Poreklo prezimena, selo Buljesovce (Vranje)

29. maja 2016.

komentara: 0

Poreklo stanovništva sela Buljesovce, Grad Vranje – Pčinjski okrug. Prema knjizi Riste T. Nikolića „Vranjska Pčinja“.   Priredio saradnik Porekla Milodan.

Položaj sela.

Selo je sa obe strane, a u početku Buljesovskog Dola, desne pritoke Koštanačke Reke. Spada u red najboljih ovdašnjih sela po položaju, zemlji i vodi; zbog toga je po pričanju, kao što će biti pomenuto, i  ime dobilo. Dok su okolna sela razbijena u male, ono je na okupu – samo su trla izvan sela.

Vode i klima.

U selu postoje tri česme, koje nikada ne presušuju a i voda i m je izvrsna; zovu ih: Nakina, Pop-Nešina ili Golema i Pop-Mišina češma, po imenima onih koje su ih podigli. Velike su, kakve se i u Vranju viđaju, sazidane od tesanog kamena pre oko 70 godina. Od njih teče potok nazvan Buljesavskim Dolom. U selu postoji i jedan bunar, koji je nedavno iskopan.

Pored dobre zemlje, koja je u blizini i oko sela, voda je jedan od razloga što su kuće ovog sela na okupu; vodom sa česama služe se i kada u polju rade, a tu i stoku poje.

Mada je selo u dolini, u zaklonu, ipak je u njemu hladnoća kao i u okolnim selima.

Zemlje i šume.

Sva im je zemlja za obrađivanje oko sela, a na mestima zvanim: Jarice, Samovilsko Kolo, Sliboku Dol, Dub, Stublina, Ramnište i Vrla Strana. Ta su mesta udaljena od sela od 5 minuta do pola sata hoda.

Svaki ima svoj branik i po malo paše u Slibokom Dolu i oko njega. Sliboki Dol je bio manastirski.

Nemaju zajedničku pašu i šumu.

Tip sela.

Selo je zbijenog tipa. U tursko doba smatrano kao ma(ha)la sela Buštrenja, ali samo kod ondašnjih vlasti, dok je u narodu oduvek smatrano kao selo.

Kuće su sve u grupi, rastavljene ograda dvorova, putem seoskim ili običnim zemljištem 30-40 koraka.

U selu žive porodice:

-Ivkovci, Ćajci (Ćajinci) ili Nešinci i Karalejci.

U selu ima oko 20 kuća.

Trla.

Meštani ovog sela imaju svoja trla van sela a na mestima zvanim: Gabrike i Dub. Pored njiva i vinograda tu ima mestimično krupne gore – dubica. Daleko su od sela 10 do 20 minuta hoda. Pojedini imaju i po dva trla; jednu van sela a jednu do kuće: svaka kuća ima trla van sela. Ukupno ima 15 trla, od kojih su 9 izvan sela na pomenutim mestima. Trla kod kuće starija su od onih van sela – koja su sagrađena pre 60-70 godina kada su stanovnici udaljili stoku od kuća. Razlog što ni meštani, poput okolnih sela, nisu prešli da žive na trlima je zemlja i polje, koja je rodna i u blizini, oko sela, te su im trla bila blizu i voda, koja je izvrsna i kakve nema oko sela, gde su im imanja, pa je, kada je potrebno, i tamo nose.

Ime selu.

Priča se da je selo dobilo ime Buljesovce od „Bolje Selce“, kako se najpre zvalo današnje selo Buljesovce – zbog „oralije“, koja je blizu sela i veoma rodna kao i zbog dobre vode.

Starine u selu.

U selu postoji Staro Selište, koje je odmah ispod seoskih kuća sa obe strane Buljesovskog Dola. Tu i danas ima voćaka, tu su bašte i  konopljišta, a bilo je i zidina. Priča se da je tu bilo selo pod imenom Bolje Selce, koje je čuma uništila. Od tog sela zaostalo je Staro Groblje, gde je i današnje. Tu je i stara crkva Sv. Nikole, koja je nedavno obnovljena. Dr. Jovan H. Vasiljević, koji je bio u ovoj crkvi pre nego što je obnovljena, „sudeći po boji živopisa, ukoliko se raspoznaje u likovima nekoliko svetitelja u oltaru“ i po zapisu na jednom kamenu od 1552. godine veli da je ta crkva iz XVI veka.

Pored Buljesovca u tursko doba vodio je Vlaški Put, nazvan po Vlasima, stanovnicima sela Preobraženja, koji su poglavito njime išli a koje i danas zovu Vlasima. Iz Preobraženja Vlaški Put je vodio na Gornje Žapsko, Buljesovce, Buštrenje, pa izlazio na Starački Put.

Poreklo stanovništva.

U selu su ovi rodovi, po redosledu doseljavanja.

-Ivkovci, Nikoljdan. Za njih se priča da su najstarija porodica u selu a neki tvrde da su starinci – jedini su se oni spasli, kada je selo pre današnjeg čuma uništila – a drugi (u selu Gornja Žapska), da su im preci došli iz sela Đermana (Vranjska Pčinja u slivu Vardara) i da su u tursko doba „maden“ plaćali, što je verovatnije.

-Ćajci (Pop-Nešinci), Aranđelovdan i Nikoljdan – zbog deda Petra, čiji je predak (po nekima praded, po drugima čukunded) dobegao iz okoline Ćustendil-Banje, gde je ubio Turčina-spahiju i svoju ženu, sa kojom je ovaj živeo. Pošao je, vele, da beži u „kumanovsko“, ali ga u selu Krševici sreo Mehmed zvani Ćor-Paša (umro 1824. godine) i zadržao ga u selu Krševici, davši mu zemlju u ataru današnjeg Donjeg Raistovca blizu velikog duba, koji i danas postoji (preko srpsko-turske granice). On se tu nastani, ali pošto Usein Paša u sporazumu sa begovima otme zemlju krševačku u Moravi, to on napusti Krševicu, ode u Preobraženje pa odatle u Buljesovce, gde zatekne dve kuće ivkovske. Tu ga pozvao neki deda-Petar iz ivkovske porodice, koji je imao mnogo zemlje i posinio ga. Pričaju, da je u to vreme u selu bila još jedna porodica, Pupinci, koja je izumrla. Potomci doseljenika iz Ćustendil Banje su Ćajci i Pop-Nešinci.

-Karalajci, Aranđelovdan, čiji se predak (deda) doselio pre 70-80 godina iz sela Sv. Nikola (turski Kliseli, na Ovčem Polju) i bio sluga u selu, pa se i nastanio.

Posle ovih u selo se nije niko doselio.

Raspored kuća u selu je u vezi sa redosledom doseljavanja; najstarija porodica Ivkovci su u sredini sela; na desnoj strani Buljesovskog Dola, najbliži česmama – tu je bila i najstarija ivkovska kuća.

Selo slavi dve slave: Sv. Simeon i Sv. Nikola – letnji.

IZVOR: Prema knjizi Riste T. Nikolića „Vranjska Pčinja“.  Priredio saradnik Porekla Milodan.

Komentari (0)

Odgovorite

Trenutno nema komentara. Budite prvi i ostavite komentar.