пашу и шуму су: Цреви Чукар, Коловац, Главичица, Неравски Рид, Оскоруша, Чукар, Бојчиница, Маркова Ступалка, Гредобрчина, Рамниште, Пландиште, Грашиште, Гладно Долеч, Кућетине, Криве Њиве и Авлија.

Тип села.

-Ново Село је разбијеног типа и подељено је на пет махала: Вуканска, Дудинска, Тасинска, Росуљска и Шкекинска. Прве две махале су десно а остеле лево од Пчиње.

Ново Село је 1949. године имала 10 родова и 35 домаћинставаа.

Постанак, име села, старине и прошлост.

Северно од Новог Села, „у планини“, налазе се остаци старих грађевина. Мештани сматрају да су то остаци од некадашње тврђаве и зову их Кале. На овом месту ископавају се земљани судови и стари новац.

Место Кућетине је деско покрај Пчиње, поред садашње Вуканске Махале. Ту је раније било остатака од кућа („дуварине“) где су становници налазили камен, цигле, земљане ћупове, бакарни новац и др. Поред Куећетина налази се потес Криве Њиве. Ту су постојали стари гробови. Осим тога у Кривим Њивама било је старина истих као и на Кућетини. За ово старо село у народу се не казује ништа. На Селишту се сада зида задружни дом.

Остаци од старина налазе се и на узвишењу Црвени Чукар, који је на долинској падини десно од Пчиње. Мештани мисле да је на Старом Чукару било утврђење, а можда и каква касарна или караула.

На граници између Новог Села и суседног Петровца постоји камен Маркова Стопалка. У камену се „познаје траг од стопалке Краљевића Марка и од копита његовог коња“.

На атару Новог Села постојала је и једна црквина „од старо време“. Налазила се леви од Пчиње на месту где је сада црква Св. Јована Претече (11 септембра), саграђена у XIX веку.

По Ј. Х. Васиљевићу неке старине на атару Новог Села потичу „од римског и византијског периода“.

Садашње Ново Село основали су, односно обновили, преци данашњих старијих сеоских родова: Бабинци, Вуканци, Шкекини и др. Посе оснивања земљу су „заграбили Турци“; они Ново Село претварају у чифчијско насеље. Од последњих власника чифлика памте се: Јусуф-ага, Агуш-ага, Ариф-ага и Заим-ага.

Поменути власници чифлика до 1878. године живели су у Врању или у врањским селима; после су прешли у Куманово и у Левосоје код Прешева. Пред крај турске владавине они су у Новом Селу саградили куће и стално се населили. Куће су им биле са леве стране Пчиње. Године 1912. поменути власници чифлика из Новог Села су се иселили а зидине њихових кућа и од Заимове куле сада се познају.

Сви становници су радили чифчијксу земљу. Почетком овог (XX) века неки домаћини постепено су откупљивали њиве од власника, који су били „карташи“; сва сеоска земља је откупљена је тек када сусе власници чифлика одселили из Новог Села. Неки Јашар-ага је 1912. године имао воденицу па се сада то место зове Јашарова Воденица.

За турско доба у Новом Селу извесни време живели су и Цигани. Били су скитачи и просјаци. Касније су ти Цигани прешли у Пелинце код Куманова.

Село је добило име по основу тога што је оновано  касније од околних насеља.

Порекло становништва.

Родови су:

-Бабанци или Деда Недељкови, Никољдан. Неки за њих причају да су старинци док други мисле да су они старији досељеници. Имају једну исељену породицу у Каравукову – Бачка.

-Вуканци, Митровдан, су пореклом из Леве Реке код Врања. Тамо је неки њихов предак „утепао Турчина“ и добегао овде, где је постао чифчија. У Ново Село су релативно рано досељени. Име су добили по некој баби Вукани. Једна њихова породица је колонизована у Алиђерцу код Прешева; зову их Златкови.

-Шкекини, Митровдан, су огранак рода Вуканци. По једну породицуимају у Претини код Бујановца, Старцу и Табановцу код Куманова и у Трнави код Прешева – Депко.

-Ковачевци. И они су „од Вуканска крв“. Слути се да славе Никољдан.

-Дудинци, Митровдан, имају исто порекло као и Вуканци. Име су добили по некој жени Дуди. По јдна породица живи у Малишеву код Гњилана, Прешеву, Лесковцу и Лебану.

-Ђенески, Аранђеловдан, су пореклом из неког села код Криве Паланке. Досељени су доста рано као чифчије на турском имању. За овј род се прича да имају велики „подиг“ – прираштај.

-Лукачовци, Митровдан, су досељени релативно рано. Не знају за своју старину.

-Росуљци, Никољдан. Дошао им дед данашњих припадника рода из суседног Шапранца. Име су добили по месту где су им куће. У Шапранцу су били досељени а за даљу старину не знају.

-Мика, Митровдан. Оснивач рода био је „призетко“ у ондашњем роду Вуканци. Пореклом суиз Клиновца код Бујановца. Имају једну породицу исељену у Церу – заселак Табановаца код Куманова и у Војводини.

-Мита Гуља, Митровдан, су пореклом из Бајловца код Куманова. Оснивач рода је овде био „момак“ и тако остао. Имају једну исељену породицу у Прешеву.

Црквена и сеоска слава је Св. Јован Претеча. Тада домаћини у Новом Селу примају госте из многих околних насеља, а код цркве се приређује велики сабор.

Исељени родови.

-Нешини у Горњем Ристовцу у околини Врања пореклом су из Новог Села. Тамо су одведени да буду турски момци.

-Цветкоски живе у Малој Реци. Потичу од Цветка, који се иселио из Новог Села пре око 110 година.

-Пешини живе у Маминцу код Прешева од 1920. године.

-Перинци су једним делом изумрли а неки се иселили. Куће су им биле око цркве. За њих је 1909. године Ј. Х. Васиљевић означио да су тада имали 4 куће.

Неким становницима Ново Село је послужило као етапа у даљем пресељавању. Тако се прича да сусе пре око 150 до 180 година у Ново Село доселила три брата из села Нерава. Нису у селу дуго остали, већ су потражили планинско место у близини, где су на крчевинама основали садашња висока села Петровац и Горновац.

ИЗВОР: Према књизи Јована Ф. Трифуноског „Горња Пчиња“, насталој на основу података прикупљених делимично 1940. године, као и 1949. и 1950. године. Приредио сарадник Порекла Милодан.

Коментари (0)

Одговорите

Тренутно нема коментара. Будите први и оставите коментар.