Poreklo prezimena, selo Surdul (Vranje)

Poreklo stanovništva sela Surdul, Grad Vranje – Pčinjski okrug. Prema knjizi Riste T. Nikolića „Vranjska Pčinja“.   Priredio saradnik Porekla Milodan.

Položaj sela.

Selo Surdul je ne obema stranama Surdulske i na levoj strani doline Barbarušinske Reke.

Mala (pokraj) Motina  je na levoj strani Surdulske Reke, na podnožju Motine. Mala Livada je ispod ove, takođe ne levoj strani Surdulske Reke i na podnožju Motine. Mala Preslop je ispod male  Livade, a na jednom delu, iskrajku kosanice Samog Drveta – na preslopu. Mala Jabuče je na levoj strani Surdulske Reke, pošto primi Ćurkovačku Reku, a na mestu zvanom Jabuče i Jasiče. Na desnoj strani Surdulske Reke prva je, od vrha,  Pajkinska Mala ili mala Jezero, u početku, a na obema stranama dola Jezerskog Potoka, desne pritočice Surdulske Reke. Ispod ove je mala Konik. Kuća male Konika ima: prema Surdulskoj Reci, dok ne primi Ćurkovačku, blizu Kuline; prema Surdulskoj Reci, pošto se sastane sa Ćurkovačkom Rekom, po Kozarniku; prema Barbarušinskoj Reci u početku a sa obe strane Baba-Stojinog i Dola Leštara, a i po ridu, Koniku, kako se u celini zove završetak kose između Viševsko-Surdulske i Barbarušinske Reke.

Vode i klima.

U selu ima izvora i jakih i slabih. Poznati su: Krnička Livada, Svinjarnik, Ćosinski Kladenac i dr. U selu piju i rečnu vodu. U selu duvaju svi vetrovi, jer je selo veoma razbijeno i na različitim položajima.

Zemlje i šume.

Zemljište je većinom brdsko i ogolićeno. Jedino u delu sela na podnožju Motine ima mnogo livada i mestimično očuvane šume, koja se lepo vidi sa Gizdavog Drveta.

Selo ima zemlje za obrađivanje („oralije“) oko kuća na mestima, čije male imena nose a i van kuća na mestima zvanim: Ćurčina Livada, Samo Drvo, Prosečka, Kršena Kola, Donja Ornica, Osojno, Ramnjak, Ramnište, Turske Njive, Jezera, Gizdavo Drvo, Tresava, Karanica i Lom. Sva su ta mesta daleko od kuća od 10 minuta do jedan sat hoda.

Paše imaju po Motini i po Gizdavom Dretu.

Šume imaju na podnožju Motine, po Gizdavom Drvetu i na pojedinim od pomenutih mesta, gde su njive, kao po Koniku, Jabučetu, Osojnoj, Prosečkoj i dr.

Surduljani danas nemaju zajedničku utrinu.

Oralija je slaba a paše prema ostalim selima ima dosta i dobra je. Da jedna porodica živi osrednje potrebno je da ima: 100 šinika zemlje, 50 ovaca, dva jarma malih volova i jednog konja.

Tip sela.

Selo je razbijenog tipa, podeljeno je na male: Motinu, Livadu, Presop, Jabuče, Pajkinsku malu ili Jezero i Konik. Najrasturenije kuće su u malama Livadi i Koniku, međusobno udaljene od 300 do 350 koraka – 5 do 7 minuta hoda.

Prezimena stanovnika po malama: U mali Livadi (10 kuća) – Pešini, Fićorci, Veselinovci, Lejinci; u mali Jabučetu (10)– Risimovi, Petkovci, Đorini, Antini, Terzijanci i Kostinci; u mali Preslopu (6) – Veličkovci i Petriševci; u mali Motini (15) – Pešići, Veselinovci, Mitrovići i Ratajkini; u mali Jezeru (6) – Milčinci; u mali Koniku (9) – Pašalijinci ili Paunovići, Struminci, Jarmazovi ili Baba-Stojini ili Kolarovi, Vlajkovci i Mladenovi. U selu ima ukupno 60 kuća.

Starine u selu.

Selom zovu danas mesto na levoj strani Surdulske reke, gde je bilo prvo selište današnjeg sela Surdula. Za to „selo“ obično stari ljudi kažu: „ Kad selo (današnje) beše u „selo“ (negdašnje) i Surdul beše Surdul“, odnosno, bilo je dobro za život; dobra zemlja, puno livada, voća i dr. Iz tog su se „sela“ rasturili na imanja, gde danas žive, pre 80-90 godina, kad je u njemu bilo 20 kuća. To mesto zovu Selište, ali se ovo ne odnosi na selo, koje je bilo pre današnjeg naselja. Pričaju da je ovde bilo selo od 70 kuća, „glavničara“, pa je uništeno; po pričanju nekih od čume dok drugi pričaju da ga je uništila neka vojska. Od tog sela zaostalo je Staro Groblje, gde je i današnje, od koga nema nikakvih vidljivih tragova.

U mali Koniku, gde su kuće Pašalijinaca postoji jedno završkasto uzvišenje – „cuculjka“ – koje stanovnici zovu Kulinom. Priča se samo, da je tu bila neka kula, ali danas nema nikakvih tragova; u donjem delu ta je Kulina poorana a pri vrhu ima nekoliko „dubica“ – hrastova.

Poreklo stanovništva.

Po redoseldu doseljavanja:

-Vlajkovići i Pešići, Nikoljdan,  su se najpre doselili u ovo selo iz unutrašnjosti Srbije – ne znaju iz kog mesta. Došli su, kako pričaju, pre 120 godina i u selu nisu nikoga zatekli.

-Veselinovići i Ratajkini, Nikoljdan i Sv. Đorđe. Njihovi preci su se doselili „iz palanačko“ (okolina Palanke). Ne zna se zbog čega su ovde došli, niti pričaju da su „maden“ plaćali.

-Terzijanci, Nikoljdan. Oni su se u Jabučetu. Njihovi preci, tri brata – Petar, Rista i Risim, su se doselili iz sela Jelašnica (Masurički srez) zbog zuluma arnautskih. Oni su se najpre naselili u Leštaru, na levoj strani Barbarušinske Reke, blizu sela Viševca pa potom prešli na levu stranu Surdulske Reke i naselili na mestu gde je najpre bilo selo Surdula, iz koga su se stanovnici raselili na svoja imanja.

-Mladenovići su takođe doseljeni iz Jelašnice zbog zuluma arnautskih. Ne kaže se koju slavu slave.

-Veličkovići ili Petriševci (Nikoljdan), Milčinci (Jovanjdan) i Struminci (Nikoljdan). Oni su se doselili iz okoline Ćustendil Banje. Ne zna se razlog zašto su ovde naseljeni.

-Lejinci, Aranđelovdan. Njihov predak je dobegao iz sela Lejačića (za koje vele da je u Staroj Srbiji) zbog zuluma arnautskih.

-Kovačevići (obično zvani Fićorci), Nikoljdan,  su doseljeni iz sela Dubežovca, za koje vele da je u okolini Kumanova, mada tamo takvo selo danas ne postoji. Pričaju da su im došla na konak tri Turčina, koje ovi poubijaju i opljačkaju, pa potom pobegnu i dođu u ovo selo. Komšije im govore, kako su bili hajduci – „pa su i danas takvi“.

-Trničani, Aranđelovdan, su se poslednji doselili u ovo selo, pre oko 90 godina. Došli su iz sela Trnice (Vranjska Pčinja u slivu Vardara). Razlog doseljavanja je što je u to vreme zemlja i Surdulu bili „bađava“. U Surdulu su proveli neko vreme, pa kako su čuli, da je u unutrašnjosti Srbije bolje, odsele se tamo, ali se za kratko vreme vrate i ponovo nastane u ovom selu.

-Pašalijanci ili Paunovci (Pavunovci), Nikoljdan i Aranđelovdan. Ne zna se odakle su došli, ali pričaju, da su poreklom od Đorgovaca.

Osim jednog „prizetka“ (u mali Koniku, porodica Jarmezovi) iz Donjeg Trebešinja niko se u selo nije docnije doselio, mada ima dosta odseljenih.

Seoska slava je Đurđevan.

IZVOR: Prema knjizi Riste T. Nikolića „Vranjska Pčinja“.   Priredio saradnik Porekla Milodan.