Порекло презимена, село Горња Лисина (Босилеград)

10. јула 2016.

коментара: 0

Порекло становништва села Горња Лисина, општина Босилеград  – Пчињски округ. Према књизи Ристе Т. Николића „Крајиште и Власина“ насталој на основу података прикупљених од 1905 до 1909. године. Приредио сарадник Порекла Милодан.

Gornja-Lisina

Положај и тип села.

Ово село је најпре било било код „Обе Реке“, а то је при станцима Божичке и Лисинске Реке, па су становници избегли од воде горе, уз Лисинску Реку, где је сада „Село“ Горње Лисине. „Село“  је у равни долине Лисинске Реке, под Градиштем, а ме(ха)ле су „прснуте“ ван равни долине у свом правцима по странама главне долине и њених притока а по подовима, где су имања и куће.

Мала Колиште је са десне стране Лисинске Реке, горе близу Преслопа, којим воду пут у Доњу Љубату. Ту су „Саратлије“ и други, далеко од „Села“ један сат хода.

Мала Недокоље је са леве стране Лисинске Реке као и род Столичани, најстарија породица у селу.

Кумичина Мала је изнад „Села“ на левој страни Лисинске Реке, ближе Доњој Ражани.

До пре 70 година у селу је било 70 кућа, данас их је око 150.

Воде.

Мештани користе воду за пиће са извора-кладенаца, који се зову: Дулани, Павла, Смрдља, Варовитица, Изворје (ту постоји пећина у кристалном кречњаку), Рачка (чесма са десне стране долине Свињарника) и Цинцарски Кладенац (где је обешен „вла“ – Цинцарин).

Земље и шуме.

Њиве, ливаде, паша и шуме налазе се на местима званим: Милтеница, Пејине Падине, Свињарник, Боровско Дол и Конечки Дол.

Старине у селу.

У Горњој Лисини постоји „Градиште“ над „Селом“, са леве стране реке. Ту има остатака од цигала, ћерамида особите израде а налазе се и предмети од метала. Према левој страни долине, на којој се налази, предваја га Прекоп, те оно има купасто узвишење, које доминира пролазом кроз долину.

Постанак села и порекло становништва.

Горње Лисине је стариј од Доње Лисине. Не зна се ништа о првоме насељењу као и пореклу најстаријих породица: Столичиних, Савиних и Којићевих. Изгледа да их је населио спахија, бар највећим делом, како би им давали данак.

-Столичани су најпре живели у задрузи од 40 укућана, сада их има 30 кућа.

-Којићеви и Ваклијини су у 30 кућа. За њих се зна да су живели на Варденику, па се овде населили. У Варденику се родио старац Момчил.

-Гмијичеви су стара породциа, има их 15 кућа.

-Моравци, чији су преци давно досељени, када је у селу било само неколико кућа, сва је прилика дошли из Мораве.

-Јарчеви су са Власине.

-Деда-Мијаилови су из Божице, одакле им је овде спахија населио прадеда.

-Кумичини су из Топлог Дола, доселио им се отац.

-Ђераци су из Горње Ржане. Једни су (у мали Расцепеници) пореклом из Гложја, од;

-Само-одови, како се и овде зову. Предак им је боравио у Буцаљеву око 10 година, па се населио овде, био без земље, па је стоку чувао. Имају родбину у Гложану.

ИЗВОР: Према књизи Ристе Т. Николића „Крајиште и Власина“ насталој на основу података прикупљених од 1905 до 1909. године. Приредио сарадник Порекла Милодан.

Коментари (0)

Одговорите

Тренутно нема коментара. Будите први и оставите коментар.