Порекло становништва села Божица, општина Сурдулица – Пчињски округ. Према књизи Ристе Т. Николића „Крајиште и Власина“ насталој на основу података прикупљених од 1905 до 1909. године. Приредио сарадник Порекла Милодан.
Положај села.
Земљиште на коме је Божица једнолике је висине. Долина Божичке Реке је шире равни и благих страна и тек је у даљем току дубока клисура као и долине Лисинске, Љубатске и других река. Поједине косе су голе, заобљане и поступно се спуштају. Централни део села је „Село“, са десне стране Пусте Реке, у равни долине. Ту се састају Пуста Река са Слатином и од њих постаје Божичка Река, која недалеко од села прима главнију притоку Топлодолштицу.
Од „села“ у свим правцима су распоређене сеоске мале. Дејанова Мала је највећим делом са леве стране Рајиног Дола, где су куће по странама долина и по косама а распоређене у групама по породицама – Амбаровци, Ваљачевци, Митричевци, Мијинци и Мишини. У долини Пусте Реке по Причелу, који је између ове и Јаловске Долине, њене десне приточице, су Поповци а испод њих Г’ндини на десној страни Пусте Реке. На левој страни Пусте Реке наспрам Поповаца су Гојићеви, Дедићеви и други. Раније је на Пустој Реци било десетак кућа а сада их је 50. По странама долине Златарштице и Марештице има појединих кућа, које су „поделбине“ главних породица у Пустој Реци. Мала Бајиновци – 10 кућа – је у почетку Бајиновске Долине.
Земље и шуме.
Њиве, ливаде, паша и шуме су на местима: Каћерица, Плуждина, Св. Петар, Маричев Рид, Глоговица, Ралешев Дол, Могила, Маћина Чука, Преслоп, Пољце, Браниште, Лисиче Дупке, Грамада, Беле Ровине, Драјчиница, Братушев Рид, Ранчево Гариште, Стари Рид, Црна Трава, Мутница, Слатина и Слана Бара.
Постанак села и порекло становништва.
Ово је једно од најстаријих села у Крајишту. Давно је постојала као насеље. Једном су становници због неродне године разбегли да би се потом вратили а и нови доселили. Било је их пре расељавања 230 кућа а остало их је свега 12. У неколико наврата село се поново расељавало и засељавало.
-Гуцинци су били најстарији у селу. Њих данас у селу нема. Живели су у великој задрузи. Имали су мајдан. Деда Лазар Гуца држао је сав крај – долину Пусте Реке – од „села“ до Лисца. Из једне куће, кажу, излазило је по 70 косаца.
-Г’ндини су живели у селу када и претходни, Пореклом су из Граштице, стари су досељеници.
-Дејанови, у Дејановој Мали, су пореклом од Прокупља. Њихови преци су у били Турчина и добегли овамо. Заправо побегли су у Ћустендил, где су живели неколико година, па како је Турчин хтео сестру да им узме, они су прешли у Божицу. Када се доселио Дејан, у Божици је била само једна кућа од Џивиних. Остало је било све пусто, предак им је запатио 400 оваца и 60 кобила. Из његове куће излазило је по 40 косаца, толико је била велика задруга. Од њих су у истој мали:
-Амбаровци.
У овој мали, осим њих, живе још и:
-Ваљачевци, Гмитричевци, Мишини (од Маричевих). Мала је постала од четири куће.
-Кодини, у Кодиној Мали, су пореклом од Прилепа. Предак им је деда Велко био у Топломе Долу, тамо га мајка одвела, пошто се тамо преудала, па се потом вратио у Божицу.
-Велкичеви, у Велкичевој Мали, су из Кознице („дупничко“), предак им је био сточар, па како је наишао на добру пашу, он је дотерао стоку и населио е.
-Гојићеви, у Гојићевој Мали, су из Леве Реке, доселио им се прадед (човеку од 80 година). Онда су, вели, у Пустој Реци били само Г’ндини и Дедичинци у по једној колиби. Населили су се доле у реци, близу воденице. Било их је неколико браће, од којих данас воде порекло Гојићеви.
-Џивини су пореклом „из српско“, односно од Лесковца, али се не зна из ког места.
-Маричеви, Маричева Мала, су тако названи по њиховој баби Мари, можда најпре Марићи, па Маричеви. Воде порекло од Митра, који је био момак код Џивиних. Како је био пореклом од Острозуба (из неког тамошњег села), јер им је старији кум био отуда. Разродили се и узимају се међу собом. Са њима су исти:
-Ћурчићеви (Ћурчијини).
-Бајиновци или Бајинци воде порекло од старца Јовче, који се ту први заселио. Није им познато порекло. Од њих су Бајинци у Млачишту, на путу из Црне Траве за Предејане. У Сланој Бари постојала је стара Бајинова Воденица.
-Поповци или Миловановци, у Пустој Реци, су од Бајиноваца у истоме селу. Доселио им се предак Милован када су у Пустој Реци биле 4 куће. Они су на месту Гуциних.
-Дарковчање, у Дарковској Мали, су пореклом из Дарковаца. Преци су им одавно досељени, када је овде било све пусто. Младенкину Малу у Пустој реци населили су Марко и Никола од породице Дарковчана. Овде су дошли пре 60 година.
-Дедичини, у Пустој Реци, су досељеници, али се не зна одакле.
-Брзини, у Велкичевој Мали, су пореклом из Сурдулице.
–Куртини су, кажу, од Острозуба, можда из Куртине мале у Дарковцима одакле су им дошли прадедови због зулума.
-Панџини не знају за своје порекло, помињу породицу Карапанџине на Власини, са којима су, можда, у сродству.
-Гложање, у Кодиној Мали, су из Гложја.
-Романовчање, у Кодиној Мали, су из Романовца под Стрешаром. Доселиле се две куће, данас их има више.
-Ваљачевци, у Дејановој Мали, казују да су овде дошли у неко време, деда и прадед су овде рођени.
-Митричеви су старином од Лесковца, „од Острозуб“. Преци су им били сиромашни па су се, због тога, доселили овде.
-Драинци, у Драиној Мали, су од Трна, из Драинаца (Знепољ). Предак им убио Турчина и овде се доселио.
-Побијенски (Петко) је из Побијеног Камена.
-Огњанови су из Дањиног Села, доселио се дед Огњан. Има их у Драгојчинцима.
ИЗВОР: Према књизи Ристе Т. Николића „Крајиште и Власина“ насталој на основу података прикупљених од 1905 до 1909. године. Приредио сарадник Порекла Милодан.
10. април 2017. у 20:43
Miroslav B Mladenovic Mirac
Miroslav B Mladenović Mirac
10. фебруара 2014. у 22:11
Назад на selo BOZICA/sa fejzbuka
• Милан Петрунов
E pa lokalni istoricaru, zabelezi da su Bozicani ustalili svoja prezimena tek u zadnjih 40 godina. Pre toga je svaka generacija dobijala novo “prezime“ po sistemu ruskih srednjih imena. Ja sam prva generacija u mojoj familiji koja je zadrzala prezime svog oca. Deda je bio Gerginov, pradeda Mitrov i tako unazad u nedogled….
у петак • Пријави
Пошто тренутно живим у иностранству ти подаци ће мало више да касне. Деда покојни је рођен 1921, Стамен Петруна Гергинов, умро је 2003. Баба је из Тувеџије, Славка, 1920.-2008., презиме сазнаћу. Прадеда је био Петрун Гергина Митров, умро 1963., супруга му Ката умрла 1948. Остале податке достављам касније. Сви су живели и рађани тамо, и били су тамо и у време турака. Дакле мој родослов је Милан, Петар, Стамен, Петрун, Гергин, Митар или Дмитар. Још да напоменем да је Цакина махала раније била око 500 м ближе селу и мало ниже и звала се Маркова махала. Зашто су се преселили више у планину не знам и нису хтели да ми причају старци док су били живи.
Ту је била и баба Љуба рођена 1908. у Баиновој махали а умрла 2007. Није ми била род. Сви код нас славе славу одувек, и то цела махала св. Аранђела, а за оне који су се одселили у бугарску нисам сигуран али претпостављам да и они славе исту славу, због чега их у Софији и прозивају да су Срби.
Одговори
10. април 2017. у 20:53
Miroslav B Mladenovic Mirac
НАПОМЕНА: Више никада нисам добио никакв одговор од овог мештанина села Божица. Ово је село веома занимљиво за истраживања етнографа, јер се одаваде вршило расељавање становништва. у ниже крајева Власинског, црнотравског и власотиначкога краја.
Изгледа да је село БОЖИЦА била “скретна” станица за расељавање становништва.
Пошто нисам добио никакв одговор од поменутог бившег становника села Божица, може се закључити да је неко писао у “његово име”-што је било уобичајно на овоме порталу ПОРЕКЛО као и на другим порталима и форумима, у зависности од циља ПИСАЊА!
Сарадник портала ПОРЕКЛО: Мирослав Б Младеновић Мирац
10.април 2017.године Власотинце, Србија
1. фебруар 2018. у 11:53
Милан Петрунов
У име овог мештанина је писао он сам. Нисам регистровао никакво питање (или ми је промакло). Сада сам случајно прочитао овде. Шта могу да помогнем? Сретао сам наше људе широм Бугарске, по разним забитима, а и широм бивше Југославије.
10. април 2017. у 23:11
Miroslav B Mladenovic Mirac
НАПОМЕНА: Колико да се зна Бугари немају крсне славе, једино славе имендане (рођендане). Једино Срби имајум крсне славе у овом крају-Подвукао:М.М
11. март 2018. у 01:07
Aleksandar
Miroslave zamolio bih vas da mi pomognete da dodjem do nekih podataka o prezimenu Petrov iz Bozice.Znam da je deda po ocu Stojan i da je bio direktor osnovne skole negde pedesetih godina proslog veka.Sada se vidim nosi ime “SvetiSava” i ima samo devet ucenika.U to vreme je bila puna.Baba se znam zvala Nadezda.Njeno prezime pre udaje bilo je Pavlovic.Imali su troje muske i dvoje zenske dece.Ako bi mogli na bilo koji nacin da mi pomognete,bilo kakvom informacijom bio bih zahvalan.Pozdrav.Aleksandar
23. март 2018. у 16:47
Jelica
Poštovani Aleksandre,drago mi je što se interesujete za pretke tj porodicu Petrov i što baš ja mogu da Vam pomognem.Rodjena sam u Božici i poznajem tu porodiicu .Deda Stoju i baba Nadu njihove sinove i kćer.Možete se javiti i reći ću Vam više.Srdačan pozdrav zemljače.
1. август 2018. у 15:07
Sasa
Druze da li ste poznavali tada
neku zenu koja je navodna bila
Bugarka, zvala se Jerina a
prezivala Mladenovic.
To Mladenovic pise u njenoj krstenicii mislim da je to greska.Ako ste je
poznavali ,recite mi njeno
pravo prezime jer ta
Jerina je rodjena baba
Mojoj supruzi.Recite mi ako
znate kako su se zvali otac i
majka od babe Jerine.Hvala
puno i pozdrav
13. април 2017. у 12:49
Miroslav B Mladenovic Mirac
ПОРЕКЛО РОДА БОШКОВИЋ:-
-Б о ш к о в и ћ и (4к)- из Божице. Живели су најпре у Машинцу (где су сада Машинци, разуме се и као село), а у Јасену, где су сада , биле су трле млађинске, али Хусеин Паша Бошку, који се родио у Божици, нареди да буде угљар и засели се у у Јасену.
Од њега воде порекло Б о ш к о в и ћ и.
Најпре је дошао у Горње Романовце са Михајлом; његови п о т о м ц и у Г.Романовцу били С т р а х и њ а, П е т к о и др., који су иста породица са Б о ш ко в и ћ и м а. Има их расељених свуда по Власини и селима све до самог Власотинца. Чак у неким селима су ти родови и са презименом С и м о н о в и ћ и. Постоје у у причама да је постојао и стари род БОШКОВИЋ(из Русије): у Дејану(Власотинце) и у лужничком крају. Постоји вероватноћа да су то два различита рода са истим презименом БОШКОВИЋ (Подвукао:М.М, 2017.г. Власотинце)
Село ЂУРКОВИЦА број 70.( Извор:-Према ЗАПИСИМА Ристе Николића, ВЛАСИНА И КРАЈИШТЕ, 2012. САНУ Београд):
Приредио:Мирослав Б Младеновић Мирац
13. април 2017. Власотинце, Србија
26. август 2018. у 12:03
стефановић павле
поштовани ,видим овде да помињете млађинска трла у времену хусеин паше,било је село једне фамилије или насеље .младеновића ,било је око 10 кућа. е сада како да дођем до тих података када је то тачно било када је хусеин паша био у тим крајевима игде су ти подаци похрањени.знамо да је чукундеда рођен у периоду 1850г,али незнамо кому је отац и његови дедови.и од које је фамилије.
8. јануар 2019. у 22:31
pavlestefanovic
поштовани,ево опет пишем ,млађинска трла су мојих предака ,село је названо по младену димитрија младеновићу,рођ,1840 и неке, и његових 4, синова,и кћери,стефана ,петка иосталим незнам име ускоро ћу сазнати . били су великопоседници,једног од њих је узео паша ,да прави ћумур,па је тако и добијен надимак ,карапан,што у преводу значи црни господин.тај надимак носио је мој отац и мој рођак по бабину линију најдановић,можда су нам род ти бошковићи,јер велика је била фамилија младеновић. у м,к,р, пише младенов ,јер бугарнизују матичари у корист бугара,то сам
се лично уверио ,увидом у матичне књиге .поздрав ми славимо светог јована а за остале незнам
13. април 2017. у 13:30
Miroslav B Mladenovic Mirac
НАПОМЕНА: Бошковићи пореклом из Божице славе Петров Дан.(М.М)
7. мај 2017. у 06:47
Nidza
Postovani Miroslav B Mladenovic Mirac najljubaznije molim za pomoc.Potrebne su mi bilo kakve informacije o mom porodicnom poreklu,(Bozica,zaseok Lisac)imam jedan duzi tekst podeljen na dva dela,odnosno prvo je pitanje u vezi mojih predaka i porekla a drugi tekst su moja saznanja od mojih predaka,rodjaka,suseda i naravno sa istorijskim cinjenicama i podatcima koje sam uspeo da prikupim a koji imaju bilo kakve veze za ovom temom. Moj otac Rodjen u Bozickom zaseoku Lisac,opstina Surdulica Krtic Vidosav,njegov otac zvao se je Boris Milenov rodjen 1915 izmedju 1920 godine(ja ne znam tacno)od majke Stojne Milenov(moje bake) o zensoj liniji sem o mojoj babi Stojni na dalje nemam nikakve podatke)(devojacko prezime ne znam ali Stojna je od Arizanovica tj Arizaninih slave Arandjelovdan,vecina a neki i SV Nikolu)Moj deda Boris Milenov od oca Krste(moj pradeda)Boris prezime Milenov je nosio po svom dedi (mom cukundedi) koji se zvao Milen koji je rodjen izmedju 1860 i 1880 godine, za njega ne znamo kako se je prezivao.Dakle hronolski Moj otac Vidosav Krstic(prezime nosi po svom dedi Krsti),njegov otac Boris (prezime)Milenov,Borisovov otac se je zvao Krsta,Krstino prezime ne znamo,rodjen izmedju 1895 i 1900 za njega od podataka koji bi mogli pomoci znamo da je imao ,,staro” malo imanje u danasnjem Bojniku kod Leskovca,i da je iz Bozice tamo cesto isao da obilazi ,,staru rodbinu Krstin otac se je zvao Milen, i on je na zalost poslednji najstariji od predaka za koga znamo ime gde gubimo dalje tragove porodicnog stabla.Tacnije za njega znamo da nije rodjen u Bozicu tj Lisac(sigurno),a po njegovom kazivanju svojim sinovima i unucima,tj mojim pradedovima i dedovima) Milen i njegov otac moj navrdeda(ne znam ime) su dosli iz sela Bublice pored Prokuplja i naselili se u danasnjem Liscu,takodje mi i danas imamo staro kumstvo bas u Prokuplju,Bublicama.Svi deda Krstini tacnije deda Milenovi potomci slavimo slavu Svetog Nikolu.Ne znam da li bi i kako bi moglo da se dodje do uvida u crkvenim knjigama vencanih,krstenih i umrlih.Jer od mog oca pa unazad,svi slave SV Nikolu i svi su krsteni,moguce je da postoje jos ti crkveni zapisi,mislim da bi oni bili presudni za dalju hronologiju,pored zemljisnih knjiga.U koliko vam nesto znace ovi podaci,da vam olaksaju da dopunite neke informacije o mom porodicnom stablu bio bih vam zahavalan.Jer godinama sam pokusavao da dodjem do bilo kakvih podataka,ali to je sve jako malo,maglovito,nejasno,i sem vas nisam jos naisao na nekog da je toliko duboko zasao u taj nacin istrazivaskog rada,tako da mogu reci da ste mi vi velika nada da barem jos jednu kap o poreklu saznam,i beskrajno vam hvala unapred,svaka informacija mi znaci.Ako mozete dajte mi neki savet,kojim metodama i nacinom,mogu prikupiti jos informacija.Hvala i nadam se da ce te procitati moje molbe i ceo tekst.Posle ovog,vam saljem drugi deo poruke sa nekim istorijskim osvrtom i hronologijiom.Pozdrav
7. мај 2017. у 07:28
Nidza
Postovani Miroslav B Mladenovic Mirac.Ja sam nisam istoricar,etnolog,lingvista,arheolog,antropolog itd nemam nikakvih zvanicnih kvalifikacija da bi se bavio nekim ozbiljnim naucnim istrazivackim radom,ali kao neki laik ko se dosta zanima za istoriju,sam izucavao dosta materijala koji su mi bili dostupni,u ovom slucaju koristicu ono sto sam sazano iz ,,prve ruke” tacnije od roditelja,predaka,rodbine ali opet meritum stvari za oslonac tih tvrdnji jesu neosporne istorijske cinjenice koje znamo,i koristicu se i saznanjima iz raznih istorijskih podataka.Slazem se sa vama da je ta geografska oblast(Bozica) interesantana,jer je bio na neki nacin raskrnica kao sto ste primetili.Ono sto cu dalje pisati je vise za moje ,,zemljake” da imaju malo vise informacija,vi ste naravno ekspert ali mozda cete naci nesto zanimljivo.Po informacijama do kojih sam dosao na potezu Bozica-Gornja Lisina (i vecina lokalnih sela) te delove su naselili Arbanaskim stanovnistvom Turci(izmedju 1700 i 1750),to je bila nicija zemlja,tacnije bila je ,,pustinja” u Turskom carstvu(naravno) a geografski,etnoloski,nacionalno nije pripadala odredjeno ni Bugarskoj ni Srbiji(u smislu autonomije,pokrajine ili drzavnosti,kasnije sto Balkanskim ratovima sto administracijom je bilo to promenjivo,bilo je i ,,PoSrbljivano” i ,,Bugarizovano” u administrativnom smislu,inace kao teritorija nije nikad imala strateski znacaj niti bilo kakvu vrednost ni za Srbiju ni za Bugarsku,totalno nezanimljivo,siromasno mesto za obe strane,siromasno i nevazno,prepusteno samo sebi kao i danas,gde vekovima pod Turcima nije bilo nikakvog izrazenog etniteta i nacionalne pripadnosti Srpske ili Bugarske,najskorija istorija te regije koja se odnosi na anse pretke nije starija od 200 godina,tako da ko god da je naselio najdalje se moze naci trag(barem sa nase strane u Srbiji) do 200 godina unazad,tako da to sto je politicki-administrativno 1878 taj deo pripao Bugarskoj apsolutno ne menja nista u sustinskom i vaznom smislu za poreklo stanovnistva i sela,sta je bilo pre 1878,sta 1500 god ako je npr Costendil bio Srpski sta 600 god unazad to vec postaje iluzorno tako shvatati),sa tim sto je na teritoriji danasnje Bugarske u blizini ovih navedenih naselja u periodu 1810- 1880 bilo naseljno i Bugarskog i Srpskog zivlja,vecim delom naseljavani su oni bez zemlje(Turci nisu naseljavali i nisu delili na Srbe i Bugare)a za njima su dolazili i rodjaci,familije ili zbog bekstva od turskih zulumacura i vec poznatih stvari.Do oslobadjanje od Turaka odnosno pre 2 Srpskog ustankana danasnjoj regiji Bozica-Gornja Lisina(podaci su jako sturi) ali moze se uzeti period od 1810 do 1880 vecinsko stanovnistvo jesu bili siromasni Arbanasi(svega nekoliko domacinstava) bez zemlje naseljeni od Turaka.U tom periodu nekih 100 godina tj 1810 do 1880 pocinju intezivnije da se naseljavaju Srbi iz vise razlicitih pravaca,na danasnjeoj teritoriji Bozice i okoline koji potiskuju Arbanase koji se pod tim talasima sele na KiM i Makedoniju jako bitno da se zna da u pitanju nisu bile nikakve velike grupe Arbanasa vec nekoliko manjih,,zadruga” tj domacinstava,ne vise od stotinjak ljudi sveukupno!!!Srpski zivalj jednim delom iz danasnje Makedonije(manjim delom iz juzne Makedonije i to sa opstine DORJAN) a vecim delom Skopske Crne Gore(Skoplje,Kumanovo,Kacanik)zatim iz pravca Gnjilana na KiM,,zatim iz Crne Gore,.Srbi iz Crne Gore (iz raznih razloga,neke su naseljavali sami Turci a neki su bezali od Turaka,neki su dolazili na poziv rodjaka i vukli jedni druge) preko Makedonije,KiM ti Srbi-crnogorci naseljavaju tj usput ostaju u Presevsku dolinu(Bujanovac,Presevo,Medvedja,Pcinja,Jablanicki okrug i napokon u zadnjem talasu sa oblasti Bojnika tacnije Jablanickog okruga( u slucaju sela Bozica)vecim delom lokalnih zaseoka Prokuplja a delom idu dalje i naseljavaju Bozicu a kasnije i okolinu,lokalne zaseoke,Gornja Lisina(takodje njenim grananjem su stvorene neke mahale,zaseoci i sela).Opste je poznato da Bojnik,Prokuplje,Blace,Toplica jesu vecinom Crnogorskog porekla.Po svemu sudeci Bozica je bila glavni pravac razgranjavanja i osnivanja ostalih sela tj mahala a na slican nacin i Gornja Lisina(ispitati poreklo ,,Savinih”je mozda presudno za vecinu odgovora na ovoj temi) U nekim fragmentima knjige ,,Vlasina i Krajiste” se pominje bas taj podatak da su medju prvima naselili Bozicu nekoliko porodica iz okoline Prokuplja(a da je bilo cak i sa Morave)Uzevsi ovo u obzir,stariji ljudi iz ovih krajeva koji su sacuvali predanja starih znaju da imaju dallju rodbinu i da su se naselili sa teritorije danasnje Makedonije,i Jablanickog Okruga a ima i onih koji znaju da su im se pretci cak doselili iz Crne Gore,pa cak je bilo dosljaka poreklom Hercegovaca??? Koji nisu dosli iz Hercegovine,vec im je pra-poreklo iz Hercegovine kao npr moze se reci slobodno plemenski savez Arizani,(u Bozici i okolini Arizanov,Arizanovici,kasnije su imali prezimena Dimitrijevic,Dimitrijev i svi iz tog ogranka slave Arandjelovdan su pra-poreklom Hercegovci i danas mozete naci u izvodima maticne knjiga rodjenih i crkvenih knjiga nekoliko Dimitrijevica kao sto je Dobren Dimitrijevic inace zivi u Nisu vec 45 godina i to prezime su nosili i njegov pradeda,i cukundeda itd,licno poznajem coveka bez toga da su menjali prezimena na -IC kako su neki praktikovali iz porodicnih razloga) Ovo moze da deluje konfuzno i zbunjujuce jer ima dosta toga nabacanog,nema neke jasne hronologije ali bilo koji podatak da imate nacicete potvrdu u nekim delovima koje sam ispisao i koji vam mogu mozda pomoci,makar u nekoj proceni.Posle svega ako imate zivaca da dalje povo citate :)Medju mahalama ima RAZLIKE cak i u obicajima,neki imaju rodbinu u Bugarskoj neki u unutrasnjosti Srbije,Makedonije,Crne Gore ali to je sad vec toliko dalekod aje pitanje d ali s emogu smatrati rodjacima .Snazani faktor je kasnije posledica mesanja i uspostavljanja drzavnosti Bugarske i Srbije,ali ocigledno je da 90% ljudi te regije slave slavu a osim Srba ,Bugari,autohtoni Bugari iz Bugarske ne slave slavu,oni imaju Imendan,taj obicaj imendana su preuzeli ocigledno pod uticajem mesanja i neki zitelji Bozice ,ali nikad nije zaziveo kod vecine i priimio primat slave,jer je ocigledno bio ,,stran”tako da neki slavu slave i imendan,dok u Bugarskoj necete naci
gotovo nijednog da slavi slavu a da nema Srpsko poreklo.Poredite li narod,etnos i kulturu iz npr Bosilegrada na prvi pogled delovace vam slicno kao i Bozica,Gornja Lisina,Besna Kobila-jeste SLICNO ali NIJE BAS ISTO.Npr u Bosilegrad veci je procenat onih koji obelezavaju imendan nego li krsnu slavu nego u Bozici i Gornjoj Lisini(npr) takodje ima razlike u muzici i pesmama (Bosilegrad ima vise kohezionih veza u kulturi,administraciji,skolstvu,etnosu muzike i pesama sa Bugarskom dok Bozica sa Makedonijom,nekdasnjom ,,Starom Srbijom) pa i u akcentovanju,i dijalektu.Bosilgradjani(Dimitrovgrad takodje) upotrebljavaju neke reci koje npr ne postoje u dijalektu kojim se prica na potezu Bozica-Gornja Lisina koji spada u Prizrensko-Timocki dijalekt starostokavske grupe Srpskog jezika.Da ne pominjem dalji i jos straniji etnos Dimitrovgrada na severu itd kao da se ne radi o istom narodu,tacnije vidi se razlicitost u etnosu,folkloru,etnitetu itd Naravno Bosilegrad je postao ,,Grad” u zadnjih 100 a narocito zadnjih 60 godina koji je tesnje bio povezan sa Bugarskom(zbog nebrige nase drzave) nego unutrasnjosti Srbije pa je imao jos snazniji uticaj na kulturu i novih obicaja lokalnog stanovnistva Bozice i Gornje Lisine,a sve zbog udaljenosti vecih centara tipa Surdulica,Vranje,mestani Bozice i Bozickih zaseoka su zbog skole isli u Bosilegrad,kasnije jos lakse i jeftinije za srednje skole i fakultet u Bugarskoj preko Bosilegrada,a najvise zbog administracije,jer je Bosilegrad Gornjoj Lisini blizi nego Surdulica ili Vranje zbog nepostojanaj puteva i komunikacija u to vreme tj minimalnih,,narocito ta administracija,posta,prodavnica,trgovina,to je sve ucinilo da se dosta ubije autohtonost etnicka i kulturoloska Bozice,Gornje Lisine korz dominaciju Bosilegrada,mesanje stanovnistva itd.Toliko za sad,ako neko ima jos bilo koju konkrentnu,argumentovanu,istorijsku(a ne politicku) informaciju neka iznese.Po mogucstvu bez vredjanja i pljuvanja.Pozdrav
14. март 2018. у 14:54
Ivica
Pre svega pozdrav za tebe”NIDZO”! Vidim interesujes se za svoje poreklo i poreklo tvoje familije.Slucajno sam naiso na tvoje interesovanje a jos veca slucajnost je da sam i ja poceo da sakupljam neke podatke.Proteklih mesec dana sam boravio u Surdulici kod svoje supruge a tvoje snaje koja inace radi u bolnici za plucne bolesti u Surdulici kao doktor Radiologije,pa sam to vreme i iskoristio za pocetak potrage.Tom prilikom sam dobio na poklon knjigu o Vlasini i njenim mestanima ali ta knjiga se ne odnosi i na nase selo Bozicu (Lisac) ali mi je dala ideju da nesto krenem da radim po tom pitanju.Dobio sam obecanje da cu dobiti makar na koriscenje knjigu o tom regionu.Neznam dali je to knjiga Riste T.Nikolica “Krajiste i Vlasina”ili neka druga.Uostalom vazno je poceti! Stupicu u kontakt i sa crkvom u Surdulici u vezi crkvenih knjiga.Svoje slobodno vreme sam iskoristio i obiso zaledjeno Vlasinsko Jezero,Klisuru,Bozicu,Lisinu gornju i donju,Topli Do,Bosilegrad.Na ove tvoje podatke imam neke primedbe i dodatke .da pocnemo od toga da ti je deda Boris Milenov 1939.god nosio prezime Milenovic,rodjen je 30.02.1918 i ziveo do 18.11.1979.god.ovo su podaci iz njegove vojne knjizice koja je upravo ispred mene.Ime Borisovog oca je Krsta (tvoj pradeda) a ime njegove majke a tvoje prababe je Vena. Tvoja baba Stojna Milenov devojacko Georgijev rodjena je 13.11.1921.god.Ime njenog oca a tvog pradede po babi je Georgije Georgijev,ime njene majke a tvoje prababe je Rusa Georgijev.(trazim devojacko).Zivela je do 1.09.2004god.Prezime tvog oca je Krstev a ti si svoje promenio u Krstic koliko se secam.Imas strica Pavle Krstov rodj 11.07.1946.god on ima sina Aleksandra rodj 27.03.1975.god.Aleksandar ima sina Uosa rodj 3.01.2009.god i cerku Unu rodj 26.10.2010god .Stric Pavle ima i cerku Ivanu rodj27.09.1977god,i od sestre Ivane imas sestrtica Aleksandra rodj 23.02.1999god i sestricinu Aleksandru rodj 1.05.2004god.Tvoj drugi stric Stanisa Krstic rodj 27.03.1948god (Prezime promenio krajem 70tih,prilikom otvaranja svoje firme imao je problema jer na razlicitim dokumentima koja su mu bila potrebna za otvaranje firme su stajala razlicita prezimena bilo je na nekim Krstev kao kod tvog oca ili Krstov kao kod strica Pavla pa se cak pojavljivalo i Milenov.Da bi sebi omogucio i olaksao posao zvanicno je kao svoje prezime upisao Krstic).Stanisa ima sinove, Ivicu rodj 1.08.1972god,I Sina Vladimira rodj 27.12.1975 god.Vladimir , od Vladimira imas bratanicu Milu rodj 16.12.2015god i bratanicu Masu rodj 20.08.2017.Inace tvoj brat Vladimir je mislim prvi vojni pilot iz tog kraja.Stanisa je pre nekoliko godina a posle mozda 50 godina od kako su se nasi doselili u Nis posetio Lisac . Imam neke fotografije na kojima se vide ostaci njihove kuce.Toliko za sada pozz od Ivice!
9. септембар 2018. у 18:43
Sasa Ivanovic
Evo i male dopune. Dolazim do nekih putokaza koji me vode do Bozice – Krajiste.
Navodno su se moji preci preselili iz Bozice u selo Bacijevce. A dalje neznam. ?
29. септембар 2018. у 20:58
Rositsa
Zdravo nas Bugarski narod ja sam pra unuka na deda Riza i baba Rajna Bozilovi.Moj deda Vladimir i moja baba Milanka sa otisli u Bugarako 1944 godina ,ali moj roditeli se druzimo sa puno narod iz nasa familija Bozilov.Puno sam sretna shto sam nasla ovaj sajt ,jako je dobro da znamo sve za nase poreklo.Pozdrav svima